Poslednja Eciova avantura počinje 1511. godine dolaskom u Masjaf u potrazi za Altairovom “Bibliotekom”. Sitan problem predstavljaju Templari koji su već odavno preuzeli kontrolu nad nekadašnjim uporištem Assassina pa Ecia definitivno čeka malo drugačija dobrodošlica. Kako je retko u trendu da glavni protagonista zagine na samom startu, vešt Italijan koga godine pristižu (pedeset drugo mu leto) uspeva da pobegne i naiđe na zapravo mnogo veći problem – Biblioteka zahteva posebne ključeve jer se vrata ne mogu srušiti bednim eksplozivima 16. veka… Na svu sreću te stvarčice se nalaze u samo jednom gradu – Konstantinopolju pod turskom vladavinom (očigledno sve više popularnijem kao Istanbul prema svojim novim gazdama). Naravno igra se nastavlja i najvećim delom odvija u Carigradu (da lupimo još jedno ime ovog slavnog mestašceta).

"The Crossroads of the World"
“The Crossroads of the World”

Pomenuti ključevi su (uz nesvakidašnji oblik) ostaci visoke tehnologije Prve civilizacije i nose probrana sećanja Altaira, protagoniste prve igre i osobe koja ih je imala u posedu pre nego što su sakriveni širom “Novog Rima” (da, ovaj grad ima dosta imena). Zahvaljujući tome, Ecio može da iskusi te trenutke u stanju verovatno sličnom Animusu pomoću kog Dezmond Majls, kvazi-protagonista, “živi” kao Ecio… Dakle, Animus u Animusu, kakav zaplet (bre). Bilo kako bilo, ovako je realizovano da se istovremeno stavi tačka i na Altairovu priču u nekoliko misija tj. njegovih sećanja gde konačno više ne zvuči kao Amerikanac, Ubisoft se setio da promeni glasovnog glumca. Sam nesrećni Dezmond je komiran posle šoka s kraja prethodne igre (Brotherhood) pa ga društvo vraća u Animusov safe mode što se odmah da primetiti tematski drugačijim predstavljanjem učitavanja virtuelnog okruženja u tamnijim bojama a i Ecio prvi put fura tamnu odeždu po defaultu, prati se moda jelte…

assassin's creed revelations (5)Pored jasne promene atmosfere iz renesansne Italije u Carigrad prepun Turaka, Revelations donosi neke novine – komično predstavljen Hookblade (“Hookblade has two parts you see – the hook AND the blade!”) za sveukupno brže pentranje, kačenje za elemente arhitekture koji su ‘za dlaku’ dalji (eh… funkcija malkice produžene ruke da tako kažemo) i upotrebu mnogobrojnih sajli (ziplines) za opet brže putovanje po gradskim krovovima. Jedan moguće prilično zanemaren dodatak je ubedljivo (u odnosu na prethodnike) unapređenje bombi kroz zavidan broj vrsta koje se mogu napraviti kombinacijom elemenata što će reći da Ecio nije više ograničen na dimnu bombu. Imamo lepljive, idealne za baciti stražaru na leđa i ubrzo ga razneti; bombe koje samo proizvode dovoljno pištav zvuk za prostu distrakciju; bombe koje ispuštaju otrovan dim – umrtvljuje veoma brzo; zatim one što prosipaju nezgodne metalne čičke koji će definitivno usporiti poteru; bombe napunjene novčićima od pirita kako bi okolna raja poletela misleći da su zlatnici itd. do ukupno nekih desetak osnovnih vrsta. Kažemo ovo se lako zanemaruje jer je retko kad neophodno koristiti neki drugi tip bombe osim tradicionalne najobičnije dimne ali se svakako pruža mesta za dosta manevrisanja što gejmplej može učiniti zanimljivijim.

assassin's creed revelations (6)Preuzimanje kontrole nad delovima grada po ideji Borđa tornjeva iz Brotherhooda se vraća i ovde sa bitnom razlikom da osvajanje nije trajno već Templari mogu napasti vaše mini utvrđenje kada stupa na scenu sledeća novina – Den Defense tj. tower defense segment gde vi, strateškim raspoređivanjem trupa i prepreka, pokušavate da se odbranite od talasa Templara. Den Defense postaje vremenom sve teži i u zavisnosti da li vam odgovara tower defense formula može biti ili OK ili veoma iritantno. Ako vas Templari nadmudre, oblast gubite pa je potrebno opet je osvajati. Den Defense, ruku na srce i nije baš potreban dodatak.

Sistem vrbovanja novih pripadnika u Assassin Order je donekle dorađen uz mogućnost slanja po Mediteranu na ispunjavanje raznih misija i sticanja iskustva bez vašeg ličnog prisustva, kao u Brotherhoodu sa izuzetkom kada je vreme da određena osoba stekne “Master Assassin” nivo – tu Ecio direktno učestvuje u misiji pa je to jedan novi detalj.

U stilu Assassin Tombs i Romulus Lairs, fenomenalno urađeni nivoi platformskih vratolomija još jednom su prisutni gde je nagrada ovaj put memory seal tj. jedan od ključeva Altairove biblioteke.

assassin's creed revelations (11)Grafički je Revelations korektno napredovao, grad je izuzetno detaljan kao i modeli važnijih likova uz poboljšane, uverljivije (facijalne) animacije. Muzika je četvrti put delo Jespera Kida ali po prvi put ne u potpunosti već se pridružuje drugi kompozitor, Lorn Balf (škola Hansa Cimera) za sinematike i multiplejer deo. Opet je lako prepoznati Kidovu divnu ambijentalnu muziku inspirisanu uticajem različitih kultura Carigrada dok Balf dodaje taj holivudski šmek što mu i jeste bio posao.

Kliknite na play da poslušate jednu kompoziciju sa saundtreka:

Usput pomenimo krajnje čudan dodatak – Animus apstraktni geometrijski nivoi iz prvog lica pod nazivom “Desmond’s Journey” koji su u potpunosti opcionalni, reklo bi se dobro rešenje jer ponajviše odudaraju od ostatka igre pa opet u zavisnosti od ukusa mogu biti jako zanimljivi uz propratno bolje upoznavanje Dezmondove prošlosti.

Revelations je svakako namenjen pre svega onima koji bi da isprate Ecia Auditorea ali iznenađujuće pruža jedan odličan uvid u ključne trenutke Altairovog života sve do duboke starosti i dostojan je oproštaj od ova dva junaka.

I've had enough for one life
I’ve had enough for one life

assassin's creed revelations (16)