Kada je posle dosta odlaganja 2004. Ninja Gaiden napokon izašao za tada aktuelni prvi Xbox, bilo je jasno da se radi o igri koja je ispred svog vremena. Ko god da je imao nedoumice do tada u vezi snage Xboxa bio je razuveren jer ništa slično nije bilo izvodljivo na konkurentskim sistemima iz te sada već davne generacije igračkih konzola. Nažalost Ninja Gaiden je uz druge TECMO-ve igre i još par ekskluzivnih bisera drugih proizvođača spadao u kategoriju “retki primeri”, pa je prvi Xbox zbog toga, a i “genijalnog” Microsoftovog marketinga (napuštanje konzole čim je Xbox360 izašao) završio svoju priču tako kako je završio. Uglavnom, u vreme objavljivanje Sigme Team Ninja je i dalje bio “veran” Microsoftu i njihovoj tadašnoj platformi sa svojim ekskluzivnim igrama kao što su Dead or Alive serijal i Ninja Gaiden 2, ali nekim čudom od ugovora uspeli su da provuku prvi deo Ninja Gaidena na konkurentski PlayStation 3 kome su u tom trenutku očajno trebali veliki naslovi.

Ninja Gaiden Sigma nije bio port sa prvog Xbox-a, već kompletan remake igre tada stare samo 3 godine, što je veoma neuobičajeno, ali u ovom slučaju je zaista bilo tako. U suštini, Sigma jeste proširena i doterana verzija starog Ninja Gaiden ali u novom endžinu, sa novim teksturama, novim modelima i punom HD kompatabilnošću u zakucanih 60fps.

Ninja Gaiden prati priču nindže Ryu Hayabuse, koji ima status video game legende zbog svojih korena koji vode još sa NES-a i prvog Ninja Gaidena iz 1988., a i kasnijih pojavljivanja u Dead or Alive borilačkim igrama. U Ninja Gaiden-u Ryu-ov klan je masakriran jedne noći od strane misterioznog Doku-a, gospodara viših fiendova iz zle Vigoor imperije. Spalivši mu selo i ostavljajući ga poraženog, Doku odlazi sa mačem koji je Ryov klan čuvao generacijama. Glavni junak ipak nekako preživljava i kreće u potragu za Doku-om i ukradenim oružjem, ali sa osnovnom željom da uništi zlu imperiju.

Priča je smeštena u čudni fantazijski futuristički svet u kome se tradicija i moderno prepliću (drevni Japan i fiktivna Vigoor imperija) a atmosfera je najviše nalik na neki anime ili japanski RPG. Mitologiju Ninja Gaiden sveta saznaćete u pričama za vreme loadinga ili u knjigama koje ćete sakupljati tokom igre. Raznovrsnost nivoa i protivnika je veoma velika – na početku, borićete se sa drugim nindžama i demonskim samurajskim konjanicima u drevnom japanskom okruženju, da bi kasnije krenuli sami protiv cele armije Vigoor imperije opremljene helikopterima i tenkovima! Svaki sledeći nivo i boss su priča za sebe, a igra će vas retko vraćati na lokacije koje ste već ranije posetili.

Sa tehničke strane Ninja Gaiden i dalje izgleda fenomenalno posebno kada je grafika u pitanju – originalna igra je imala neverovatan nivo detalja koji su sada još uočljiviji u HD-u. Baš kao i u svim ostalim TECMO-vim AAA naslovima sve odiše njihovim specifičnim perfekcionizmom, koji je teško uporediti sa bilo čim, posebno u ovom žanru.

Gameplay je ostao isti kao u originalnoj verziji, brz i precizan. Dodatnog oružja ima više nego u originalu i nalazićete ga dosta lakše ovoga puta, tako da ćete veoma brzo svoju dragon sword katanu moći da zamenite sa nun-čakama, štapom, sekirama ili drugim katanama. Projektilska oružja su takođe ponovo prisutna u obliku različitih strela, šurikena, dimnih bombi pa čak i tzv. spear guna. Najkorisnije novine su duple katane, koje ćete naći već na samom početku igre, mogućnost ispaljivanja strela u skoku, lakše trčanje po površini vode i lečenje bez ulaska u meni koji je inače kompletno redizajniran. Takođe, velika novost je mogućnost igranja kao Rachel, koja se za razliku od Ryu-a dosta sporije kreće i nema mogućnost trčanja po zidovima niti može da izvodi poteze iz zaleta što nadoknađuje svojim kombo tehnikama i specijalima. Osim kasapljenja protivnika raznim vrstama hladnog oružja tu su ponovo i ninpo magije koje ovoga puta koriste sixaxisov žiroskop, tako da drmanje gamepada za vreme “pripremanja” magije povećava njeno dejstvo. (Da, motion kontrole su bile all the rage tih dana)

