Papers, Please! je delo jedne osobe, naime Lucas Polpe-a (radio ranije u Naughty Dog-u), ovaj naslov, iako je originalno proleteo ispod radara, postao je vrlo voljen, kako među igračima tako i kritičarima kao što su Jim Sterling, Yahtzee, itd. Zašto je igra dobila tako pozitivnu recepciju? Ostanite i saznajte!

Ok, pre nego što počnemo zamoliću vas da mi pokažete vaš pasoš i ostalu dokumentaciju. Ako se pitate ,,šta koji ku…?” da objasnim: Vi ste u igri ,,granični inspektor“ za fiktivnu državu koja je modelovana prema Rusiji u vreme hladnog rata po imenu „Arstotzka“. Vaš posao je da proverite da li je dokumentacija (pasoš, karte i neke specijalne stvari kao što su prolazi za ljude koje oće da se zaposle unutar Arstotzke, itd.) ispravna, vi onda tu osobu pustite da prođe ako jeste ili odbijete ako nije. To je, samo po sebi vrlo jedinstveno i vredno pozitivne kritike. Međutim igrate kao najobičniji čovek koji radi svoji posao, totalno nebitno i loše tretirano ljudsko biće koje može da umre svake sekunde i mora da se adaptira i radi k’o crnac da bi obezbedio bolji život za sebe i svoju porodicu. Samim tim ova igra testira vašu empatiju i postavlja vas u vrlo neprijatne situacije. Jedna od tih situacija ide ovako: Vi naletite na mušku osobu sa validnom dokumentacijom, koga naravno pustite. Međutim, on vama kaže: ,,moja žena je sledeća, molim vas, pustite je da prođe”, ali ta žena nema ispravnu dokumentaciju, i ako je pustite biće vam smanjena plata, što dovodi do mogućnosti da vam neko iz porodice umre od gladi, šta biste vi uradili u ovoj situaciji? Takođe je vredno spomenuti da, iako je igra većinom vremena simulator graničara, postoji nekoliko priča u koje niste, a možete biti, direktno umešani. Te priče uglavnom počinju putem novina koje možete pročitati na početku svakog dana, doduše, neću ništa spoilovati. Moraćete da odigrate da biste saznali kako graničar upozna članove terorističke organizacije…oovajj ahmmm… pravite se da ništa nisam rekao! Sada, kako se igra zapravo igra? Pa… malo je teško objasniti, ali hajde da pokušam…

papers pleaseVi imate 3 ekrana:  Na prvom ekranu je prikazana cela granica i koliko ljudi čeka da prođe. Na drugom je unutrašnjost graničnog prelaza, gde ljudi uđu i predaju dokumentaciju, koju onda vi, koristeći miš, prebacite na treći ekran gde se taj dokumenat otvori i vi isti možete da pregledate za neke nepravilnosti. Kako pregledate? Koristeći inspektor mode, naravno! Kada kliknete na malo dugme koje se nalazi desno na dnu, ceo ekran postane mračan, vaš posao onda je da kliknete na 2 stvari koje mislite da su povezane, ali je jedna od tih neispravna, npr. slika na pasošu i izgled čoveka koji pokušava da prođe se ne slažu, itd. Nakon toga na drugom ekranu možete da kliknete dugme da priupitate osobu koja želi da prođe za taj neki neispravni podatak. Ta osoba može da se ispravi, a može jednostavno da kaže ,,ne znam o čemu pričate“. Na vama je da odlučite da li ga puštate ili ne putem trećeg ekrana na kome se nalaze dva pečata. Jedan je „approved“ a drugi je „denied“, stavite pasoš ispod jednog pečata, kliknete na pečat i voila, nekome ste ili ulepšali ili potpuno sjebali život. Kako dani prolaze tako dobijate više pravila i stvari kojih se morate paziti, npr. od određenog dana počinjete svaki sledeći dan da dobijate slike nekoliko kriminalaca koji pokušavaju da pređu granicu na taj dan. Vaš posao je da prepoznate facu i da ih uhvatite u pokušaju. Na kraju svakoga dana dobijate platu baziranu na koliko ste ljudi uspešno pustili ili odbili bez ikakve greške. Tu platu morate koristiti da bi vašu porodicu održavali živom, tj. morate platiti hranu, grejanje, struju, itd. Ako to ne uradite: cela porodica će vam umreti, što se računa kao „game over“ (i desiće vam se 100%).

Prezentacija je vrlo staromodna, da ne kažem „retro“. U 16bit stilu je i koristi vrlo mračne boje i vrlo… „Ruske“ 16bit kompozicije, sve to pravi vrlo autentičnu „komunističku“ atmosferu, što je ogroman pozitiv.

Sve u svemu, Papers, Please! nije, da kažem „zabavno”, ali jeste iskustvo vredno proživljavanja. Uspešno hvata ono što cilja da uhvati: život čoveka koji radi bedno plaćen posao u korumpiranoj državi pokušavajući u istoj da obezbedi bolji život svojoj porodici. Stavlja vas u mnogo neprijatnih situacija, i u dosta momenata vam pokazuje koliko u takvom sistemu bezvredni zapravo možete biti, što i verovatno jeste u očima vođa države. Nikada nećete naći nešto nalik ovoj igri, i samo zbog toga je vredna igranja! Ako imate slobodan dan i 600 dindži, kupite Papers, Please! nećete zažaliti!