Kraj ’90-tih u svetu igara je obeležilo nekoliko legendarnih naslova koji su redefinisali industriju, među kojima je bio i Gran Turismo na PlayStation konzoli. GT je postavio granicu, visoke standarde u svetu virtualne vožnje koji su većini razvojnih timova tog vremena bili nedostižni. Ipak, zajedno sa dolaskom nove generacije konzola, došao je i jedan naslov koji je danas poprilično nepravedno zaboravljen, a koji je bio isto tako revolucionaran u svoje vreme. Te 2000. svetlo dana je ugledao Metropolis Street Racer na nikad prežaljenoj Dreamcast konzoli.

Priča o nastanku ove igre je mešavina kurioziteta, slučajnosti i development hell-a iz kog je razvojni tim, na sreću, uspeo da ispliva stvorivši istinsko remek-delo. Kats Sato, legendarni dizajner mnogih hitova sa Seginih konzola iz ’80-tih i ’90-tih godina je često obilazio velike gaming sajmove i prezentacije i u leto 1997. se obreo na European Computer Trade Show u Londonu koji je u to vreme bio jedan od najvećih događaja tog tipa u Evropi. Obilazeći štandove i prezentacije, naišao je na PlayStation zaštićeni pult sa PSX konzolama gde je bio upaljen F1 ’97 playable demo. Igra ga je instant očarala i kako u samoj igri nije pisalo ime razvojnog tima, a konzole su bile iza zaštitnog stakla, Kats je improvizovao – neprimetno je brzo izvukao strujni kabl iz pulta i vratio ga nazad, da bi nakon toga zamolio prezentera da mu upali konzolu „kako bi još jednom probao igru“. Konzola je upaljena, a na uvodnom ekranu se ispisalo „Bizzare Creations“. Kats je upravo saznao ime razvojnog tima koji je po svaku cenu hteo da preobrati u Segin tabor.

Par štandova dalje našao je i momke i devojke iz razvojnog studija. U narednom danima su usledili razgovori i – Bizzare Creations je potpisao ekskluzivan ugovor za pravljenje „racing igre nove generacije“ za tada još uvek zvanično neimenovanu konzolu kodnog imena „Katana“. „Katana“ je vremenom preimenovana u „Dreamcast“, a igra je nazvana „Metropolis Street Racer“ sa prvobitno planiranim objavljivanjem istog dana kada je i konzola trebala da se pojavi na tržištu. Međutim, usledili su problemi na relaciji Sony – SEGA zbog prelaska razvojnog tima u suparnički tabor, objavljivanje je postalo neizvesno, odloženo je jednom, pa i drugi put, da bi konačno u leto 2000-te iza kulisa došlo do izglađivanja odnosa između dve kompanije. MSR je dobio zeleno svetlo i objavljen je trećeg novembra te godine.

Kada se igra pojavila predstavljala je pravu malu revoluciju. Grafički je bila sjajna, modeli automobila, anti-alias i efekti dima od guma su naprosto plenili. MSR je (zajedno sa naslovom Jet Set Radio) prvi uveo koncept radio stanica koji je kasnije popularizovao GTA serijal, a inovacija su bile i dinamičke smene dana i noći u zavisnosti od vremenske zone u kojoj živite. Takođe, fizički model i sistem napredovanja su vanserijski, no… krenimo redom.msrAkcenat je stavljen na single player kampanju u kojoj postoji 25 poglavlja. Svako poglavlje ima po deset izazova u kojima su ciljevi raznovrsni – od klasičnih trka protiv nekoliko CPU protivnika, preko Hotlap i trka jedan na jedan, pa do turnira i Challenge trka sa posebnim pravilima. Uspešan prelazak trka u jednom poglavlju otključava naredno poglavlje i po jedan novi model automobila. Za igru je karakterističan nesvakidašnji Kudos sistem, koji je, za razliku od svih igara tog vremena, nagrađivao preciznu vožnju, bez sudaranja i izletanja sa staze. Igrač dobija poene za svaki uspešan drift, za svaki krug bez sudaranja, kao i za brže prolazno vreme. Interesantno je da igrač sam određuje svoju nagradu izraženu u Kudos poenima, tako što je dozvoljeno da igrač sam odredi granicu izazova. Što je granica zahtevnija, nagrada je veća. To u praksi izgleda ovako – ako za neki hotlap izaberete da je vremenska granica 1:20 umesto 1:30, mnogo teže će biti preći taj challenge, ali će broj poena biti višestruko veći. Na taj način se ranije otključavaju nivoi i novi automobili.

