Nakon prvog dela, i njegovog osrednjeg uspeha, Atlus je rešio da ipak nastavi sa ovim serijalom, jer je u njemu bilo potencijala za razvoj nečeg boljeg i većeg. Pokušali su, i donekle dostigli uspeh, sa Persona 2: Innocent Sin i Persona 2: Eternal Punishment.

Persona 2: Innocent Sin se prvo pojavio na PSX-u davne 1999. u Japanu, gde je dobio dobre ocene i imao jako dobru prodaju. Nažalost, zbog par razloga igra se nikad nije pojavila na zapadu. Međutim, Eternal Punishment se ipak pojavio i izvan Japana, koji je druga polovina priče. Zbog toga su fanovi kasnije preveli Innocent Sin deo i postavili ga na Internet. Atlus nikad nije preduzeo bilo kakve mere da spreči cirkuaciju tog prevoda.

Pogled iz trećeg lica
Nakon što su portovali i preradili prvi deo Persona serijala i doživeli finansijski uspeh, Atlus je rešio da tako uradi i sa drugim delovima. Rimejk Innocent Sin se pojavio na PSP-u 2011. godine, čime je prvi put Innocent Sin zvanično preveden i prodavan na zapadu. Eternal Punishment je takođe rimejkovan za PSP, međutim, ovog puta Eternal Punishment nikad nije preveden. Opet je prepušteno fanovima da se snalaze. Mogli su da na PSN-u kupe originalnu veziju, sa PSX-a, ili da se nadaju da će neko nekad prevesti igru. 2014. godine jedan tim prevodilaca, Traduko Soft, je počeo sa radom na prevođenju Eternal Punishment-a za PSP, i očekuje se da će posao završiti u toku 2016. najverovatnije.

Po pitanju priče, Innocent Sin se delimično nadovezuje na dešavanja iz prethodne igre, i neki likovi se vraćaju, kako kao članovi za borbu, tako i kao NPC-ovi. Eternal Punishment se direktno nadovezuje na dešavanja iz Innocent Sin. Glavna novina u samoj igri jeste to da se sada mapa istražuje iz trećeg lica, umesto iz prvog, kao i korišćenje glasina u svoju korist. Najčešće su takve da se u određenoj radnji prodaje oružje, oklopi, ili pak da je u nekoj popust, čime se utiče na okolinu. Agencijom upravljaju osobe koje su Devil Summoneri, a rade u Kuzunoha Detective Agency, koji su omaž istoimenom serijalu, Devil Summoner.

Lokacija je Sumaru City, gde naš glavni lik, Tatsuya Suou (mada se može bilo kako zvati), ide u srednju školu zvanu „Seven Sisters High School“ zajedno sa svojom prijateljicom/devojkom Lisom Silverman. U tradicionalnom japanskom stilu, svaka srednja škola ima svog rivala, u ovom slučaju su tu ulogu dobili „Kasugayama High School“, koji su ih navodno prokleli, i svako ko nosi amblem Seven Sisters na svojoj uniformi biva proklet. Pošto se ispostavi da je to zaista istina, većina učenika kreće u potragu za načinom kako bi se otarasili tog prokletstva. Prilikom istraživanja suparničke škole, jedna učenica završava u zarobljeništvu vođe lokalne bande iz te škole, po imenu Eikichi Mishina, poznatiji kao Michele.

Normalno, kreće borba, gde naši likovi bude svoje Persone po prvi put. Nakon te kratke borbe se ispostavlja da Michele ipak nije kriv za to prokletstvo, pa se dogovaraju da probaju da nađu odgovor pomoću igre koja nosi naziv Joker’s Game, koja navodno ispunjava sve želje osoba koje je odigraju. Ako osoba nema nikakvu želju, ili je ne kaže na vreme, njemu Joker oduzima dušu.

Međutim, ispada da su oni nešto zgrešili protiv njega, ali se niko od njih ne seća tačno šta. On im onda kaže da je on kriv za ostvarivanje svih glasina, između ostalog i te za njihovo prokletstvo, te ako žele da prestane, moraju da otkriju ko je on i šta su mu skrivili.

Tipična borba
Sistem borbe i pregovora iz prethodne igre su manje-više netaknuti, sa par dodataka. Ovog puta, ako se demon dovede u „Happy“ stanje, može se sklopiti pakt sa njime. Sledeći put kada se naiđe na njega u borbi, ako se dovede u isto stanje će dati likovima informacije, novac ili neku korisnu stvar, poput karata ili oružja. Druga glavna izmena jeste u načinu kako se pozivaju nove Persone. Da bi se one pozvale, mora se sakupiti dovoljan broj određene karte, najčešće te Arcane kojoj pripada Persona. Ako bi pozvali Personu koja pripada Devil Arcani, moramo sakpiti određen broj Devil Arcana karata.

Jedan od dodataka u odnosu na verziju sa PS1 jeste dodatak bioskopa, u kome se mogu odigrati dodatne misije, dizajnirane od strane ljudi koji su radili u Atlusu, a koje se nisu uklapale po pitanju tona sa originalnom igrom. U japanskoj verziji su igrači mogli sami da prave scenarije i da ih dele online, što nije moguće u drugim verzijama. PSP verzija takođe ima nove cutscene, muziku, glasove i modele likova i demona.

Eternal Punishment je manje-više identična igra kao Innocent Sin, barem po pitanju gameplaya. Glavne razlike jesu u priči i likovima kojima se upravlja. Ovog puta je glavni lik Maya i ne bi da zalazim u previše detalja, zbog povezanosti sa Innocent Sin i činjenice da je veći deo igre spoiler za njega.