Posle izbacivanja neverovatnog broja revizija legendarnog Street Fightera II (koje su se pojavile na isto tako neverovatnom broju igračkih sistema), Capcom je konačno odlučio da objavi potpuno novu igru u seriji, ali je nije nazvao Street Fighter III kao što su to svi očekivali. Umesto toga, predstavljen je Street Fighter Alpha (u Japanu, celoj Aziji i Španiji poznat kao Street Fighter Zero) kao prva u seriji igara koje će Capcom izbaciti na tržište u narednih nekoliko godina. Šta je zapravo Street Fighter Alpha? Po samom nazivu ne može se reći da je u pitanju pravi nastavak Street Fightera II već novi podserijal u okviru SF franšize koji je izrodio ukupno 4 igre smeštene u periodu između prvog i drugog Street Fighter turnira. Međutim, to ne znači da ga ne krasi impresivna količina inovacija uz zadržavanje svega par elemenata iz prethodnika.

Jedna od retkih lepih pozadina u igri
Jedna od retkih lepih pozadina u igri

Ono što ćete ipak doživeti kao neprijatno iznenađenje kada prvi put startuje Alpha-u jeste da je broj boraca prilično skroman pa ih je u startu ponuđeno samo 10, što je nazadovanje ako se poredi sa starijim naslovima kao što je Street Fighter II Hyper Fighting ili Super Street Fighter II Turbo. Na svu sreću, njihov odabir je prilično dobar, tako da su oni najpoznatiji (Ken, Ryu, Chun Lee) prisutni a pridodati su im neki novi, među njima i Guy odnosno Sodom, dobro poznati junaci iz proslavljenog Final Fighta. Utisak se dodatno popravlja kada znate da je Capcom u igru ubacio i nekoliko skrivenih likova (trend koji je praktično lansirao Mortal Kombat serijal) kao što je fenomenalni Akuma, Mr. Bison ili Dan koje možete ”prizvati” specijalnim kombinacijama tastera. Ono što je najbolje jeste da sa svakim od njih možete igrati i story mod.

Osnovni kontrolni sistem je ostao neizmenjen u odnosu na slavne prethodnike, kao što su i zadržane sve njihove stare magije. Nažalost, borcima nije značajno proširen arsenal specijalnih udaraca tako da ih i dalje imaju svega po 3-4, što je poprilično malo.

Magije i 'efekti' izgledaju jako dobro
Magije i ‘efekti’ izgledaju jako dobro

Izvođenje je poprilično izmenjeno u odnosu na ranije Street Fighter igre, i može se reći da ima unikatan “feel”. Za početak, super kombo udarci koji su predstavljeni u Super Street Fighteru II su sada usložnjeni, što znači da ovoga puta postoje 3 nivoa u okviru skale pri dnu ekrana (ranije je ona bila jedna nepodeljena celina). Njihova aktivacija zahteva minimalno jedan nivo, ali praksa pokazuje da samo korišćenje dva ili sva 3 nivoa skale odnosi veću količinu energije protivniku. Zatim, u igru je konačno implementiran pravi kombo engine, pa je sada moguće praviti duže serije udaraca čiji izgled umnogome zavisi od vaše kreativnosti, bez ograničenja svojstvenih tada velikom rivalu, Mortal Kombatu 3. Kombo tehnike sa ovim nastavkom postaju izuzetno važne jer je njihovo poznavanje od ključne važnosti za dobijanje mečeva, što je kasnije postala praksa praktično u svim Capcomovim igrama ovog tipa. To ipak ne treba da vas brine jer kombinacije nisu teške za učenje, naročito kada savladate 2 in 1 komboe (nadovezivanje udaraca jedan na drugi) i počnete da koristite novu mogućnost prekidanja izvođenja određenih udaraca da biste ga pretvorili u neki drugi. Defanzivni igrači su dobili 2 jaka oružja a to su mogućnost blokiranja u vazduhu (svega nekolicina udaraca se ne može zaustaviti dok ste u vazduhu) i posebne alpha countere. Ovi drugi vam omogućavaju da posle blokiranja udarca izvedete kontranapad, ali svako njihovo korišćenje će vam oduzeti jedan nivo super kombo skale. Uz to, potrebni su zaista munjeviti refleksi da bi AC uspeo. Najmanje bitna inovacija je taunt, tj. izazivanje protivnika koje se može aktivirati po jednom u toku svake runde (Dan može da ih koristi neograničeno) i koji osim u slučaju Chun Lee ima samo kozmetički karakter jer ne nanosi nikakvu štetu protivniku. Težina igre je dobro izbalansirana, mada će se početnici namučiti da je završe čak i na easy nivou. Posebne probleme će vam stvarati Sagat, Ryu, Ken i ultra brzi Guy (koji može da pravi najduže kombo serije), da ne pominjemo Mr. Bisona koji će vas tradicionalno dovoditi do granice ludila. Još jednom priča je u potpunosti bačena u drugi plan ali za divno čudo, posle prelaženja igre bićete nagrađeni animacijom specifičnom za lika kojeg ste vodili.