Sve u svemu, teško je naći igru koja na bolji način nagrađuje tehnički istinski dobru vožnju. Sistem nagrađivanja tera igrača do krajnjih granica i budi težnju da se približite savršenstvu realne vožnje, što je sušta suprotnost moru naslova sa arkadnim elementima koji su bili dominantni u vreme izdavanja Metropolis Street Racer-a. Što se grafike tiče, ona je za to vreme bila jako dobra, automobili su odrađeni sa velikom posvećenošću ka detaljima i sa mnoštvom poligona. Fizički model je veoma realan, kontrole su jako dobrog odziva i nema neprirodnog zanošenja i oversteering-a. U igri postoje 262 staze koje su smeštene u tri grada – u London, Tokio i San Francisko. Gradska okruženja ove tri metropole su izuzetno verno preneta, do krajnjih detalja, tako da Trafalgar Skver, Shibuya četvrt i karakteristična brda San Franciska u potpunosti odgovaraju stvarnom izgledu tih lokacija iz 2000. godine.

Zvuk motora je dobar, mada najbolji doživljaj sirove snage ispod haube se dobija kod perspektive iz kokpita. Ukoliko to čujete na dobrom audio sistemu ili na nekim kvalitetnim slušalicama, doživećete punoću zvuka mašine za čijim ste volanom, što dodatno povećava imerziju u fantastično okruženje koje MSR nudi. Muzika sa radio stanica je prijatna, u rasponu od džeza, preko kantri numera, pa sve do lagane elektronske muzike koja prelazi u chillout. Za zaista kvalitetan soundtrack je bio zadužen Richard Jacques, britanski kompozitor, veteran u Seginom taboru. Kao posebno kvalitetnu numeru treba izdvojiti “Club Paris” koja će sasvim sigurno osvojiti svakoga ko gaji naklonost prema progressive trance i eurodance muzici sa kraja devedesetih.

 

MSR pruža jedno kompletno iskustvo koje ne bi trebalo da propusti svako ko voli dobru vožnju koja puno zahteva, ali i adekvatno nagrađuje istinsko umeće. Ovakav biser treba sačuvati od zaborava, jer po svom kvalitetu sigurno spada u top 10 svih vremena u žanru. Ostaje žal što ovakvih igara ima sve manje i što je MSR kao naslov na kraju podelio nesrećnu sudbinu sa vizionarskim Dreamcast-om. Sam MSR je ugašen, mada su brojni koncepti preneseni u narednu igru koju je studio Bizzare Creations napravio za Xbox konzolu – Project Gotham Racing. Kao i mnoge druge stvari koje su vezane za Dreamcast, MSR je nastavio kroz svoje nasleđe da živi kroz Xbox brend sve do današnjih dana. Iako je studio Bizarre Creations kasnije preuzet od strane Activision-a i na kraju raspušten 2010. godine, većina ljudi koji su radili na Metropolis Street Racer-u danas čine bitan deo studija Playground Games. Mali podsetnik – ti ljudi su zaslužni za jedne od najboljih vožnji koje su danas dostupne – Forza Horizon i Forza Horizon 2.

Kada se sve to sagleda, postaje još jasnije zašto je Metropolis Street Racer izuzetno važan naslov u istoriji simulacija vožnje. Odigrajte ovo remek-delo na konzoli ili na emulatoru i doživite deo gaming istorije iz prve ruke. Nećete zažaliti niti jednog trenutka.