C64 baza igara je bila prepuna takozvanih malih “igrica”, čija je izrada na prvi pogled asocirala na momente dokolice u kojima su ih autori stvarali. Mnoge su odmah otišle u zaborav, a bilo je i onih, kojima bi igrači dali šansu posle nekoliko partija i malo ih dublje zagrebali. Od tog momenta, trenuci provedeni uz crno belog katodaša sa džojstikom u rukama, ostali su nezaboravni!

Jeep Command ni po čemu nije bio ni originalan, a reklo bi se, i vizuelno ne baš dopadljiv, čak ni za C64 standarde. Kao idejna podloga, iskorišćen je Arcade naslov Moon Patrol s početka 80tih godina. Igrač kontroliše borbeno vozilo sa sposobnošću preskakanja prepreka u vidu rupa i statičnih objekata dok se ekran skroluje ka desno. Ipak u poređenju sa Moon Patrol, Jeep Command je otišao dalje što se tiče same težine igre, što je bilo svojstveno velikoj većini C64 igara. Skokovi zahtevaju umešnost od samog starta igre, a napredovanjem stvar se standardno komplikuje, pa čak i previše. Ali upravo ono insistiranje na učenju i memorisanju kritičnih mesta daje igri onu posebnu dimenziju igrivosti, tipičnu za akciono/arkadne igre tog perioda. Reklo bi se, i određenu dozu “fanatičnosti” kao preduslov za bilo kakav značajni napredak. Vozilo poseduje dve pucaljke kojima rešetate leteća smetala u vidu zelenih letećih bombi i raketa koje vas saleću iz vazduha. Rakete su posebno nezgodne zbog mogućnosti eksplozije, posle pada na tlo. Zelene bombe naviru sa svih mogućih strana ali manje više uvek po identičnoj šemi. Obično ako iznenade napadom, reakcija igrača bude zakasnela što rezultuje gubitkom života. Princip memorisanja potreban je i kod statičnih prepreka. Tome doprinose i neke od kritičnih deonica, zbog postojanja dve obavezne putanje od kojih jedna vodi u smrt. Jedna od najvećih noćnih mora igračima, bila je pećina koja je iziskivala sve do sada nabrojano. Puno umeća uz kombinaciju pucanja, “proračunatih” skokova do najsitnijih detalja, a tu je i faktor sreće! Skor u igri se obračunavao sistemom napredovanja.

 

Jeep Command je igra koja uz pravilno prelažanje traje blizu sedam minuta. Koliki je broj igrača koji su je u potpunosti prešli? Verovatno sličan broj kao u slučaju Uridiuma, i mnogih drugih C64 igara…

Muzičke C64 teme odavno su podstakle muzički talentovane entuzijaste da ih sa uživanjem sviraju na raznorazne načine.

 

Grafika: 3.0 Kombinacija sive, zelene i još poneke boje, ali funkcionalno.
Zvuk: 4.0 Zvučnih efekata nema sem jedne melodije koja se odlično uklapa u koncept igre i koja se u glavi pevuši ostatak života!
Kontrole: 5.0 Nema nikakve zamerke, jer funkionišu kako treba! Džip se može glatko iskontrolisati u trenucima preskanja i pucanja. Ali ako je ispunjen onaj uslov memorisanja, gde i koliko treba ubrzati ili usporiti vozilo, što zavisi od igrača.
Zabavnost: 5.0 Prost arkadni koncept je dovoljno zabavan za nekoliko popodneva. Ali kada sve sračunam, ta popodneva su mi bila nekako najdraža.