U najkraćoj mogućoj retrospektivi možemo Saints Row serijal da opišemo kao solidno kreativnog rivala GTA franšizi. U pitanju je akciona avantura koja je pokupila dovoljno kvalitetnih osobina GTA i krenula u kvalitetnom smeru. Dok se užarenim cevima i gomilom metaka probijate kroz kriminalno podzemlje i gradite svoje carstvo sumnjivih poslova staćete na čelo sindikata koji je jednako popularan koliko i opasan. Serijal je veoma brzo zakoračio u vode političke satire i over the top nasilja koje je bilo obogaćeno oružjima poput dildo palica ili dub step topa. Time je sve rečeno i kreativnost programera iz Volition-a je tu došla do vrhunca. Vremenom naši glavni junaci su kroz svoje avanture obišli sve što su mogli. Od svemira do pakla put je kratak tako da se povratak korenima činio kao sasvim logičan korak.

Da ne odlutam od teme, posvetiću se za početak priči koja je dosta slična originalu ali za razliku od njega ovde ste direktno odgovorni za osnivanje čuvene bande. Dok vredno čistite svoje protivnike i konkurenciju, veoma kratka kampanja (10-ak sati) će izgledati poput backdropa za sve druge dodatne misije koje su u određenim momentima čak zanimljivije od onih u glavnoj kampanji. Zato je dodatni sadržaj u ovakvim igrama veoma bitan ali kada krene repeticija i nedostatak ideja onda imamo problem koji se često viđa u ovakvim igrama a to je mentalni zamor od rince/repeat mehanika. Definitivno ćete se zabaviti dok budete čistili protivničke bande sa mape i krali im resurse sa svojom vernom kukom na kolima ali stalno postoji osećaj da nešto nedostaje.

Grad u kome se cela igra odvija se zove Santo Ileso, iskreno nisam očekivao ništa bolje ali je u pitanju sasvim prikladno ime za ovakvo okruženje na jugozapadu SAD-a. Latino ritmovi, pustinja, užarene ulice i razigrani NPC-jevi će u nekom momentu zaista podizati atmosferu ali to je retka pojava jer će se više vremena truditi da stanu ispred vašeg automobila u pokušaju da vas blokiraju i da vam psuju bližu i dalju familiju na politički korektan način. Za razliku od Steelporta iz prethodnih delova, Santo Ileso deluje kao osveženje zaista, blistave boje i neonska svetla grada deluju zaista lepo i uživaćete dok se budete vozili tim ulicama pokušavajući usput da savladate svoju besnu mašinu. Delovi su tematski podeljeni tako da ćete imati domaćinsku atmosferu na obodu grada dok centar podseća na šablonske biznis četvrti. California HERE I COME!. Van grada vas naravno čeka pustinja koja je prepuna dodatnog sadržaja, skakaonica, misterioznih pećina i parkova sa prikolicama koji imaju svoje tematske misije i kamione sa kristalnim metom. Mislim kakav je to način da neko dođe u goste tamo i da ga ne ponude domaćim proizvodom?

Svi ovi detalji nažalost u prvih par sati mogu biti propušteni jer se kroz kampanju ide vrtoglavom brzinom. Naracija je dosta ubrzana, priča se prebrzo razvija i sve vreme sam imao utisak da nas igra vrtoglavo gura u ambis open world gubljenja vremena. Za to vreme nisam video nijednog lika da je vredan spomena niti neki dijalog koji bi ostao upamćen. Povremen osmeh, možda neka solidna fora koja bi završila u scenariju serije How I met your mother i to je to. Iako je humor često tanak, vozila su dosta dobra i različito se ponašaju u zavisnosti od klase koju „maznete“. Sa vremenom ćete skupljati ta vozila, praviti kolekciju i modifikovati ih do mile volje. Iako sistem nije kao iz igara poput NFS Most Wanted, dovoljno je detaljan da će ljubiteljima tune-ovanja pružiti par sati zabave.

