Neko će reći da Amiga 500 90-tih godina nije bila ista kao u 80-tim. U neku ruku je u pravu, jer kada se uporede igrački naslovi koji su 80-tih prezentovali Amigu, sa onim iz 90-tih godina, razlika u kvalitetu je bila i više nego očigledna. Svakoj platformi bio je potreban određen period “uhodavanja” na tržištu, ali u slučaju Amige 500, neka vrsta stagnacije bila bi možda i dalje prisutna da timovi poput Team 17 ili Bitmap Brothers, nisu malo više zagolicali dotični čipset. Carharadon je na prvi pogled pomalo čudan, jer vizuelno asocira neki Amiga naslov iz 80tih. Recimo da je Carcharadon poput nekog zalutalog Amiga naslova iz 80-tih i kao takav otkriven tek u 90-tim godinama. Da li to sagledati kao nešto negativno? Nikako!

Carcharodon je skrolujuća svemirska pucačina u standardnom fazonu sa manje više već viđenim elementima nekoliko godina ranije. Upravljate brodićem (mada podseća i na neki model vojnog aviona) i fanatično razarate sve pred sobom, bez previše razmišljanja i sa najbitnijem ciljem: preživeti što više i kako god je moguće kroz šest nivoa, koliko ih igra broji. Na prvi pogled će i ovde delovati da su Japanske pucačine koje su tada dominirale na igračkim konzolama i Arcadama bile razlog neke vrste uticaja i kopiranja. Suštinski jesu, ali osećaj akcije u pucačinama na Commodore mašinama je nosio neku specifičnu notu eksentričnosti u elementima izvedbe i dizajna. Glatkoća kretanja sprajtova kroz perfektnu animaciju u jednoj 2D igri tog tipa je veoma elegantno izvedena. Kristalno čistoj preglednosti jedino mogu nauditi brzi napadi formacija neprijateljskih letelica, za koje je potrebno “cat’s eye” veština zapažanja da bi se do detalja ispratilo njhovo sinusoidno kretanje i izbegli projektili.

Sličnosti sa Deltom na C64 itekako postoje, što i nije teško zaključiti. Da se sve ne bi baziralo samo na napucavanje formacija, povremene deonice ispunjene su statičnim preprekama sa preciznim provlačenjem brodića što doprinosi momentima osveženja i “odmora” od borbi. Nisu izuzetak ni neki ekstremni zahtevi po igrače na tom polju, kada ekran počne da skroluje sve brže i brže, do momenta kada skoro više nije ni moguće ispratiti do detalja situaciju i pri tome ostati živ! Termini poput hard core težine ovde dobijaju na punom značaju. Biti posmatrač brzine pomenutog skrola na pravom hardwer-u je bila privilegija. Da, Carcharadon je jedan od primera čiji se doživljaj pune glatkoće skrola ne može verno iskusiti kroz Youtube video doživljaj, pa čak i kroz pokretanje igre preko moderne emulacije.

Carcharodon nudi i opciju za dva igrača u isto vreme. Tako igra postaje još zabavnija, jer pojedini okršaji sa glavonjama zahtevaju Co-op pristup, i strateški odabir pravilnog oružja za njihovo uništenje. Tu bi se mogla uputiti i zamerka. Igrač ne može uticati na redosled biranja naprednijih oružja po volji, već se ona pozivaju pritisnutim pucanjem a računar dodeljuje oružije koje ne mora uvek biti adekvatan izbor u određenom trenutku. Tačno godinu dana kasnije, Amiga je dobila Project X. Carcharadon, ne tako poznat Amiga naslov, bio je sjajan uvod pred onaj period ekspanzije izuzetno kvalitenih Amiga igara i po kojima se prijateljica pamti.

Grafika: 4.0 Da se igra pojavila recimo 1988 godine, bila bi prava prezentacija tada uveliko sveže mašine na tržištu, zvana Amiga 500. I pored te činjenice, igra oduševljava zbog pojedinih detalja. Kristalni nivo je jedan od primera. Logo sa nazivom igre u introu i pojedini detalji oslikavaju opsednutost autora igre Trash metal bendovima iz 80-tih. (METALIKA!!!!!!!)
Zvuk: 4.0 Početni intro nosi dosta dobru i slušljivu melodiju. Muzika u toku same igre ne postoji, što možda i nije prevelika boljka jer kvalitetni zvučni efekti utiču pozitivno na atmosferu igre. Pozadinski zvuk je primamljivo odrađen u stilu zvuka hladnog vetra sa zimskih pejsaža.
Kontrole: 4.0 Glatke i odzivne. Zamerka ostaje zbog sistema odabira oružija i gde je potrebno privikavanje.
Zabavnost: 4,5 Zavidan dizajn nivoa prepun izazova i pucačke brze hard core akcije! Nivo težine u igri je izuzetno velik čak kada se uporedi sa Project X (mada C64 pucačine u toj kategoriji još više prednjače: čitaj Zynaps), ali istovremeno i zabavan, pogotovo kada se priključi i drugi igrač.