Arkadna igra SEGA Monaco GP iz 1979 godine spada u red jedne od najranijih prekretnica u izvođenju trkačkih igara. Ujedno je to bilo vreme kada je kućni gaming kao pojava, bio u onom pionirskom povoju, a njegova dostupnost svedena na uski krug ljudi. Koju godinu kasnije, Commodore International je prvi put predstavio svoje čedo, zvano Commodore 64. Bilo je odmah jasno kojim će se putem ići, te da će jedna od osnovnih njegovih namena biti igranje igara a neke od njih, nastale su baš u jednoj od komodorovih “laboratorija” u Americi. Upravo po uzoru na Monaco GP.

Top down pogled i vertikalna izvedba, čine osobine jedne od najranijih kompjuterskih trkačkih igara u kojoj, vozikajući formulicu, se trudite da napravite što veći broj krugova. Odnosno igra ne podrazumeva standardni koncept trkanja, po kome morate stići prvi do cilja, nadmudrujući svoje konkurente veštijom vožnjom. Konkurenti su u vidu drugih formulica koje vas ometaju i otežavaju putanju. Početak trke nosi 60 sekundi, koje vam stoje na raspolaganju do sledećeg kruga, nakon čega, shodno uspehu se ponovo “resetuju” i produžuju trku, dok se skor sve više sumira. Za neuspeh, zna se: Istekne li vreme, sledi neprijatno Game over. Staza sama po sebi nosi prepreke, zbog svoje konfiguracije. Ona može biti u jednom momentu puna neprijatnih krivina, iznenadnih sužavanja i vožnje po mraku dok farovi osvetljavaju put i olakšavaju obilazak konkurencije. Delovi staze sa zaleđenom površinom takođe otežavaju vožnju, uz prisustvo specifičnog zvuka pneumatika u toku prelaska. Formulicu možete na momenat poslati u neprijatan PIT, usled češanja sa drugim formulama ili o “bankinu” staze. Neprijatan zato što vas automatski oporavlja od udesa, ali i oduzima dragoceno vreme. Vožnja po ivici je na momente i dozvoljena (čitaj na kvarnjaka), usled tesnih situacija, kao alternativa za izbegavanje protivnika. Često ume biti i kažnjiva, ako se pretera sa spomenutom praksom. Nečesto, ako se ponove uzastopni udesi i to tek nakon što se oporavite od prethodnog, trenuci nerviranja umeju da budu sastavni deo i ovog naslova, ali to je valjda tako trebalo…

Grafika: 3.0 Naravno, za jedan od prvih C64 naslova, sasvim zadovoljavajuće i prihvatljivo. Ipak su morale da prođu još dve godine, da bi C64 prezentovao grafiku kao u Pit stop 2.
Zvuk: 3.0 Zvuk je delovao kao nekakvo deranje motora koji je izbijao iz zvučnika crno belog katodaša i koji je dizao adrenalin. A danas ? Pa ne baš, ali zato nostalgija ubi!
Kontrole: 5.0 Pucanje na džojstiku za gas i levo/desno za upravljanje. Prostije i prihvatljivije ne može biti.
Zabavnost: 4.0 LeMans je i posle 33 godine itekako igriva igra. Ima C64 daleko kvalitetnije trkačke igre ali LeMans je poput Choplifter-a, zaštitni znak tog prvobitnog launch perioda C64 igara, itekako vredan pomena ali i hvale.