Serijal Valkyrie Profile je dugo vremena spavao nezasluženim snom. Protezavši se na nekoliko platformi tokom svog životnog ciklusa doživeo je veliki broj pohvala i kritika. Od čuvenog hita sa PS1 preko PS2 i platforme i DS-a nismo imali prilike da vidimo „krštenu“ iteraciju na novim konzolama. Sva ta hardverska moć je bila neiskorišćena do pre nekoliko dana kada je svet ugledala nova igra kojoj su se fanovi žanra radovali. Da li je uspela da ispuni očekivanja? Nažalost mišljenja su podeljena kod ljubitelja i to je ono što se i u ovom slučaju može nazvati pravim imenom – epski propuštena prilika. Na početku hladan tuš koji su fanovi imali prilike da iskuse je potpuna promena izvođenja na koju većina nije navikla. Napušteno je tradicionalno potezno izvođenje i implementirana je akciona borbena mehanika koja nije u fokusu većine ljubitelja serijala. U pitanju je trend koji se sve više može videti u popularnim JRPG igrama sa nažalost mešovitim rezultatima. Naravno promena nije nešto što ljudi vole tako da je i ovaj potez dočekan na „nož“ ali ne znači da je to po defaultu loše. Mnogi serijali su od ovoga profitirali.

Prethodne igre iz serijala su definitivno imale drugačiji koncept i oslanjale su se na uobičajene i dobro oprobane patente pripovedanja  i izgradnje sveta sa narativom koji je bio spor ali je davao dovoljno ekspozicije da bi igrače držao prikovanim za ekran. Nažalost u ovom delu stvari su malo drugačije. Naracija se daje u količinama manjim od kašičice, karakteri na samom početku deluju dvodimenzionalno i stalno pokazuju neku tendenciju ka ozbiljnijem razvoju. Čim pomislite da ćete dobiti nešto više pašće razočaranje jer je priča definitivno stavljena na zadnje sedište u odnosu na borbu. Iako se stvara utisak da je Valkyrie Elysium „slow burner“, ova igra je definitivno almost to non existant burner i to kvari opšti kvalitet ovog ostvarenja. Iako su dijalozi brojni, nekako to ničemu ne vodi i ne stvara utisak da ste uopšte napredovali u priči.

Borbeni model koji dominira tokom kampanje je dobrodošlo osveženje ali nije nešto što bi trebalo da preuzme primat u igri. Vidi se da su se developeri potrudili jer je borba dosta dobra, brza, zahteva reflekse i nije bezumni button mashing ali opet balans između naracije i akcije mora da postoji.  Nisu sve franšize dobro odradile prelaz poput FFVII Remake nažalost. Glavna kampanja je podeljena na poglavlja u kojima Nora putuje na određenu teritoriju da bi ispunila glavni objective. Pored glavnog zadatka postoji manji broj sporednih gde dobijate određene nagrade koje će vam olakšati prelaz kampanje. U glavnom storyline-u tražite odbegle duše koje su se mutirale u čudovišta i doprinose Ragnaroku dok u sporednim misijama dobijate EXP poene i kristale koje koristite za upgrade-ove oružja koje Nora može pokupiti tokom svoje avanture. Standardna konstrukcija koju smo toliko puta imali prilike da vidimo u igrama koje nam dolaze sa zapada. Ne postoji kontinuirani prelazak sa misije na misiju nego postoji hub u kome se biraju misije tj. teritorije koje morate očistiti.

Borbeni sistem u igri se mora izdvojiti jer kada su već zakidali na priči bilo bi dobro da ovaj segment igre valja i tu su zaista isporučili sve što je obećano. Brzi udarci, veliki izbog oružja i zasebni komboi koji se lako izvode su tu i dok trepnete Nora će skakati preko neprijatelja kao lasta i zadavati smrtonosne udarce ispunjene dobrim svetlosnim efektima. Jedan deo oružja ima svoje zasebne kombo sisteme koje ćete lako savladati i od njih napraviti pravi festival na ekranu. Pored svega toga mora se izdvojiti i Soul Chain mehanika sa kojom možete određene protivnike mnogo lakše eliminisati jer svaki od njih ima zasebne slabosti. Ako se element u Soul Chainu poklopi nanosite dodatni damage u vidu Critical udaraca. Za izbegavanje tu je stari dobri dash i ako ga izvedete u pravom momentu dobijate slow motion status koji može otvoriti veće protivnike za lepezu napada koji se u svakom momentu mogu lako izvesti. Tokom borbe možete prizvati i saveznike tzv. Einherjare koji su duše palih ratnika i koji imaju specijalne sposobnosti. Svaki od njih nosi sa sobom elemental damage koji prožima Norino oružje i tako dobijate dodatni elemental critical napad. Skidanjem odbrane svaki protivnik postaje podnošljiv zalogaj.

Pored brojnih mačeva koji će padati tokom kampanje, glavna protagonistkinja može koristiti i koplja koja su signature weapon svake Valkire naravno. Neki od njih imaju sporiji attack speed i nanose veću štetu dok su neka oružja brža i atraktivnija i nanose manju štetu. Veoma lako ali ograničeno možete prilagoditi Valkiru vašem stilu igranja. Na kraju kada nađete koje vam oružje odgovara možete ga nadograđivati do mile volje otvarajući dodatne kombo sisteme. Svaka sledeća borba je test za vaše reflekse mada tokom kampanje nisam imao prilike da puno puta učitavam poziciju.

Definitivno Valkyrie Elysium nije ono što smo očekivali. Akcioni borbeni sistem sa kombinacijama udaraca i brzim kretanjem je novina, ali pošto je jedan od kamena temeljaca ovog serijala priča – tu je definitivno načinjen veliki propust. Likovi nisu dovoljno razvijeni da bi marili za bilo kog od njih i ta mana se vidi tokom cele kampanje. Za prosečnih 15 sati nema dovoljno karakterne progresije koja bi mogla fanove da natera da se dodatno investiraju u priču ali ljubitelji dobre borbe ovde mogu naći nešto što bi im se moglo svideti.

 

Valkyrie Elysium (2022) PlayStation 5
  • 7/10
    EmuGlx Score - 7/10
7/10

Finalni utisci

Ako ste očekivali punokrvni nastavak starog serijala, sa ovim naslovom ćete najverovatnije doživeti razočaranje. Nedostatak adekvatne priče koja bi mogla da nas zainteresuje za likove i hub progression koji je ogoljen do krajnje granice su nešto što je ovu igru na silu odvuklo od svoje originalne premise. Za ljubitelje dobre borbe ovde definitivno ima materijala i tu je jedna velika tačka. Sve ostalo što je ovu igru moglo načiniti sjajnom nije tu i ostaje nam samo da čekamo sledeće izdanje u serijalu, nadamo se ne ovoliko dugo.