Alpha counter u praksi
Alpha counter u praksi

Grafika ima svojih uspona i padova što ćete vrlo brzo i sami primetiti. Sa pozitivne strane, crtež je mnogo bolji nego u prethodnicima, tako da likovi sada imaju pravi anime look a i kvalitet animacije je značajno poboljšan. Šteta je samo što igra i pored prelepog kolorita deluje jako prazno zahvaljući uglavnom nemaštovitim i slabo animiranim pozadinama, među kojima možda jedna ili dve mogu da dobiju pozitivnu ocenu. Ne samo da programeri nisu bili kreativni nego su dozvolili da pojedini likovi dele ista borilišta, iako smo već pomenuli da ih nema mnogo. Zvuk je sa druge strane bolji nego kod ranijih SF igara a muzičku podlogu čine dobro poznate remiksovane teme i nekoliko novih kompozicija.

Uzevši sve u obzir moramo reći da je Street Fighter Alpa ipak solidna igra, mada predstavlja i poprilično razočarenje. Inovacije u izvođenju bi trebalo da privuku svakog igrača kome je borilački žanr jedan od omiljenih, ali ostaje činjenica da su 3 kasnija nastavka serijala mnogo bolje igre.

Dramatic Battle Mode
Street Fighter Alpha je predstavio specijalan mod u kome se 2 igrača mogu okušati u zajedničkoj borbi protiv Mr. Bisona kontrolišući Rya i Kena, za šta je očigledna inspiracija bio Street Fighter II anime u kome se završna borba odigrava upravo na ovaj način i između ovih aktera.

Drama!
Drama!

Da bi se izbegla haotičnost, Ryu i Ken ne mogu da udare jedan drugog i imaju zajedničku energiju, dok je Mr. Bison znatno izdržljiviji nego kada se sa njim borite u single player varijanti. Međutim, za iskusnije igrače ova borba nije nimalo teška jer je moguće praviti neverovatne kombo serije koje broje i više od 50-tak udarca. Popularnost ovog moda bila je veoma velika, pa nije ni čudo što se pojavio i u kasnijim nastavcima.

sfa-9

 

Street Fighter Alpha movie
Ako ste pomislili da je Street Fighter Alpha anime nastao posle objavljivanja ove igre, varate se. Zapravo, Capcom je pokrenuo Street Fighter Alpha serijal inspirisan upravo ovim ostvarenjem (za sada ga nismo opisali u našoj anime/manga sekciji, ali opis je u planu). U pitanju je bio veoma dobar anime koji se kao i igra odvijao između prva 2 Street Fighter turnira i koji je objašnjavao pozadinu mnogih likova. Ono što je interesantno jeste da je Capcom posle objavljivanja Street Fighter Alpha 2 izjavio kako završne animacije iz prve Alphe ne pripadaju zvaničnoj priči serijala, što i ne deluje toliko nelogično s obzirom na nedovršenost ove igre.

sfa-animeDan
Dan je lik koji je Capcom stvorio sa namerom da parodira Rya Sakazaka iz SNK-ovog Art Of Fighting serijala, kao duhovit odgovor na činjenicu da je upravo ovaj borac po mnogo čemu slika i prilika Rya, Capcomove Street Fighter ikone. To potvrđuju i udarci koji su identični onima kojima se služi Ryu, ali i čuvena izjava “I hate the art of fighting, but I want to be the king of fighters”. Ujedno, Capcom je parodirao i Roberta Garciu, takođe junaka iz Art Of Fighting serijala jer Danova glava neodoljivo podseća na njegovu. Street Fighter Alpha je prvo ostvarenje u kome se on pojavljuje kao aktivan borac, mada je poznat i od ranije. Ono što je interesantno jeste da je u SFA (kao i recimo u Capcom vs SNK Pro, X-Men Vs Street Fighter ili Street Fighteru Alpha 2) on izuzetno upotrebljiv lik, najviše nalik na Kena i Rya pa ga ne treba odbacivati, iako je u mnogim kasnijim igrama (opravdano) etiketiran kao potpuno beskoristan.

Dan je izuzetno koristan borac u ovom nastavku
Dan je izuzetno koristan borac u ovom nastavku

Grafika: 4.0 Likovi su jako lepo nacrtani i animirani, a cela igra je rađena u prelepom koloritu. Ipak, pozadinski elementi su poprilčno nedorađeni i statični
Zvuk: 4.0 Zvučna komponenta je značajno napredovala, posebno sami efekti. Muzika po običaju nije naročito impresivna
Kontrole: 4.5 Mnoštvo inovacija je učinilo mnogo na osvežavanju izvođenja, jedina mana je skroman arsenala udaraca i manja nedovršenost kombo engine-a
Zabavnost: 4.0 Sasvim dobra igra delimično je upropaštena nedovršenom grafikom i relativno malim izborom likova. To međutim ne bi trebalo da odvrati ljubitelje serijala.