Bitno pravilo koje je postojalo na većini igračkih platformi u istoriji je da kod ekluzivno urađenih igara za njih, greške nema i one su razlog zbog koga igrač može biti ponosan na svog ljubimca. To najbolje pokazuje i istorija Commodore-a gde se u moru portovanih naslova sa arkada tek za poneki moglo reći da ima veći kvalitet (Turbo Outrun mi pada na pamet). Matori igrači, rado se sećaju igre sa automata Chase H.Q. koja je bila spoj pucačke akcije i jurnjave brzim automobilom u poteri za lošim momcima. Upravo taj naslov, bilo je razlog tada već proverenom programerskom timu System 3 da se lati posla i na C64 uradi nešto slično ali i da to bude bolje od pomenutih konverzija. Ovo je bila i jedna od njihovih poslednjih izdatih igara za debelog.

Terorističke bande su skovale plan da pokradu veliku količinu naoružanja iz jednog postrojenja i u tome uspevaju. Nakon toga, formiraju konvoj i daju se u bežaniju. Dva britanska agenta su dobila zadatak da krenu u poteru za njima i pohvataju ih a od bitnih pomagala imaju “samo” magnum, bazuku i super brzi automobil. Posle uvodnog introa i priče, krećete u akciju. Pred igračem su deset dugačkih nivoa i identično kao u Chase H.Q. jurite punim gasom i sa magnumom/bazukom u ruci čistite većinu ometajućih vozila pred sobom. Vreme svakog nivoa je ograničeno kao i gorivo koje je dostupno kroz dodatne količine u kanticma na koje možete naleteti u toku jurnjave. Pravo je umeće pokupiti ih u punoj brzini! Postoji mogućnost i aktivacije turbo moda ako situacija zagusti, što je naročito bitno u nekim od narednih nivoa koji nisu nimalo jednostavni.

U finalnom delu u nekim od nivoa, odnosno ako ste vešto odvozali većinu puta, fokusirate se na vođe bande koji su u specifičnim vozililma i koje dodatno rešetate dok se ne zaustave. Sa napretkom igre, imaćete napade i iz vazduha u vidu aviona i helikoptera. Primeri dodatne težine su i račvanja puta od kojih jedan od njih, da ako se pogreši vodi u barijere koje oduzimaju život. U suštini, nekih naročitih varijacija u konceptu igre nema, tako da određena doza repetivnosti itekako postoji kao možda jedina boljka igre.

System 3 je pokazao kroz ranije naslove kao što je Last Ninja serijal, šta može i koliko može kada su u pitanju tehničke karakteristike. Turbo Charge sa te strane blista a i najveći razlog značaja ovog naslova. Vožnja i akcija su brze i dinamične a detalji u vidu rupa od metkova na “šoferci”, eksplozija, naleta aviona kao i različitih grafičkih detalja okoline su za svaku pohvalu. Tako da je System 3 u izvesnoj meri postigao onaj “arkadni osećaj” uprkos ograničenosti izvođenja na 8-bit debeljku i još jednom upisao svoje ime na listu slavnih Commodore scene.

Grafika: 4.5 Ovde igra nije ništa naročito bolja u odnosu na Turbo Outrun ali količina drugih detalja koje čine ovaj tip akcione vožnje su na zavidnom nivou.
Zvuk: 5.0 Uobičajeno za System 3, vrhunski soundtrack uz kvalitetne zvučne efekte u toku akcije. Melodije su u badass fazonu shodno atmosferi igre i akciji.
Kontrole: 4.5 Razumljivo, nisu uspeli da prilagode punu kontrolu preko džojstika, zbog upotrebe turba koji se poziva preko tastature. Sve ostalo je perfektno!
Zabavnost: 4.0 Igra ima neke od pomenutih mana ali System 3 je svakako uspeo i doneo tada C64 igračima najbolji Chase H.Q. klon na sistemu.