Ninja Gaiden Sigma nije toliko jednostavan kao sto vam može delovati na prvi pogled, u to će vas brzo uveriti velika težina, jer bez obzira na svoj moderni next-gen izgled, iza te maske koju čine prelepa grafika i novine u izvođenju krije se prava old school hardcore igra koja ne oprašta greške i ne čini nikakve ustupke manje iskusnim igračima. Ni najslabiji neprijatelji na najmanjem nivou težine neće uvek pasti ako samo pritiskate dugme za napad nasumično, kao što je slučaj u većini sličnih naslova danas. Jednostavno, ako vam je stalo do button mashinga i ubijanja hordi neprijatelja bez mnogo razmišljanja, na pogrešnom ste mestu, probajte neki Devil May Cry ili God of War. Akcija nije ništa sporija zbog te činjenice jer ne postoji nikakvo Metal Gear Solid/Tenchu šunjanje, već se sve se svodi na furiozne sukobe gde međutim borba bez plana i brzih refleksa može da vas odvede samo u jednom smeru, i to brže nego što očekujete. Takođe, u Ninja Gaidenu nećete naići na “moderne” skriptovane momente, ala God Of War/Heavenly Sword, u kojima je potrebno samo pritiskati određene tastere u pravom momentu, dok u pozadini gledate vašeg lika kako izvodi razne akrobacije i super poteze koje sami ne možete da izvedete u igri. Sve što Hayabusa mora da uradi moraćete sami da sprovedete u delo vašom veštinom, da naučite pravilne tajminge za specijalne udarce, da usavršite trčanje po zidovima i odbijanje od istih, defanzivan stil igranja, promišljenost i strpljenje… tj. ukratko – da postanete Nindža!

Ninja_Gaiden_Sigma_5Jedna od najčešćih kritika originalnog Ninja Gaidena (pored težine) se odnosila na nepostojanje opcija za kontrolu kamere, pa je kasnije izdato prošireno reizdanje – Ninja Gaiden Black, koje je između ostalog donelo i slobodu rotiranja iste po pritisku na dugme. U Ninja Gaiden Sigmi otišlo se korak dalje, tako da je sada kontrola kamere po defaultu na desnom analognom sticku. Problem je što sada ručno podešavanje pogleda postalo imperativ, jer bez toga možete sebe dovesti u prilično glupe situacije što u originalu nikada nije bio slučaj. Očigledno da kada je kamera u ovakvim igrama u pitanju nikada nećemo imati rešenje kojim će svi biti zadovljni. Dosta toga je dodato ili promenjeno u Sigmi, mada ima i stvari koje nedostaju kao što su ostali dodatni kostimi, movie viewer mod i originalni 8bit Ninja Gaiden koji je postojao u Black-u kao bonus. Par novih modova dodato je u igru kasnije u vidu downloada sa PlayStation Store-a (nažalost po „popularnim“ cenama).

Pri donošenju odluke da li ovaj naslov treba da uvrstite u svoju kolekciju PS3 originala morate uzeti u obzir da se radi o odavno dokazanom “zrelom” proizvodu, usavršavanom dva puta do sada, koji je na neki način sam u svojoj kategoriji. Ukoliko ste igrali i prešli Ninja Gaiden ili Ninja Gaiden Black na Xboxu u svoje vreme, teško da će Sigma na PS3 moći da vam ponudi mnogo toga novog osim bolje grafike, par modova i sitnica. U slučaju da vam je ovo prva šetnja “putem Nindže” onda je preporuka sasvim suprotna, jer na PS3, a kasnije i na Viti, teško da ćete naći kompletniju old school akciju, posebno ako pored grafike cenite i malo dublji i izazovniji gameplay. Spomenuta verzija za Vitu pojavila se 2012. godine a nastavak sa Xboxa 360 Ninja Gaiden 2 dobio je kasniji port na PS3 nazvan Ninja Gaiden Sigma 2, ponovo doteraniju verziju ovoga puta nešto slabijeg naslova. Sve nakon toga ne bi smo komentarisali, jer je i serijal brzo otišao nizbrdo bez Tomonobu Itagaki-a na čelu nindža tima iz nekada velikog igrača TECMO-a.