Revolucije dolaze i prolaze ali mnogi od nas stoje u mestu. Beskonačno iščekivanje događaja je nešto što nam je svima dobro znano. Revolucija se može odviti na puno načina, bilo da je kulturalna promena ili nasilna koja treba da svrgne oligarhiju koja se gojila bez milosti na grbači potlačenog čoveka. Takvu priču pripoveda i Steelrising koji se dotakao jednog od najvažnijih i najkrvavijih događaja u francuskoj istoriji. Istovremeno pokazujući afinitete prema temama transhumanizma i hladnoći ljudi koji se nalaze na čelu države za koje bi se sa današnjeg gledišta moglo lako reći da su mašine.

Rastući trend souls-like naslova nas je ove godine iznenadio gde su kao pečurke posle kiše da iskaču igre koje su manje ili više mogle da se približe surovom oligarhu žanra čije ime nećemo spominjati. Nažalost slepo držanje ove formule je u isto vreme prednost i kamen spoticanja ovog naslova.

Iako na prvi pogled deluje kompetentno, Steelrising poseduje ogroman potencijal i kada stavite prst na čelo možete zamisliti kakvo bi ovo iskustvo bilo da nije bio vezan lancima koje ovakav žanr nemilosrdno nameće. Cela priča o ovoj revoluciji koja je dotaknuta kako treba jedino za vreme Assassins Creed Unity-ja je prosta pozadina za niz transhumanističkih pitanja i dilema koje se teško mogu izbeći kada priča vodi u određenom pravcu. Niz samoiskopanih rupa koje su developeri sebi nesvesno nametnuli. Dobro pisanje koje definitivno ima budućnost ali samo da se stege žanra na vreme odbace ili zaobiđu.

Kampanja počinje sa Marijom Antoanetom, poslednjom kraljicom Francuske koja je doživela neslavan kraj. Horde izbezumljenih seljana koje provaljuju u zamak žedne krvi francuske aristokratije žele samo da vide strah u očima svojih tirana. Kralj je u pokušaju da smiri pobunu aktivirao armiju automatona da zavode red dok rastuća dilema kraljicu razdire. Da li ispoštovati odluku ili pustiti naciju da sama dostigne kritičnu masu. Glavni protagonista je jedan od spomenutih automatona koja je u isto vreme i lični telohranitelj poznate vladarke. Tokom kampanje saznaćete šta se sve dogodilo u Parizu tokom krvavih nemira, upoznati veliki broj karaktera iz istorije o kojima smo imali prilike da čitamo ali sa bizarnim twistom koji ne bi pao velikom broju ljudi na pamet. Sve ovo čini Steelrising veoma egzotičnim i neobičnim ali nedovoljno da ovu igru iznese na površinu gomile.

Iako je od samog početka jasno da će putovanje biti naporno i povremeno emotivno, ubacivanje u akciju je efikasno poput ostalih souls like igara. Dok trepnete napuštate vrata Versaja boreći se sa drugim automatonima na putu ka glavnom gradu. Sve ostalo prati isprobanu formulu koja je pečat žanra. Taktička borba, stamina, manipulisanje moveset-ovima protivnika i druge dobro poznate pikanterije su i dalje u prvom planu. U odnosu na druge igre iz ovog podžanra Steelrising unosi jednu interesantnu novinu koja podseća delimično na mehaniku Qi Pulse-a iz Nioh-a. Ako borba traje dovoljno dugo, možete aktivirati hlađenje automatona, ubrzati obnovu vaše stamine i na taj način nastaviti borbu. Iako deluje na prvi pogled kao kopija Nioh mehanike, kazna koja usledi ako preterate sa aktivacijom hlađenja je da se vaš karakter zamrzne na kratki vremenski period što vas ostavlja veoma ranjivim ako se usred borbe. Ova mehanika je za neke olakšavajuća okolnost ali za ljude poput mene opasnost. Opasnost od lomljenja kontrolera kada shvatim da sam ostavio iritantnog sub boss-a na dinar. U tom momentu mi se ledi krv u žilama zbog oružja koje leti ka protagonisti a healtha ni za lek. E takvi momentu su borbu činili dobrom ali vremenom sve to izgubi draž jer neki drugi problemi isplivaju na površinu.