Oružja ima dovoljno ali nisu dovoljno maštovita kao što je to bio slučaj u prethodnim delovima. U pitanju su generičke varijante jurišnih pušaka, sačmarica, pištolja, revolvera i ostale teže mašinerije koja je uobičajena za ovakve igre. Mehanika pucanja je solidna, ništa revolucionarno i ako stavite preporučenu težinu imaćete pristojan izazov.

Borba je dovoljno kreativna i otključavaćete različite mogućnosti tokom kampanje. Definitivno najomiljeniji štos mi je da tokom borbe uhvatite protivnika, stavite mu granatu u pantalone i bacite ga među ostale. Drugi specijalni potezi nisu loši uopšte ali mi je ovo nešto najkreativnije u igri što sam imao prilike da vidim.

Grafički ovaj naslov izgleda dobro iako deluje blago zastarelo. Endžin dobro renderuje velike mape i sa mnoštvom detalja. Boje su dovoljno žive, modeli karaktera u nekim momentima upitni i moram da pohvalim dizajn šlemova Idols bande i njihove fenomenalne neonske boje. Los Panteros su nekako generični a Marshall Defense je očita PMC referenca koja gubi na humoru posle prvih 10 minuta. Ako igrate Saintse na konzoli, možete birati performance, 2K i 4K mod. Definitivno 2K mod pruža najbolji balans između oštrine slike i fps-a ali su prisutni dropovi na mestima na kojima ih ne bi trebalo biti.

Sve ostale stvari koje su implementirane u ovom naslovu deluju kao power point checklista u prezentaciji na poslovnom sastanku. Nešto poput šutiranja i šamaranja između team lead-ova i šefova u firmi koji su odlučili da sve što voli moderna demografija mora da bude implementirano koliko god to bilo „out of place“.

Generički šef „out of touch“ izrabljivač br 1: „Radili smo anketu u kojoj je učestvovalo 25 ljudi sa twittera, ovo mora da bude implementirano jer jelte twitteraši znaju najbolje sta ljudi vole iako nisu nijednu igru upalili.

Mučeni team lead kome su uvalili posao: “Ali ovo nije Saints Row ljudi molim vas”

Generički šef out of touch izrabljivač br 2: “Morate poštovati sva načela koja nam je luda Džejn iz marketinškog odeljenja rekla da treba da se isprate”

Tako da u ovoj igri imamo likove koji predstavljaju karakteristične korporativno marketinške mamce koji bi produkcijske kuće poput Nickelodeona ili Disney-ja stavile u svoje parče kolača ako žele da budu „edgy“. Imamo glavnog alfa lika koji može zahvaljujući editoru da izgleda kako god vi poželite, onda jaku ženu člana bande koja nikome ne polaže račune, azijata koji u više navrata pokušava da zalepi igračima u facu da je biseksualan i da je zlostavljan kao dete dok je bio u hraniteljskoj porodici i na kraju nerd Eli koji jedini je vredan spomena zato što se neko potrudio da ga napiše. Sve deluje kao da je više ljudi pokušavalo da izbegne korporativne okove i da ubace malo žara u karaktere i da se vrate korenima od kojih je u igri ostalo samo slovo K.

Saints Row 2022 je igra u kojoj lako možete izgubiti dosta vremena dok radite dodatne poslove poput prevara sa osiguranjem, lažnim klinikama, čišćenjem toksičnog otpada ili držanjem perionice koja je paravan za čišćenje scena zločina. Momenti vredni vašeg vremena i truda ali je sve ovo nekako tanko i ne deluje kao Saints Row. Čak nema ni svoj identitet nego deluje kao papazjanija koja neće ostaviti dugoročan utisak ni na koga.

Saints Row (2022) PlayStation 5
  • 6/10
    EmuGlx Score: - 6/10
6/10

Finalni utisci

Ako ste se nadali revoluciji te će nade biti momentalno raspršene. U pokušaju da balansira između modernih trendova u igračkoj industriji i svog nasleđa, Saints Row je nažalost postao mešavina sastojaka koji nemaju nikakvo vezivno tkivo i odaje utisak veoma neinventivnog ostvarenja. Team manageri su sigurno bili na nekom kursu u Ubisoftu, nema drugog objašnjenja.