Neo Geo je jedina konzola u istoriji na kojoj su tabačine dominantne igre. Više od dve trećine igara pripada ovom žanru i veliku većinu njih je potpisao upravo SNK (barem one najbolje). Art Of Fighting je jedan od vodećih borilačkih serijala uz King Of Fighters, Fatal Fury i Samurai Showdown. Ujedno, ne treba zaboraviti da se pojavio kritične godine za VS borilačke igre (iste godine kao Mortal Kombat i Street Fighter II), i potpuno odudara od ove dva naslova.

Solo ”kampanja” je dosta interesantno zamišljena i čini srž igre. Igrač vodi jednog od 2 lika (Ryu i Robert), ide iz borbe u borbu i ”izvlači” informacije iz protivnika koje ga približavaju cilju, a to je spašavanje mlade Yuri. Standardni dijalozi sa protivnicima su sasvim očekivano u formi teksta, ali je jako pozitivno da Ryu i Robert progovore po neku rečenicu između borbi. Posle svake 2-3 borbe (odnosno isto toliko pobeda) uslediće i bonus nivoi koji za razliku od Street Fighter i Mortal Kombat naslova imaju jako praktičnu svrhu, i ako ste uspešni na njima možete povecati energiju, skalu za izvođenje specijalnih udaraca ili naučiti jedan izuzetno atraktivan napad. Igranje udvoje otključava sve borce, ali nije tako zabavno kao u Mortal Kombatu i Street Fighteru II.

Sistem borbe je takođe prilično interesantan: ispod energetske skale nalazi se skala za specijalne udarce, čime se znatno ograničava njihova upotreba u toku okršaja. Držanjem tastera A ona se može dopunjavati, ali vas to ostavlja potpuno otvorenim za napad. Kako se energetska skala izuzetno brzo prazni, bolje je ne rizikovati mnogo. Izvođenje specijalnih udaraca prilično je komplikovano, a bez njih se ne može pobediti gotovo nijedan protivnik, čak ni na prvom nivou težine.

Iako je igra iz 1992.godine, grafika je na zaista zavidnom nivou. Likovi su izuzetno krupni i detaljno nacrtani, tako da vam se u ovoj igri pruža jedinstvena prilika da vidite sve povrede na licu vašeg lika ili protivnika, što je zaista lepa novina. Borba je u klasičnom Street Fighter maniru osim što postoji lepa autozoom opcija, koja približava ili udaljuje borce u zavisnosti od njhove blizine, što stvara lep vizuelni efekat, a i čini borbu preglednom. Nažalost, animacija nije ni priblizhno tako dobra, i deluje jako inferiorno u odnosu na kasnije naslove, ali je to boljka svih igara koje se među prvima izdaju za neku platformu. Zvuk i muzika su korektno odrađeni, može se reći i natprosečno dobro zbog par lepih muzičkih tema i solidnog fonda reči. Art of Fighting je više nego korektno odrađena borilačka igra koju preporučujemo pre svega solo igračima.

Grafika: 4.0 Vrlo dobra, bez obzira na starost igre. Primetno je da je animacija prilično loša
Zvuk: 4.0 Manje-više standardan. Ne utiče mnogo na atmosferu, naročito ne u negativnom smislu. Solidan fond reči nije nešto što se često sreće
Kontrole: 3.5 Izvođenje magija je prilično komplikovano
Zabavnost: 3.5 Kako je igra zamišljena pre svega kao zabava za jednog igrača, jasno je da njen vek trajanja ne može biti predugačak. Kada se SNK vec odlučio za tu varijantu, mogao je više da povede računa o težini igre.