Kada se osvrnem na komercijalni period Commodore igara, od izuzetne važnosti bi bio period od 1986. do 1987. godine. Takozvana “velika trojka” svemirskih pucačina definitvno je obeležila pomenuti period, a debeljku dodelila status primamljive igračke mašine kao nikada ranije. Uridium, Delta i Zynaps, bili su segment te priče, posle kojih ništa više nije bilo isto na C64 sceni. Po sistemu izvedbe, Zynaps ponajviše ima sličnosti sa Deltom, uz klasično skrolovanje ekrana u desno i rešetanje svega na šta naletite. Neko bi rekao, ništa što u tome momentu nije viđeno ili prežvakano. Sve dok se igrač ne upusti u akciju, oseti kontrole i atmosferu koja u igraču odjednom pobudi želju za destrukcijom svega na ekranu!

Igrač kontroliše neku vrstu robo-ptice/svemirske letelice (u igri nazvana Scorpion) probijajući se kroz horde i talase izuzetno agresivnih neprijatelja. Kroz 12 nivoa, raznolikog ambijenta, sa početnom svemirskom stanicom, otvorenim svemirom uz najezdu asteroida, i ostalih čudnih lokacija karakterističnih za jednu pucačinu. Forme neprijatelja su priča za sebe, kako po raznovrsnosti tako i po sistemu napada. Doduše, neki od njih se ponavljaju iz nivoa u nivo ali uz nešto drugačije sisteme kretanja i napada, tako da je repetitivnost u mnogim momentima brze akcije, vešto prikrivena. Scorpion partiju započinje sa skromnim naouružanjem i sposobnostima koje su predstavljene crticama u dnu ekrana. Uništeni talasi neprijatelja ostavljaju krstiće koje igrač sakuplja i koji povremeno aktiviraju neko od ograničenih poboljšanja. Brža paljba, veća brzina, prateći projektili, padajuće bombe…Ceo sistem kontrole prilagođen je u potpunosti džojstiku, i reklo bi se, na vrlo domišljen način: Pre nego što pokupi krstić, igrač mora držati pucanje jedno dve sekunde, nakon čega brod promeni boju i biva spreman za aktivaciju nekog od pomenutih poboljšanja. Dok se pri dnu ekrana, slikovito najavljuje dostupno oružije u tom trenutku i igraču ostavlja izbor. Maksimum indikacije podrazumeva brzinu na maksimumu, najbržu paljbu (Rapid fire) i posedovanje neko od dodatnih oružja. Sve je to kratkog daha, jer pitanje je trenutka kada će igrač biti zgromljen usled težine ove igre, koja je očigledna već tokom prvog nivoa. Uridium je važio za nehumano tešku igru ali Zynaps je na tom polju, možda otišao i više!

Borbe su vrlo intenzivne, u nivoima koji su dizajnom nešto skučeniji. To je jedan od problema, koji od igrača iziskuje bukvalno onaj poslednji atom koncentracije, ne bi li preživeo. Život se trenutno gubi i pri najmanjem dodiru sa objektima i delovima okoline. Posle svake pogibije, indikacija sa sposobnostima se “srozava” na pola, ali ubrzo se može povratiti na maksimum. Neprijatelji neprestano naviru, zasipajući igrača projektilima od kojih su mnogi pratećeg karaktera. Isto važi i za statične neprijatelje stacionirane na tlu svakog nivoa. Vrhunac “perverzije” je kada neki od preživelih neprijatelja, u jednom trenutku za sobom izbaci prateći projektil ka vama, dok se igrom slučaja nalazite na deonici u kojoj imate malo prostora za manevrisanje i eventualno izbegavanje projektila! Borbe u otvorenom svemiru su nešto ređe ali daleko od toga da ostavljaju mesta opuštanju. A sada ono najbolnije: Zbog greške i pogibije, igrač se kažnjava oduzimanjem života i vraćanjem na početak nivoa, jer checkpoint-i ovde ne postoje. Još kada se pogibija desi na kraju nivoa, kod boss obračuna (surovo teških) pri čemu sami nivoi nisu ni malo kratki, postavlja se pitanje, šta je bilo u glavama programera. Bilo šta da je bilo, postoji nešto zbog čega su se iskupili. To su tehničke karakteristike igre i razlog zbog čega im sve drugo može biti oprošteno.
Najpre u čemu Zynaps briljira je animacija. Zbog prisustva inercije, dok kontroliše letilicu igrač u svakom trenutku može osetiti njezinu težinu, dok podiže i spušta krila. Zatim, svaki kontakt padajućih bombi sa tlom  je ispraćen upečatljivom fizikom kretanja, što je za ono vreme delovalo impresivno na 8-bit mašini.

