Indie igre, izraz koje kod hardkor gejmera izaziva mučninu. Specifične igre koje pripadaju određenoj niši koja tu postoji da bi se zadovoljio samo određeni tip igrača. Neke nas oduševe (Etherborn) dok nas neke duboko razočaraju (Dustnet). Ipak, svaka od ovih ”indie” igara, ima nešto originalno u sebi, ideju, smisao koji traje dugo nakon njihovog izlaska. Kako vreme prolazi, više ni sami ne znamo da definišemo koje igre spadaju u tu kategoriju, jer sada, veliki izdavači kao što je EA, uzima pod svoje male kreativne timove, one koji odskaču od ostalih u toj kategoriji, i pravi od njih nešto bitno, ili makar izgleda tako.

Pre nekoliko godina smo tako dobili Unravel, pa onda A Way Out, čak i Unravel 2, a sada nam je stigla i jedna jako lepa, interesantna i specifična igra, Sea of Solitude.

Igre često treba da nas oraspolože, da nas uvuku u taj divni maštovit svet, pun divnih i kreativnih ideja. Pokažu nam drugu stranu surove realnosti u kojoj živimo. Da nam dopuste da radimo nešto šta se nikada ne bi usudili da probamo u stravnom životu. Upravo zbog toga je teško da igra kanališe negativnu energiju na već, jako često, smorene igrače. Sea of Solitude se upravo odlučuje za takav korak, da ispriča tamnu, tužnu, depresivnu priču osobe koja je izgubila svoj kompas i upala u anksioznost, nezadovoljstvo, depresiju i totalno se otuđila od pravog sveta.

Vi ste u ulozi Kay, koja se totalno izgubila u životu i postala jedno malo čudovište koja ipak želi da se vrati i bude osoba koja je nekada bila. Kay je ustvari priča o pogrešnim izborima u životu, sve šta može krenuti loše nakon jedne loše odluke. Izbori koji su totalno pogrešni i koji se nižu. Kay je posledica svega toga, izgubljena individua u moru tuge i samoće koja bezupešno pokušava da nađe svoj put nazad u svet ”normalnih, srećnih” osoba. Kay ipak primećuje da nešto nije u redu, primećuje da se nalazi negde gde ne bi trebalo, da je dobila užasnu formu čudovišta što nikada nije ni posumnjala da će postati. Primetila je da je sve to pogrešno i počela da nalazi uzrok tog problema, izlaz iz te situacije, povratak ka živima.

Kay odlučuje da krene u avanturu i povrati svoju svetlost, ljudskost i sreću. To na žalost, ne ide tako lako. Na njoj je dugačak put starih uspomena i pogrešnih odluka koje mora da ponovo proživi i shvati gde je pogrešila, šta je ustvari bio problem, koji izbor je kreirao lančanu reakciju apsolutno svega zlog i usamljenog što se desilo u njenom životu. Na vama je da je povedete u jako interesantnu istraživačku avanturu, pomognete je da nađe put ka izlazu iz mračnog sveta i da nađe to ”svetlo na kraju tunela”

Generalno gledano, Sea of Solitude je odlična ideja spakovana u interesantan gameplay sa iznenađujuće prijatnom i nesvakidašnjom grafikom i prikazu apsolutno svega o čemu smo pričali u igri. Mala slatka avantura iz trećeg lica gde će vam glavni cilj biti da nađete pravi put, saslušate priču i susretnete se sa nekim čudovištima. Oni ne moraju obavezno da budu zli, kao što nije in Kay. Neko od njih će isto biti izgubljen, opterećen problemima i užasnom sudbinom da će sve te nesrećne okolnosti od njih kreirati užasno čudovište koje će na kraju plašiti sve oko njih, totalno bez ikakvog razloga. Na vama je da pronađete dobrotu u njima, saslušate njihovu priču a možda i pomognete.

Kay svoju avanturu otpočinje u malom brodu u poplavljenom gradu. U svakom trenutku možete da izađete, plivate, ali budite oprezni jer u mračnim vodama se krije zlo čudovište koje može da vas pojede. Na vama je da otklonite svu korupciju u tom malom svetu u kojem je Kay zaglavljena. Da pustite da svetlost uđe i da obasja apsolutno svaki deo tog sveta. Svaki gameplay elemenat, nebitno da li se nalazi u vodi ili na suvom je odlično odrađen. Iskreno, ovde nema neke prevelike i komplikovane mehanike, ali ta jednostavnost je to šta igru čini zanimljivom. Igra vas ne opterećuje mehanikom, već vas prepušta da se saosećate sa pričom glavne junakinje, sa odlukama i saznanjima koja su često ne tako srećna i vesela. Vremenom, kako čistite korupciju iz tog sveta, će se i mapa menjati. Voda će nestajati, dobijaćete nove delove velikog nivoa koje možete istraživati. To istraživanje se svodi da vidite ”od čega su sačinjeni” ti nivoi, šta je ustvari ispod površine te priče ili vode, kao i zbog sakupljanja collectiblesa u igrama. Retko kada pominjemo tako nešto, ali mislimo da je ovo bitno jer jedna od dve stvari koje sakupljate, daju posebnu notu već sasvim zanimljivoj priči. Jedan collectible je teranje galeba, što i nema baš nekog smisla, dok je drugo pronalaženje poruka u bocama koje su raštrkane po nivoima. Svaka poruka krije tajnu ljudi koji su nekada živeli u ovom potopljenom gradiću, njihovu svakodnevnicu, sreću, tugu i ljubav. Sve to se nekako odlično uklapa u već postojeću, ne tako veselu priču.

Kako vreme prolazi, kako proživljavate ponovo strahove i užasne odluke koja je Kay donosila u svom životu, shvatate da je ovo ustvari igra o anksioznosti, depresiji i tuzi. Iz nivoa u nivo, priča se neće menjati i neće obavezno krenuti da bude srećnija, već će se pre desiti da se ta depresija prenese na vas, makar toliko da shvatite bol koji je Kay proživljavala u svom životu. To je jedna jako zanimljiva stvar, jer kao što smo rekli na početku, navikli smo da nas igre nagrađuju srećom i zadovoljstvom, a ne tugom i depresijom. Čak i sa tim dizajnerskim odlukama, Sea of Solitude se ipak ističe kao jako zanimljiv naslov koji jednostavno trebate odigrate, ne kada ste depresivni, nego kada želite da vidite kako bi sve to izgledalo iz jednog kreativnog, drugačijeg ugla. Kako neko drugi razume depresiju i kako je proživljava, koliko je to teška bolest i kako je najbolje da se rešite toga.

Sea of Solitude (Xbox One X)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci:

Sea of Solitude možda izgleda kao tužna igra, ali igra koja nosi strašno dobru poruku, zamotanu u odličnoj priči i solidnoj prezentaciji. Poruku da nebitno koliko ste loše raspoloženi, koliko vam je dan, mesec ili nedelja mračni, svetlo je uvek tu, čeka iza ugla i traži pravi trenutak da obasja vaš osmeh na kraju zamornog dana.