U januaru 2017, najavljeno je nekoliko igara koje će obeležiti prve dve godine Nintendo Switch života. Do sada, pojavile su se sve i neke su uspešno prodrmale industriju, tako što su postale veliki hit u gaming svetu. Poslednja igra iz te prezentacije nam je napokon stigla, a radi se o nastavku Suda51 franšize, No More Heores.

Travis Strikes Again: No More Heroes je, iako se dosta razlikuje od prethodnika, direktan nastavak keca i dvojke sa Wii konzole. Radnja se dešava sedam godina nakon drugog dela, gde Travis Touchdown, glavni protagonista franšize, odlazi daleko od očiju javnosti, da živi sam u svojoj prikolici i nauči kako je ponovo biti živo biće. Igrajući se na svojoj retro-like konzoli Death Drive Mk II, gledajući svoja posla, dok svoj assassin’s posao stavlja iza sebe i želi da živi u miru, koliko toliko je to moguće. Tome dolazi kraj kada mu u posetu ”dolazi” Badman, otac Badgirl negativca, ubice čiji je život Travis oduzeo još u prvom delu. Posle opening scene i sjajne tuče u njegovoj prikolici, obojica bivaju usisani u Death Drive Mk II konzolu, gde Travis otkriva totalno novi svet u kome može praviti haos.

Posle uvodnog nivoa, Travis shvata da postoji ukupno šest igara, nazvanih Death Balls i urbani mit glasi da, ukoliko uspe da ih sve kompletira, konzola će mu ispuniti bilo koju želju. Sjajni momenat je da Travis ne igra igre na konzoli, već iz konzole. Svaki put kada uključi neku igru i dodirne svoju konzolu, biva usisan u svet tog naslova. To je trenutak kada Travis odlučuje da je vreme da se vrati iz penzije.

Travis Strikes Again je totalno drugačija igra u odnosu na prve dve u serijalu. One su bile akcione avanture čija je radnja smeštena u fiktivnom gradu. Suda51, prducent i kreativni direktor ove franšize, je uvek umeo da na genijalan način prilaže likove i radnju u ovim igrama baš kao i u ostalim na kojima je radio. Zbog cele radnje i da kažemo, prirode ovog nastavka, on gubi skoro svaku sličnost u izvođenju u odnosu na prva dva dela. Igru prati fiksirana kamera a u odnosu na svet u kome se nalazite, bolje rečeno Death Drive Mk II igre u kojima igrate, perspektiva će se menjati. Preko top down pogleda, do izometrijskog koji je najčešće zastupljen, preko 2D platformer izgleda. Svaka igra ima drugačiju izvedbu, uvod, art dizajn i priču iza sebe. Svaka igra je svet za sebe i predstavlja sjajan omaž kulture devedesetih i indie igara.

Travis Strikes Again možemo okarakterisati kao izmetrijski hack&slash naslov. U svakom trenutku možete birati sa kim ćete igrati sledeći nivo, ili bolje rečeno igru. Na raspolaganju vam je Travis i Badman sa kim je na kraju ušao u pakt kako bi kompletirali avanturu prelaska šest Death Ball igara. U igri postoje light i heavy napad, dogde a vremenom ćete dobijati i određene skillove koje možete koristiti, koji uspešno mogu da začine već haotičnu borbu. Travisa možete levelovati sa parama koje skupljate od neprijatelja. Isto to možete raditi i sa Badmanom, ili se možete odlučiti da levelujete samo jednog lika u određenom trenutku, bez da dodirnete drugog. Ipak, ova mogućnost je otvorena jer celu igru možete prelaziti u lokalnom coop modu sa prijateljem. Generalno, borbena mehanika sjajno funkcioniše, iako dizajn nivoa nije toliko uzbudljiv kao što smo očekivali na početku.

Sve se svodi da idete koridorima iz jedne do druge sobe gde vas čeka tona neprijatelja koje morate pobiti. Ceo koncept je poprilično jednostavan, ali isto tako totalno nekako prazan. Pored sjajne prezentacije i genijalnog uvoda svake igre, one postaju nekako isprazne kada ih započnete. Imaju taj neki svoj identitet koji je i više nego odličan i verno rekreiraju tu kulturu devedesetih, ali dosta je prazno i često izgleda nedovršeno. Najbolje rečeno, sve izgleda super na početku, ali kako nastavljate vidite da je svaki deo trenutne igre u kojoj ste, identičan prethodnom. Jednostavan Copy Paste. Sve ovo nadoknađuje sjajno realizovana hack&slash borba naravno, ali posle desetak sati nam je ostao gorak osećaj u ustima jer je potraćena sjajna prilika da se napravi nešto legendarno.

Kada završite jednu Death Drive Mk II, potrebno je da pronađete drugu igru u Travisovom svetu. Taj deo je odrađen na uzoru tekstualnih DOS avantura i na najbolji način prikazuje kreativnu genijalnost kakvu poseduje Suda51. Kada bi neko sa strane sedeo i gledao, verovatno bi se smorio zbog tolikog teksta i dijaloga, ali to je trenutak koji njegove igre razlikuje od drugih. Odlični dijalozi, monolozi i način na koji razvija radnju u igri. Prosto je sve savršeno na svom mestu. Tako ćete sretati ne samo likove koji su povezani sa osobama iz prva dva dela, već i ličnosti iz drugih japanskih igara.

Posle svake završene igre, Travis i Badman će biti vraćeni kod prikolice koja služi kao hub između misija. Tu možete da kupujete nove majice koje Travis može nositi i koje su direktno inspirisane indie igrama (Hollow Knight, Dead Cells, Wargroove…), primaćete faxove koji će vas dublje uvlačiti u priču i posećivati blog posvećen japanskoj kuhinji, bolje rečeno Ramenu. Zanimljivo je da taj karakteristični storytelling nikada ne prestaje. Nebitno da li ste u nekoj igri ili vodite dijalog između misija, uvek će vas oduševiti način na koji dva lika interaktuju između sebe. Pogotovo Granpa’s Wisdom koje susrećete u svakoj misiji. Brutalno iskreni, univerzalni saveti i pogled na svet iz očiju grumpy matorca.

Travis Strikes Again: No More Heroes (Nintendo Switch)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci:

Travis Strikes Again: No More Heroes je jako zanimljiv naslov, sa genijalnom idejom iza sebe, al često sa ne tako sjajnom realizacijom. Igra je odlična hack & slash zabava umotana u poremećenom Suda51 svetu sa sjajnom naracijom, ali nam nekako ostaje taj osećaj da je sve moglo mnogo više i bolje. Ipak ovo nije kraj, ovo je potencijalna karika između starih i novih naslvoa, tako da nam ništa drugo ne ostaje nego da se nadamo jednom punokrvnom No More Heroes nastavku u budućnosti.