Grafika je prijatnog kolorita sa specifičnim sjajem sprajtova. Utisak malo kvare nešto kockastiji okoliš zbog ograničenosti debeljkovih rezolucija, ali ništa strašno. U pojedinim momentima, može doći i do naglih usporenja igre zbog naleta (poprilično) velikog broja sprajtova/neprijatelja. Da li se radi o grešci u kodu igre ili pak prevelikog zalogaja za C64 hardware nije toliko bitno. Dotična situacija je “slamka spasa” za igrača, koji usporenja može iskoristiti zarad preciznijeg manevrisanja i preživljavanja u naizgled bezizlaznim situacijama. Koliko god da briljira vizuelni aspekt, zvučni je još ubedljiviji! Igra ima samo jednu primamljivu muzičku temu u toku introa igre, sve ostalo je na zvučnim efektima! Odlikuju se neverovatnom glasnoćom zvuka paljbe, što se najbolje manifestuje dok je Rapid fire na maksimumu. Od tog momenta, atmosfera igre uliva neku neverovatnu dozu satisfakcije dok se neprijatelji rešetaju punom parom. A želja igrača za ostvarivanjem nekog značajnijeg napretka, odjednom počinje sve više da raste i pored bezkompromisne težine.

Zynaps07
Budi li ova nekakva glava, asocijacju na Džejsona iz Petak 13 ?
Boss obračun koji kod igrača diže pritisak na 300!
Boss obračun koji kod igrača diže pritisak na 300!

Krajnji zaključak svega navedenog je da Zynaps, ipak nije osvojio preveliku pažnju C64 igrača, upravo zbog težine koja je većinu odvraćala od igranja. Kao takav, ostao je u senci mnogih drugih pucačina i igara u C64 “povijesti”, iako je po mnogim elementima itekako bio bolja igra. Zynaps je postojao u još nekim zasebnim verzijama za druge računare, uključujući i Amigu. Ali po kvalitetu, debeljkova verzija je bila i ostala na tronu. Ende!

Grafika: 4.5 Impresivna animacija i fizika na C64. Uz prijatan kolorit sa detaljnim i raznovrsnim sprajtovima. I pored povremenh usporenja, igra je u velikoj meri radila u 50fps-a.
Zvuk: 5.0 Efekat rafalne paljbe je zaglušujuće glasan i ubitačan i ima uticaj na celokupnu atmosferu u igri. Možda najbolji zvučni efekti među pucačinama 80tih. Tu mislim i na arkade!
Kontrole: 4.0 Zanimljivo rešene sa vrlo dobrim reagovanjem na džojstiku. Mada umeju i da prodaju, kada se brodić nadogradi na najveću brzinu pa ga je teško iskontrolisati u nekim još skučenijim deonicama.
Zabavnost: 5.0 Verujem da će me većina C64 igrača, koji su probali ovu igru, proglasiti ludim. Zynaps jeste odbio mnoge igrače upravo zbog nekorektnog nivoa težine. Ipak, smatram da ima nešto u njemu što ga čini izuzetno igrivim, i zbog čega moram da mu dodelim adut vrhunske C64 pucačine. Posle puno odigranih partija, trenutak kada igrač ostvari značajan napredak u jednoj ovakvoj igri, ostaje u dugom sećanju ali i srcu.