U naletu retro nostalgije i indie igara ovih dana, često nailazimo na naslove koji su svoju inspiraciju pronašli u proslavljenim igrama sa arkada ili starijim konzolama. Iskreno rečeno, većina Indie igara ovih dana izgleda kao da su zakasnile sa izlaskom minimum dve decenije, ali nekako smo već navikli na to. Neke nas oduševe, neke ostave ravnodušnim dok neke pozajme primesu stare igre dok, hvala bogu, nisu pixelated. Da, jako retka pojava ovih dana, ali ima i takvih.

Još jedna igra inspirisana mega popularnim retro hitom se našla na našim računarima. The Bug Butcher igra iz Awfully Nice Studios, naslov zanimljivog imena ali jako poznate mehanike. Svi se sećate Pang-a i Super Pang-a jel da? Koliko ste samo novaca potrošili u igraonicama i arkadnim salonima da bi prešli što više nivoa ove igre. Koliko ste puta otišli u školu bez ijednog dinara za užinu jer vam je automat sve pojeo na Pang-u?  Čudno zadovoljavajući osećaj pucketanja balona dok padaju sa vrha ekrana, komadanje u manje i manje delove je jednostavno bilo isuviše zarazno back in the days. Naslov sa prostom mehanikom je osvajao kako konzole tako i arkade.

Ukratko, The Bug Butcher je otprilike to, samo što sem šaljivo obučenog klinca/junaka vodite eksperta u istrebljivanju buba, dok ono šaljivo obučen ipak ostaje. Yup, malo zanimljivije za nove naraštaje, i pogodite šta?! Igra nije prikazana u osmobitnom stilu! Šta više, The Bug Butcher izgleda prosto ali jako primamljivo sa odličnim dizajniranim bubama i glavnim junacima, nivoima i nekada prejakim ali catchy izborom celokupne palete boja. Premisa ostaje ista kao u Pang-u, pucaj bube dok se ne podele u dva, pa ta dva još u dva, i sve tako dok ne nestanu sa vašeg ekrana, ili dok ne otpadnu sa plafona, ali jednostavno, dok ih ne istrebite. Najveća razlika od klasika je mogućnost nadogradnje vašeg karaktera u toku određenog moda. U zavisnosti koliko novčića skupite koji ispadaju iz buba (nekim čudom očigledno jedu novčiće), moći ćete da nadogradite mogućnosti vašeg junaka. Da li će to biti veći damage, brže kretanje ili veća verovatnoća ispadanja power-up-ova od bubica, je totalno vaš izbor.

U igri postoje tri moda igranja. Panic Mode u kojem igrate na određeno vreme (ala Pang).  Upgrade vašeg lika u ovom modu je skroz dinamički. Koliko dugo preživite i koliko novčića skupite u tom trenutku, toliko ćete nadogradnje moći da kupite. Oni koje skupljate na nivou i oni koje vi kupite i aktivirate na određeni taster (koji vi podesite po vašoj želji, X na xbox kontroleru). Rundu koja traje tri minuta je moguće produžavati skupljanjem satića koji ispadaju iz buba. Postoje dve vrste power up-ova.

Arcade Mode je mod koji prati, priču. Da, igra ima poprilično jednostavnu, ali šaljivu priču u kojoj naučnici iz istraživačkog centra zovu u pomoć istrebljivače vanzemaljskih buba jer su one polako počele da ih jedu. Postoji pet tabli/okruženja (bolje rečeno delova laboratorije) i svaka tabla ima po šest nivoa, što je ukupno 30 nivoa. Nadogradnja karaktera u ovom modu nije dinamička kao u prethodnom. Skupljanje novčića se gomila iz nivoa u nivo i nadogradnja karaktera ostaje sve dok ne završite igru. Poslednji mod, možda za većinu najzanimljiviji, je kooperativni mod koji vam daje mogućnost da istrebljujute bube sa vašim prijateljem u lokalnom multiplayer-u.

Poprilično jednostavna igra kao što je ova je praktična za igranje u kraćim poslovnim pauzama ili čisto za ubijanje vremena. Jedini problem kod The Bug Butcher-a je to da kada krenete sa igranjem, teško je prekinuti. Awfully Nice Studios su se usudili da urade nešto nemoguće i prkose svim novonastalim zakonima novih indie igara. Izbacili su igru koja je nalik na klasik ali ipak ne izgleda užasno pikselasto! Da, igra sa svojim stilom i svojim originalnim grafičkim dizajnom, prosto neverovatno. Na kraju, The Bug Butcher je jedna od retkih igara koja pogađa u srž smisla indie naslova. Mala, kratka ali kada želite i jako duga igra koja vam može pružiti pet do petsto i više minuta kvalitetne zabave, bez da vas bole oči (od piksela ofc).