Starquake je arkadna avantura koja je zadržala većinu aspekata standardnih za žanr i nadogradila ih novim mogućnostima i velikim prostranstvom. Rezultat je neverovartno dobar ali nažalost i neverovatno frustrirajuć zahvaljujući težini igre.

Igrač je u ulozi Bio-Logički Operativnog Bića koji se kreće i izgleda kao đule na nogama. BLOB je poslat na planetu da spreči eksploziju koja bi planetu pretvorila u kosmičku prašinu i destabilizovala celu galaksiju. Za tu misiju je opremljen ograničenom količinom platformi za vertikalno kretanje jer đule ne može da skače imalo noge ili ne, pucaljkom i inventarom koji može da drži 4 predmeta. Lokalna flora i fauna se ne zamara oko detalja vaše posete i nastavlja svojim uobičajenim životom što će vas koštati života u igri i živaca u stvarnosti.

To su sve uobičajene stavke za ovaj tip igara. Ono što počinje da je izdvaja jeste 512 ekrana koji su na raspolaganju za istraživanje. Da to prostranstvo ne bi bilo preveliko brinu se lebdelice koje omogućavaju mnogo slobodnije kretanje, liftovi i teleporti koji su više nego neophodni i bez kojih bi igra bila nemoguća. Primetna je i odsutnost zagonetki koje se rešavaju predmetima. Iste su zamenjene činjenicom da predmeta ima mnogo više od devet neophodnih za ispunjenje misije, kapijama i vratima koje zahtevaju ključeve i šifre kao i keopsovim piramidama za trampu nepotrebnih predmeta za potrebnije.

Kao što sam već napomenuo igra je frustrirajuće teška. Mora se zapamtiti raspored ogromnog broja prostorija da biste se snašli. Pored toga za svaku interakciju sa predmetima osim onih koji obnavljaju energiju, municiju ili platforme mora se biti na nogama, stoga se mora popamtiti i raspored parkirališta za lebdelicu. Kretanje bez nje je sporo i teško a smetala se pojavljuju i lete nasumično unaokolo i ubijaju u roku od dve sekunde. Ni ne znate šta vam u stvari treba dok ne odete do samog jezgra i pogledate koji delovi fale. Autori su verovatno i sami shvatili da bi igra bila nepodnošljiva pa su ubacili karticu koju ćete često naći na početnom ekranu. Služiće vam kao univerzalna šifra za sve potrebne šifre. Bez nje biste morali da sakupljate numerisane čipove koji zauzimaju prostor u inventaru a potrebna su i do tri za jednu šifru. Ti čipovi mogu takođe biti delovi jezgra, a da ne napominjemo koliko ih je teško naći.

Igra ima svoj šarm koji se probija ispod surove težine. Kada jednom raspored ekrana počne da se urezuje u pamćenje i najbolji sistemi izbegavanja uđu u mišićnu memoriju prava zabava počinje. Činjenica da je svet začinjen sa dosta dodatnih mehanika samo sve čini zanimljivijim i izazovnijim. Svaka partija je drugačija jer se raspored predmeta na mapi menja što umanjuje i monotoniju koja neminovno nastupa u ovakvim igrama. Grafika je tipičnog „spektumovskog“ dizajna sa jednobojnim zidovima i smetalima. Pažljiv dizajn svakog ekrana kao i činjenica da se nikada ne koristi više od 8 različitih sprajtova odjednom je omogućilo da cela igra bude izvedena u čistoj i oštroj visokoj rezoluciji bez klasičnih problema vezanih za nju (preklapanje boja, crne rupe u likovima i nizak frejmrejt na primer). Muzika nažalost postoji samo kao dopadljive melodije na naslovnom i krajnjem ekranu. Zvučni efekti ne popravljaju utisak činjenicom da su prihvatljivi, tj. ne preterano iritantni. Jedina stvar koja očarava u zvučnom dizajnu je nadasve simpatičan topot BLOB-ovih stopala dok hoda.

1986 godine su još uvek izlazile igre koje opravdano imaju status legendi ali u većini slučajeva imaju grubu grafiku, prosto izvođenje i često nezgrapne kontrole. Možda danas niko ne bi uložio potrebno vreme da dogura da nivoa koji je potreban da bi se ova igra pešla, ali u svoje vreme Starquake je bio nešto posebno. Prosta veličina igre, detaljna grafika i pažljiv dizajn cele igre su od nje, makar za mene, od nje stvorili remek delo koje nije imalo konkurenta sve do pojave Project Firestart-a koji je žanr odveo u totalno suprotnom pravcu.

Grafika: 5.0 Verovatno najbolja upotreba Hi-Res moda u igri na debeljku. Odličan dizajn, kristalno jasna i čista. Užitak za oči.
Zvuk: 3.5 Uvodna i završna melodija su dopaljive ali u toku igre nema muzike. Efekti su OK ali osim topota stopala ništa za pamćenje
Kontrole: 5.0 Ukratko, sve je na mestu.
Zabavnost: 5.0 Igra jeste frustrirajuće teška u početku ali kada se jednom naviknete na to, dobija se najbolji predstavnik svog žanra u toj generaciji.