Posle skoro savršenog launcha The Witcher 3 ranije ove godine, svi su mislili da je CD Project Red dostigao maksimum od onoga šta može pružiti igračima. Ako se osvrnemo desetak godina unazad, moderna politika razvojnih timova i sam pojam “dlc” paketa ne podstiču entuzijazam kod igrača. Međutim lansiranjem Hearts of Stone, CDPR vraća nadu u prave ekspanzije, kakve su se nekad izdavale, poput Brood War, Hellfire i Tales of the Sword Coast, koje zapravo osvežavaju gameplay i unose dovoljno novog sadržaja da zaslužuju da im se posveti pažnja (i novčana sredstva). Kada se pogleda na papiru, da li je CDPR ostao na visini zadataka ili ipak malo kaska za originalnom igrom? Pročitajte ispod.

Hearts of Stone je stand-alone kampanja koju možete početi ukoliko je vaš karakter minimum 30. nivo. (32. za Death March nivo težine). Kampanju započinjete tako što pokupite nešto nalik klasičnom side questu koji se ubrzo razdvaja u tri različita puta napredovanja kroz zasebnu priču. Ugovor u kome Olgierd Von Everic traži monster huntera da ubije nešto što će se ispostaviti da je prvi Boss. Naravno, nešto mora krenuti po zlu, Geraltu po ko zna koji put zabijaju nož u leđa i avantura počinje. U zadatku će vam pomoći Gautner O’Dimm (Man of Glass, Master Mirror), lik koji vas je na početku osnovne kampanje i uputio na Yenneferin trag, da nađete i ubijete ozloglašenog vođu bandita za koga se priča da je besmrtan, Olgierda Von Everic. Gautner O’Dimm krade scenu već sa prvim pojavljivanjem, a kako zalazite sve dublje i dublje u priču, oduševljavaće vas njegov dijaboličan karakter i smisao za humor. Način na koji nastupa i sama njegova uloga da je tu kako bi vas zadirkivao infoom koji vam je potreban, ali uvek ostavljao rupe koje morate sami da popunite. Što se tiče glavnog negativca, kao i većina karaktera u originalnoj kampanji je jako odmeren, lik sa kojim bi neko mogao da se posveti po izgledu i karakteru, ali sa jakim moralnim načelima i ludim verovanjima. Naravno pored njegove navike da se druži sa Wild Huntom. Pored nekih novih i starih karaktera, pojavljuje se i “doktorica” Shani, jedan od dva ženska lika iz prvog nastavka, sa kojom ste mogli da stupite u romantičnu vezu, pored Triss, naravno.

Za razliku od orignalne kampanje, ekspanzija je više fokusirana na main quest, dok su side questovi nekako ostali u drugom planu. Dinamika kampanje i naracije jednostavno diktira takav tempo igranja i razvoja priče, da vam ne dozvoljava da naširoko istražujete, lutate, gubite se po svetu kao što ste to radili u glavnoj kampanji. S jedne strane je to dobro, jer se možete fokusirati na glavnu misiju bez velikih distrakcija sa strane, ali sa druge strane, upravo te distrakcije čine The Witcher 3 svet tako savršenim kakav je.

Neposredno pre izlaska eskpanzije, CDPR je izbacio zakrpu za originalnu igru čija lista prepravki staje na tri A4 strane, kao pripremu za ono što nas čeka. Pored bagova i zakrpa, način borbe je u međuvremenu postao još fluidniji a dodatne funkcije iz Hearts of Stone su te promene spremno dočekale i sve kockice su nekako uspele da se spoje bez većih problema. Neke napomenute promene su poboljšale gameplay, a neki dodaci iz eskpanzije su imali potencijala da budu nešto više i imaju veću ulogu u borbama, ali su ipak ostali pojedini elementi koje i ne morate koristiti, kao na primer Runeword.

Runeword funkcioniše tako što kod određenih karaktera u igrama tražite da vam zamene tri socket slota za jedan Runeword koji ima specifične odlike. Ili vam smanjuje Vitality, a povećava regeneraciju Stamine i Energije, ili nešto od sličnih kombinacija atributa. Da biste uopšte isprobali tako nešto, potrebna vam je velika količina novca, ali na kraju se pitamo, da li uopšte vredi, jer pored toga što je novina i vuče vas da je isprobate, je u suštini nepotrebna za prelazak ekspanzije, pa i glavne kampanje.

Ekspanzija dodaje novo područje, manje regije severno od Novigrada, jedini problem može predstavljati što je to isti onaj reljef koji smo videli i južno od novigrada, sa ravnicima, rečicama i šumarcima, te nećete imati osećaj da ste zašli u novu teritoriju. Pored toga, u Heart of Stone ćete se susresti po prvi put sa karakterima iz Ofira, dela kraljevstva gde ljudi često mešaju red reči u rečenici, pa će komunikacija sa njima često delovati kao dijalog sa Yodom iz Ratova Zvezda. Ostaje utisak, da se priča mogla raširiti još malo, da nas dočeka još koji sidequest, još koji sat gameplaya, witchera nikad dosta, ipak, ko zna šta nas čeka sa novom ekspanzijom, Blood and Wine koja izlazi početkom 2016.

Po količini i kvalitetu sadržaja, Hearts of Stone je prava old school ekspanzija. Ideja da se ponovo uvedu eskpanzije od strane CDPR, barem za svoju igru je nešto šta bi trebalo da se ugledaju svi major izdavači. Kampanja košta nešto više od hiljadu dinara, a nudi sadržaj kakav dosta AAA naslova ne može da obezbedi.

Na kraju nam samo ostaje da svima koji su sa uživanjem izgustirali glavnu kampanju, iz sveg srca preporučimo ekspanziju. I da ne zaboravimo, ekspanzija donosi još Gwent karata!