U novembru 2007. godine igračka industrija je sa velikim nestrpljenjem čekala izlazak dve first person shooter igre koje su pokušale da promovišu totalno različite filozofije kada je zabavnost u igrama ovoga tipa u pitanju. Prvi je bio legendarni Crysis koji je igračima obećavao mogućnost ne samo slobodnog kretanja po prelepom ostrvu Lingshan, već i sandbox gameplay koji je omogućilo inovativno Nanosuit odelo. Druga igra koja je izašla tog meseca bio je Call of Duty 4: Modern Warfare koji je uneo pravu revoluciju u svet FPS igara uz pomoć svog frenetičnog multiplayera i singleplayer kampanje koja je savršeno emulirala stil filmskog stvaraoca Michael Bay-a. Dok je Crysis uspeo i pored ogromnog broja pirata da nađe svoju publiku kod PC fanova koji su (ako su imali jaku konfiguraciju) oberučke prihvatili igru, multiplatform igra Modern Warfare je veoma brzo počela da obara sve rekorde prodaje i time promovisala celoj igračkoj industriji novi način kako da se privuku desetine miliona igrača koji hoće dobru FPS zabavu. Ovaj uspeh Call of Duty-a i njegovih nastavaka su brzo uticali na sve ostale FPS igre koje su počele da emuliraju njihov gameplay i pristup priči, što se i osetilo tri i po godine kasnije kada je Crytek na tržište izbacio dugo očekivan nastavak Crysisa.

Crysis 2 nas stavlja u čizme totalno novog glavnog lika, člana specijalne Američke vojne jedinice koji je igrom slučaja dobio šansu da obuče Nanosuit odelo. Odmah na startu igre vojnik Alkatraz biva opremljen novim setom specijalnih Nanosuit moći i širokim spektrom tradicionalnih oružja koja se mogu unaprediti tokom dugačke kampanje. On kreće u putovanje preko skoro napuštenog New York-a koji je nekoliko godina posle prve Crysis igre postao meta nepoznatog virusa koji je desetkovao stanovništvo i naterao vladu Amerike da prepusti korporaciji „CryNet Systems“ da organizuje evakuaciju preživelih i zaraženih ljudi, kao i da čuva grad od pobune stanovništva.

Ono što Akatraz veoma brzo saznaje jeste da CryNet Systems krije mračnu tajnu, i da su oni spremni da napadnu bilo koga da bi rešili svoje misije. Tokom kampanje koja u proseku traje oko devet sati, Alkatraz će saznati da se ispod poluostrva Menhetn krije još jedan davno srušeni vanzemaljski brod iz čije utrobe je izašla ogromna vojska vanzemaljskih vojnika. U prelepo vizuelno realizovanom napuštenom gradu koji počinje da se urušava, Alkatraz, par njegovih saveznika i Američka vojska će započeti ofanzivu koja će u drugoj polovini igre igračima ponuditi zaista vanserijsku zabavu (na primer veliki noćni napad Američke vojske, bitka na Times Square-u i završnica u Central Park-u).Crysis2 1 Osnovni gameplay je ostao veoma sličan originalu, sa veoma zabavnim prepucavanjima sa protivnicima koji ovaj put skoro svi imaju bipedalnu formu (na Lingshan ostrvu, veliku pretnju su predstavljali vanzemaljci koji su mogli da lete). Igrač može da se šunja i ubija protivnike koristeći raznorazne stealth taktike (savijanje vratova, oružja sa prigušivačima, nevidljivost koju daje Nanosuit), ali većina igre je puna akcionih prepucavanja gde će vam Nanosuit moći za Snagu i Štit biti najbolji prijatelji. Oružja se mogu menjati u istom stilu kao i staroj igri, lista oružja nema nikakva velika iznenađenja ali sva oružja su veoma prijatna za upotrebu, od najmanjih pištolja do vanzemaljskih lasera.  Sve vrste oružija i modovi Naosuit odela iz singleplayer kampanje su prisutni i u multiplejeru, koji ne nažalost postao nefunkcionalan u maju 2014. godine posle gašenja servera koje je držala nezavisna kompanija GameSpy.Crysis2 2Od prvog trenutka kada je Crysis 2 prikazan javnosti bilo je jasno da će ova igra opet pomeriti granice mogućeg na PC hardveru, ali za razliku od originala, novi engine koje je Crytek napravio za potrebe razvoja igre CryEngine 3 je potpuno podržavao automatsko portovanje igre na PlayStation 3 i Xbox 360. Koristeći sve najnovije tehnike koje je ponudio tada novi DirectX 11 API za PC grafiku, Crysis 2 je obećao do tada neviđeni nivo grafike. Od početka do kraja igre Crysis 2 izgleda zaista vanserijski lepo, a kampanja će voditi igrača preko brojnihg kvartova New York-a, uključujući i mnoge delove grada koji su urušeni ili se nalaze u stanju aktivnog rušenja (najimpresivnija takva scena se može naći na mostu u drugoj polovini kampanje). Ali, dok grafika predstavlja jedan bitan deo svake igre, gameplay i priča igre su takodje jednako (ako ne i više) bitni.Crysis2 3Crysis 2 je stigao na tržište kao igra koja je u svojoj osnovi bila dosta slična originalu, ali način na koji je gameplay bio adaptiran novom post-COD tržištu je definitivno doneo dozu nezadovoljstva kod svojih starih fanova. Pod broj jedan, veličina igre (nivoi, načini da se misije reše) je doživela smanjenje u odnosu na prvi Crysis. Ovo se ne odnosi samo na promenu lokacije iz otvorenog tropskog ostrva u klaustrofobične lavirinte New York-a, već i smanjenje slobode pri rešavanju misija.Dok su u originalu misije bile totalno otvorene za rešavanje od strane fanova, ovde poneke veće misije jasno guraju igrače prema jednom od ponuđenih par „pravaca“. Takođe, zbog smanjenja veličine ratišta, Crysis 2 se čini drastično više linearnim od svog prethodnika gde su misije bile linearne, ali je svet bio velik pa su igrači imali mnogo veći osećaj slobode dok se kreću po divljini i sami biraju kako da na primer uđu u neprijateljsku bazu.

Takođe, dok je prvi Crysis imao jasnu priču koja nas je vodila od početka do kraja kampanje, Crysis 2 je mnogo više fokusiran na misteriju i protagonistu koji nije zanimljiv (Crytek je zbog nepoznatog razloga odlučio da glavnog junaka orginalne igre ubije u nebitnom Crysis stripu) i čija lična priča nije imala dobar tok.Crysis2 5Na kraju kada se pogleda kompletan paket, Crysis 2 predstavlja naslov koji je itekako vredsn igranja. Kampanja je dugačka i zanimljiva, sa veoma dobrim osnovnim setom mogućnosti za gameplay. Nanosuit je bolji nego ikada, New York izgleda fantastično, a ceo utisak dosta poboljšava odlična muzika Borislav Slavova, Tilman Sillescu-a i poznatog holivudskog kompozitora Hans Zimmer-a.

Crysis 2 je izneverio poneke fanove originala koji su želeli više slobode tokom kretanja po New York-u i smisleniju centralnu priču, ali je ova igra takođe veoma dobar primer kako se dobra ideja može pretočiti u zabavnu FPS igru.