Živimo u vremenu kada su klasične ekspanzije izgubile potpuni smisao. Umesto old school ekspanzija koje su nam donosile sate i sate dodatne zabave pored osnovne igre, dobijamo DLC-ove koji su zamena klasičnih dodataka, preskupe i sa premalo sadržaja. Nintendo je jedna od onih, old school kompanija u svakom smislu. Već su nam pokazali šta su u stanju da urade za njihove fanove sa BoTW ekspanzijama koje ne da su bile odlične, već su totalno kompletirale Zelda iskustvo.

Godinu dana nakon izlaska Splatoon 2 igre, dobijamo prvu, ako možemo reći, glavnu ekspanziju. Za razliku od svih besplatnih dodataka do sada, koji su bili fokusirani isključivo na Multiplayer iskustvo. Octo Expansion se fokusira isključivo na Single Player doživljaj igrača. Jedna od zamerki nakon izlaska same igre je bila to da je Single Player bio kratak, ne tako izazovan i okej, služio je za upoznavanje sa igrom, ali nije ostavio neki sjajni utisak kakvim smo se svi nadali. Sa Octo Expansion, Nintendo se baš potrudio da promeni to i pruži SP iskustvo kakvo Splatoon 2 fanovi apsolutno zaslužuje.

Octo Expansion ne samo da je, pa slobodno možemo reći duže od originalne igre, već je brutalno teška ekspanzija. Baza kakvu je Splatoon 2 trebao da ima od početka. Pored odlične priče, čak 80 nivoa koje možete preći, proširenog već jako zanimljivog Lorea igre, tu su i nove, zanimljivi dodaci koji možete koristiti u MP-u, odeća, obuća i drugi aksesoris koji dobijate već na početku.

Vi ste u ulozi Agenta 8, igrajući po prvi put kao Octoling, isto tako, po prvi put birate na početku pol i izgled vašeg karaktera. Sve je tu kako bi vam igra što više personalzovala avanturu. Izgubili ste pamćenje nakon duela sa Inkling Agentom 3, ničega se ne sećate, niti ko ste, niti šta radite u zamračenom metrou. Na vama je samo da nađete načina kako da pobegnete. Zbog toga se odlučujete za partnerstvo sa protivničko m frakcijom, koje se inače, i ne sećate. Metro tu nije ubačen čsito zbog savršene atmosfere koju su preneli na igrače, već i zbog načina progresije kampanje. Za razliku od originalne kampanje i prvog dela, gde ste mogli na jednom ostrvu da birate, istražujete i sami odlučujete šta ćete prvo preći, ovde se sve svodi, pa na linije metroa. Kako prelazite određene nivoe, koji su u linearnom rasporedu, tako ćete moći da otključavate nove linije, druge nivoe, sa vrednijim nagradama i većim izazovima. Iako ima kampanja ima osamdeset nivoa, dovoljno je da pređete 33 ukoliko želite da kompletirate priču, ali što više nivoa kompletirate, to će priča biti kompletnija i lore igre bogatiji. Više ćete naučiti o octolingsima kao i o svim ostalim agentima i likovima koji su zatvoreni u metrou. Progresija je tako napravljena da, ukoliko neki nivo ne možete da pređete, možete se vratiti na startnu stanicu i odatle izabrati neki novi, lakši nivo.

Konstrukcija misija je poprilično raznovrsna. U nekim misijama ćete imati po pet života, moći ćete da se igrate, istražujete i koliko toliko rizikujete. U nekima ćete imati dva manje, te će vas igra forsirati da budete pažljiviji i da planirate šta ćete sledeće uraditi. Dok su neki nivoi, oni kako bi rekli, brutalno teški, ograničeni samo na jedan život. Tu dolazimo i do još jednog načina progresije. Kako prelazite određene nivoe, sakupljaćete CQ poene, koje vam služe kao novac za ulaske na nivoe. Naravno, ukoliko ne uspete da pređete, novac vam se neće vraiti. Ali ukoliko uspete da uspešno završite nivo, dobićete nagratu i parče sećanja likova koji su zarobljeni u metrou. Kako uspešno prelazite misije, sa zlatnim rankingom, tako će se priča više širiti i sve će vam biti jasnije. Problem je sakupljanje novca, jer neke lakše misije koštaju po 50-10CQ poena, dok neke koštaju 1000 čak i par hiljada. Misije u kojima imate samo jedan život su najskuplje, ali je zato nagrada i najveća. U teoriji, ukoliko u pet ili više navrata potrošite dosta CQ poena za prelazak jednog nivoa, i jednostavno vam ne ide, igra će vam ponuditi preskakanje tog nivoa. Prelazak nivoa na taj način vam neće otvoriti puno sećanje, već delić, a ukoliko želite kompletnu priču, moraćete se malo namučiti.

Nivoi su raznoliki, preko onih u gde je potrebno da uključite mozak ukoliko želite da ga pređete, do čiste pucnjave i obrane određenog položaja i određenih likova. Sve deluje zanimljivo i poprilično raznovrsno. Jednsotavno je drugačije i potpunije nego Splatoon 2 i 1 kampanja zajedno, a ta raznolikost će vas naterati da nastavite da prelazite, otkrivate nove linije metroa, račvate priču i saznajete više o već ultra zainmljivom loreu igre.

Za Splatoon 2 Octo Expansion vam je potrebno preko 20 sati igranja, ukoliko želite da pređete apsolutno svaki nivo. Naravno, skip opcija i mogućnost preskakanja nekada i celih nivoa i opcionalnih metro linija vam nude mogućnost da završite igru za manje od desetak sati, ali to nije kompletno uživanje.

Octo Expansion treba da ostane primer drugim dodacima koje dolaze na ovu odličnu platformu, a mi se iskreno nadamo da ovo nije poslednja Splatoon 2 ekspanzija koju smo dočekali, već da nas čekaju nove inkling i octoling avanture u budućnosti