Machine Games su u poslednjih par godine uspeli da naprave pravu malu revoluciju sa jednom od najpoznatijih FPS franšiza u industriji – Wolfenstein. Prve dve igre koje su došle iz njihove kuhinje su bile apsolutni hit, kombinujući odličan gameplay, savršen writing, dijaloge i glumu sa odličnim performansama na kojoj god platformi biste se odlučili da igrate. Wolfenstein The New Colossus,  igra koja je izašla pre dve godine i direktni nastavak The New Ordera je uspeo da unapredi apsolutno svaki aspekt prvog pravog reboota Wolfenstein franšize još od 2008 godine. Najava nove Wolf igre na E3 sajmu prošle godine je iznenadila mnoge, još više priča, kao i vremenski period koja će igra obrađivati.

Najavljena igra je bila Wolfenstein: Youngblood, a posle dosta čekanja smo napokon imali prilike da se igramo sa novim čedom Machine Gamesa i poprilično čudnih saradnika iz Arkane Gamesa. Drugi studio koji je radio na ovoj igri je totalno nesvakidašnja odluka za naslov ovog tipa. Studio koji se isključivo bavio razvojem igara koje su imale RPG elemente u sebi, i zbog toga nam je bilo jasno, odmah nakon najave Youngblood igre, da nas očekuje nešto za nijansu drugačije nego na šta smo se navikli iz poslednja dva naslova. Još veće iznenađenje je to što je igra praktično CO-OP naslov, kovan za igranje sa prijateljem tokom cele kampanje. Čim smo čuli ove ”novosti” bili smo skeptični, i pitali smo se, kakav će konačan proizvod ispasti na kraju. Mnogo je toga šta jednostavno ne pripada Wolf univerzumu, ali ipak smo odlučili da verujemo da nas očekuje, kao i do sada, još jedan nesvakidašnji Wolf naslov.

Wolfenstein: Youngblood se dešava osamdesetih godina u još uvek okupiranom Parizu. BJ Blazkowitz je neobjašnjivo nestao, a vi preuzimate ulogu jednu od njegovih ćerki Jess ili Soph u zadatku pronalaženja svog oca. Nikome nije jasno zašto je nestao niti se u igri objašnjava ta jako bitna stvar, te smo i mi sami bili poprilično iznenađeni takvim tokom događaja još na početku. Sve u svemu, Jess i Soph nisu baš Badass kao što je BJ Blazkowitz, ali makar pokušavaju na svakom koraku da budu kul i edgy, kako bi se izgleda svidele modernoj, da ne kažemo, mlađoj publici. Preko internog prepucavanja do figurativnog majmunisanja u toku loading screenova, apsolutno svaka cringy situacija koja je mogla da vam padne na pamet, će se ustvari i desiti, nebitno da li u njihovoj međusobnoj interakciji ili samom dijalogu.

Okej, neke stvari jesu kul i pokazuju tu ”nerazdvojivu” vezu sestara, ali ostalih 98% je baš preterivanje koje je totalno suvišno u ovakvom naslovu. Kada kažemo preterivanje, ne mislimo na over the top momente iz prethodne dve igre koje su oduševljavale apsolutno svaku osobu koja je to mogla da vidi na ekranu, već totalno neukusne šale i isiljene dijaloge koje nemaju veze sa životom. Ovo i ne bi bio problem da ta interakcija nije konstantna, jer su sestre nonstop zajedno, ali posle određenog vremena vam to jednostavno, dosadi, ili još gore, počne jako da smeta.

Najveća novina, ne tako dobrodošla, na žalost, je promena u gameplay mehanici. Već smo pomenuli da je na igri ispomoć bio Arkane Studios koji su više poznatiji po svojim RPG naslovima nego po brutalno dobrim, čistokrvnim FPS igrama. Iz toga je proizišlo nekoliko stvari. Jedan je dosta drugačiji level design koji ima više smisla nego ranije, jednostavno je manje linearan što vam daje određenu slobodu u toku misija. To odmah kosi konstrukcija tih misija i način na koji ste prisiljeni da radite sporedne misije koje niste ni odabrali, samo zato što vas neko pozove telefonom u toku misije.

