U poslednjih nekoliko godina, Resident Evil franšiza je doživela mnogo promena, krize identiteta i pokušaj adaptacije novijih delova za noviju publiku. Većina promena koje su došle u međuvremenu je dočekana na krv i nož od strane vernih fanova. Vremenom su se isti pomirili sa činjenicom da serijal mora da (d)evoulira, pa je nekada strastvenim RE1 i 2 fanovima omiljeni deo postao RE4 koji je sve samo ne Resident Evil (trčkaranje selom i pucketanje po glavama španskih seljaka u gradu u Istočnoj Evropi). Šesti deo je bio znak da se serijal totalno izgubio, postavši akciona pucačina iz trećeg lica. Iako je više od polovine sveta mrzelo ono šta je Resident Evil postao, Capcom je nekako video čudan potencijal u tome i odlučio da izmuze i poslednji dinar čudnim i neočekivanim spin-offom pola godine pre izlaska Resident Evil 7, koji označava novi i svež reboot franšize.

Umbrella Corps je na neki način Resident Evil proizvod koji je nastao izveštačenom evolucijom serijala. Pre nekoliko godina ne bismo ni mogli da zamislimo da ćemo imati ovaj tip igre u franšizi koja je bila sinonim za horror napeti single player stil. Umbrella Corps je prva multiplayer kompetitivna igra u Resident Evil univerzumu, i predstavlja poprilično sve šta fanovi ne očekuju od jednog takvog izdanja.

Umbrella Corps (10)

Priča praktično ne postoji, u stvari je tu kao placeholder za nešto šta je verovatno razvojni tim hteo da razradi nekada u budućnosti. Virus je osakatio sve gradove i više niko ne može da im priđe. Vladi i Umbrella organizaciji su potrebni uzorci virusa kako bi pokušali da nađu lek a vi, yet another mercenary, ste jedina šansa da uskočite u oblasti koje su prepune zombijima, ubijete njih par i uzmete uzorke. Praktično svaki deo “solo kampanje” ako je tako možemo nazvati, se svodi na isto: Multiplayer mape ispunjene zombijima gde vi trčite okolo, najčešće koristeći jedinu svetlu tačku u igri – Brainer sekiru i koljete zombije kako bi pokupili sve što treba. Yup, i mi smo mislili da ćemo vremenom naići na nivo sa nekim bossom, nečim težim, ali ne, praktično to je celo single player iskustvo.

Sva sreća pa ovaj naslov nije zasnovan na single player kampanji pa ćemo nekako zatvoriti oči na sve šta nam Umbrella Corps (ne)nudi u tom segmentu. Ovo je igra koja je reklamirana, predstavljena i koja treba da bude multiplayer only iskustvo sa nekoliko novih, svežih trikova u rukavu, sa zaraznim gameplayom na mapama inspirisanim Resident Evil igrama. UC ispunjava samo neke od ovih stavki, ali u većini opasno failuje.

Multiplayer modovi nude mogućnost igranja sa maksimalno šest igrača, na mapi koja je prenatrpana zombijima. Svaki od Umbrella Corps specijalaca na sebi ima Zombie Jammer koji ga štiti od napada, tj. neprimetni ste dok idete kroz njih, sve dok ne počnete da pucate ili neko od protivničkog tima ne uništi vaš poveći ranac na leđima. To je zanimljiva stavka koja daje totalno nove mogućnosti i prilaze igranju, kada bi mehanika bila neprikosnovena.

U igri postoje dva moda, to je One-Life Match, klasični multiplayer mod kao u Counter Strike igri. Igra se u tri dobijene runde i imate samo jedan život, a na vama je da osmislite taktiku, prilaz i sve ostalo kako bi pobedili protivnike. Drugi mod nudi malo više raznovrsnosti što se može zaključiti i po njegovom imenu – Multi Mission Mode. Isto se igra u tri pobede, ali zadatak se razlikuje za svaku sledeću rundu. U ovom modu igre su praktično svi ostali modovi, team deathmatch, capture the flag, domination, takozvani the collar wars (“ubij sve što vidiš”) i tako dalje. Naravno nijedan od ovih modova ne nosi baš ovako “izlizano” ime, već neko novo, kako bi pokušali da se razlikuju od brda ostalih multiplayer igara, ali poenta svih modova je praktično ista kao i svuda.