Leveling sistem koristi Animu kao valutu za unapređenje svih 6 astributa koji su ponuđeni. Nažalost ne možete se fokusirati na specifičan build jer oružja favorizuju više stavki tako da se sve svodi na nasumično “budženje” statova. Oružja i alati koje koristite su raznovrsni i izgledaju dosta dobro u igri ali nijedno signature oružje nema karakteristike zbog kojih biste ga koristili neko duže vreme. Velika mana je lakoća borbe koja se ogleda u tome što ograničenja za iteme za heal i za municiju skoro i ne postoje tako da je potreba za istraživanjem nivoa svedena na minimum. Takođe efekti na oružjima su dosta jaki tako da neprijatelji mogu biti lako zaustavljeni na veliki broj načina dok ih vi sečete na froncle bez nekog većeg truda. Da je težina borbe povećana osećaj nagrade bi bio dosta veći. Ovako sistem je razvodnjen i trema pred svaku borbu je skoro nepostojeća. Tokom zadnjih par poglavlja oranje po protivnicima je bilo toliko očigledno da će iskusniji igrači samo trčati pored njih da bi progredirali priču.

Ako zanemarimo borbu i fokusiramo se na svet mogu samo reći da je dizajn veoma dobar. Povezanost lokacija je veoma logična, svaka manja lokacija je lepo povezana sa glavnom, skriveni prolazi i klaustrofobični hodnici odlično dočaravaju atmosferu. Renesansno okruženje sa mračnim twistom ovde odlično obavlja posao. Nešto što do sada nije bilo prilike da vidimo u igrama. Najbitnija stvar je što dizajn nije konfuzan i spontano ćete se bez veće muke izvlačiti sa lokacija. Da bi se produžio gejmplej, pored glavnih kvestova imamo dosta sporednih koji nas vode na prethodne lokacije. Jeste, u pitanju je backtracking i znamo da je to jeftin trik ali zadaci koje dobijamo su dovoljno zanimljivi i prikazuju stare lokacije u potpuno novom ruhu. Najbolji primer su kuke za brži traversal, bombe koje uništavaju zidove i otvaraju nove prolaze. Vertikalnost je ovde prisutna i to je jedan od velikih pluseva koje ova igra ima.

Kvaliteti kojima Steelrising sija od samog početka u prisutni sve vreme tokom kampanje. Clockpunk estetika i detalji koji spajaju na pravi način istoriju sa fantazijom kreiraju odličnu atmosferu koja se spušta na dno zbog mana koje sam prethodno naveo. Borba koja je veoma neujednačena po pitanju kvaliteta i težine je ovde najveći kamen spoticanja. Možda će biti dobro igračima koji po prvi put igraju souls like igru ali zato veterani žanra neće imati dovoljno izazova. Ako ste ljubitelj ovakve estetike onda je Steelising prava poslastica gde možete pržiti beonjače do jutra.

 

Ako moram da pravim direktno poređenje, ovaj naslov možete staviti rame uz rame sa The Surge-om koji je isto dobra igra sa zanimljivim settingom. Nažalost pojednostavljena borba sa plivajućim animacijama kvari uklupno iskustvo i odvratiće jedan deo igrača. Ostali fanovi mogu uvek da se prepuste ovom dobro kreiranom svetu i vizuelnim poslasticama koje se ređe sreću. Developeri su postavili zadatak mnogim studijima što se tiče vizuelne prezentacije, ostalo je srednjeg kvaliteta tako da ne verujem da će ovaj souls klon naći svoje mesto među šampionima.

Dobar pokušaj Spiders, imate dar, samo nastavite!!!

Steelrising (2022) PS5
  • 7.5/10
    EmuGlx Score - 7.5/10
7.5/10

Finalni utisci

Prežvakana formula koja je dobila nov sloj farbe sa manjim ali veoma talentovanim timom koji pokazuje sjajne sposobnosti po pitanju vizuelne prezentacije. Nažalost borbeni sistem nije toliko kvalitetan kao kod konkurencije tako da ova igra neće dosegnuti širu publiku. Ako ste ljubitelj clockpunk estetike onda Steelrising morate obavezno probati!