Druga, pa i najbitnija razlika u odnosu na, sada već klasičnih Wolf igara, je sistem oklopa i uvođenje health bara iznad glava neprijatelja. Sada ćete biti više preokupirani gledajući u helath bar i koliko se on brzo ”troši” nego uživajući u krvavoj i haotičnoj akciji. Sistem oklopa je možda i najgora stvar koja se desila ovoj igri, jer uvodi tri vrste oklopa koji su osetljivi samo na određene vrste metaka i oružja koje nosite. Sada, ovo ne bi bio problem da se radi o nekom slow-paced RPG FPS-u, gde možete da stanete, razmislite i odaberete oružje koje najviše vama odgovara. Sada morate da prvo primetite vrstu oklopa kod neprijatelja, onda odaberete oružje koje najbrže uništava taj štit, i tek kreće pucnjava po neprijateljima. Problem nastaje kada je više različitih jedinica na ekranu, što je ustvari apsolutno uvek u ovoj igri, pa switchovanje oružja i ne funkcioniše najbolje.

Simbioza novih elemenata u Wolf naslovu jednostavno ne funkcioniše, makar ne onako kako su to zamislili oni koji su radili na ovoj igri. Sve ovo uzmite sa rezervom, jer je naravno, moguće igrati polako i promišljeno u nekim trenucima, još bolje ako ste sa prijateljem koji može da vam pomogne u topljenju neprijateljskih oklopa, ali onda se gubi sva ta draž koja je apsolutna srž Wolfenstein igara, onda sve gubi smisao jer se ubacuje jedan elemenat koji prosto ne pripada ovakviom tipu igara – razmišljanje. To su trenuci kada shvatite da se na ekranu ne dešava ono šta ste zamislili i onda budete u ”What the f…” elementu, sve dok ne shvatite, ”ahaa, nvoa Gameplay mehanika koja je apsolutno suvišna za ovakav naslov”.

Pored toga, ubačena je i mogućnost nadograđivanja oružja i unapređivanja istog, što će jelte pomoći u uništavanju neprijatelja, ali ne toliko koliko se vi nadate. Sve to radite tako što sakupljate sirovine po nivoima i materijale koji su vam isključivo potrebni za otključavanje određenih attachmenta. Kada već poradite na tom delu, igra postane malo prihvatljivija, ali ne toliko da bi uživali kao u prethodna dva naslova.

Wolf: Youngblood se isključivo reklamira kao CO-OP igra, ali naravno, možete je odigrati i u solo fazonu sa AI-em kao drugom sestrom. Problem u solo igranju je taj što je AI totalno beskoristan za bilo kakvu interakciju, tako da taj solo način igranja je ustvari pravo mučenje u nekim trenutcima. Pitate se zbog čega, pa najviše zbog toga što ukoliko vaša sestra pogine i vi je ne oživite na vreme, resetovaćete se sa poslednjeg checkpointa, a zbog prirode igre, desiće se da gine poprilično često. Sva sreća (i zahvaljujući dobrim ljudima iz CD Media) mi smo imali prilike da igramo sa prijateljem, te nismo se toliko patili u toku kampanje, kao što će se mučiti većina igrača koja je navikla u solo uživanju prethodnih Wolfenstein igara. Ironija je u tome što su pokušali da ubace nešto kao što su uradili sa Fallout 76, ali naravno u manjim količinama, ako bi mogli tako da se izrazimo. Ipak, ovakav naslov je jako teško igrati sa coop mišlju na umu, zbog prevelikog haosa i teške kooordinacije, još više zbog komplikovane, nove gameplay mehanike i neprijatelje koji praktično upijaju metke kao da su gumeni. Čak i pored svih ovih, nazovimo ih manama, to coop iskustvo sa pravim čovekom može biti poprilično interesantno, najviše zbog gore pomenutog sistema oklopa i oružja koja su vam potrebne da unišite date oklopne jedinice. Dve različite vrste oružja daju samo 33% šanse da se pojavi treća vrsta oklopa koja će jednostavno upijati metke ma koliko jako oružje imali u rukama, zbog već navedenih razloga.

Wolfenstein: Youngblood (Xbox One X)
  • 7/10
    EmuGlx Score - 7/10
7/10

Finalni utisci:

Wolfenstein Youngblood je jako čudan naslov, sa novim elementima koji bi možda odgovarali drugoj franšizi, ali nikako ne upadaju u haotični sistem i već postojeću recepturu koja je krasila prošla dva naslova. Igra ume da bude sasvim solidna u trenucima, ali neki jednostavno nebulozni odabiri u dizajnu celokupne mehanike ubijaju mogućnost za bilo kakvo pravo uživanje. Savet je igrati sa prijateljem, jer će makar sva muka biti lakša, a naravno tu su situacije koje vas ipak mogu oduševiti, nasmejati i učiniti potrošeno vreme koliko toliko prihvatljivim.