Mape su zasnovane na poznatim lokacijama iz starijih Resident Evil igara, veoma su male, ali sa razlogom jer je na njima samo šest igrača i dvadesetak zombija. Pošto oni često ne napadaju, na vama je da istražite i pokušate da pronađete protivnike na prostoru koji najčešće obuhvata jednu ulicu/hodnik, par prostorija i još jedan polu-sprat sa sličnom postavkom. U nekoliko naziva u prošlosti su pokušali da naprave dobru taktiku sa malim brojem igrača i uglavnom nije uspevalo. Zbog veličine mapa i malog broja playera, imaćete osećaj da run&gun sistem funkcioniše baš kako treba, ali nije tako. Ukoliko igrate sa random igračima, taktika je prosto nemoguća, ali ukoliko igrate sa prijateljima, RE na trenutke ume da zablista. Sa dobrom komunikacijom i malo skilla, sve može postati zanimljivije. Sa druge strane, tako je skoro u svakoj igri, te zasigurno znamo da to nije odlika ovog naslova, nego priroda kooperativnog igranja. Čak i najužasnija igra je zabavna ukoliko niste sami, undeniable fact.

Customizacija vašeg karaktera je nešto šta je već postalo standard za sve multiplayer pucačine. Svakom partijom dobijate XP, svakim levelom vam se otključavaju nove stvari koje možete koristiti na vašem liku, sistem koji je praktično prisutan u svakoj igri. Samo na određenim predefinisanim nivoima ćete dobijati nova oružja. Iako je samo stvar navike, svako oružje se dosta razlikuje od prethodnika po recoilu, damageu, brzini pucanja i ponovnog punjenja. Ukoliko želite da isprobate sve šta je u igri, tu je Unranked multiplayer mod u kome ne dobijate XP niti napredovanje lika, ali vam je zato na raspolaganju apsolutno svako oružje i deo opreme.

Capcom se odlučio da Umbrella Corps bude odrađen u Unity Engine-u koji je, za sada, poznat po tome da loše radi na bilo kom hardwareu ukoliko renderuje komplikovanije scene i pune 3D igre. UC je nažalost jedno od takvih izdanja. Nisu u pitanju samo performanse koje se neprihvatljive za naslov koji OVAKO izgleda, već i mehanika koja “krasi” igru. Potrebno je dosta vremena da se prilagodite na nezgodnu kameru, kontrolisanje oružija i fiziku igrača, zombija, putanju metaka i ono što nikada ne bi trebao da bude problem – najobičnije kretanje. UC je pucačina iz trećeg lica, kako bi rekli over the shoulder, ali više izgleda kao da su vašem liku zakačili GoPro kameru na rame i rekli mu da trči među zombije.

Umbrella Corps ne izgleda kao jedan Capcom naslov, već kao izdanje koje je napravljeno od strane par Resident Evil entuzijasta koji su jednostavno želeli da se oprobaju u pravljenju video igara. Naslov ima previše problema da bi bio konkurentan drugim multiplayer igrama, ali se ipak nadamo da će ga verni RE fanovi održati u životu makar još par meseci. Ukoliko ste mazohista, ispod te užasne površine koja ne dolikuje naslovu iz 2016. godine i pored mnogih problema, igra nekako ume da bude “OK”. Može da pruži par sati dobre zabave, a možda još više ako imate bar dva prijatelja s kojima biste terorisali sve ostale na serverima. Ukoliko ste sami, mehanika igre, problemi i sve ostalo vas lako i brzo mogu udaljiti od Umbrella Corpsa, a verovatno ćete zaboraviti ovaj naslov brže od jedne One-Life Match runde. Fanovi Resident Evil-a, strpite se do skroz nove sedmice odnosno remake-a dvojke!