Proteklih godina, pa možemo reći i decenija, igračima se nude naslovi koji su praktično sažvakani, koji svakoga lepo uhvate za ruku i vode kroz celo iskustvo. Tutoriali šljašte sa svih strana, u različitim bojama kako lenji igrači mogu da lagano skapiraju šta se ustvari dešava na ekranu i koje dugme na tastaturi ili gamepadu trebaju da pritisnu. Igre su upravo zbog takvih igrača totalno izgubile tu tajanstvenost, dok je igračima uskraćeno da istražuju proizvod i shvate ga kako baš oni žele. Otpakivanje nečega novog, neistraženog, šta ste odabrali samo na osnovu covera koji ste videli u nekoj radnji. Sve je počelo da se lepo i uredno servira na tanjiru, igrač je tu samo da sedne i konzumira igru kako mu je rečeno da treba.

Na sreću, sa vremena na vreme i dalje imamo igre koje nas podsećaju na to dobro doba gaming industrije, koje nije bilo zatrovano svakakvim lažnim idolima i idejama. Ne tako davno smo dobili The Outer Worlds, koji savršeno replicira sve ono šta je zaboravljeno i zapostavljeno u RPG igrama, Divinity: Original Sin 2 nas je oduševio pre par meseci. Ma koliko te nove igre bile dobre, dosta bolje u odnosu na neke “vodim te za ruku” naslove, ponovo ne mogu da dočaraju magiju koja je zračila iz svakog RPG naslova krajem devedesetih godina.

Ne tako davno, grupa ljudi u Beamdogu odlučila je da remasteruje, ako možemo tako da kažemo, neke od najvećih hitova PC scene krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina. Naslovi kao što su Baldur’s Gate 1 i 2, Icewind Dale, Neverwinter Nights i Planescape Torment dobili su svoje ”nove”, verzije prilagođene novim kompjuterima pre nekoliko godina. Ipak, više nas je obradovala vest da se isti tim sprema da dostavi apsolutno isto iskustvo hardkor RPG igara na konzolama.

Kada smo čuli, prosto nismo mogli da verujemo, jer kompleknost koju igre poseduju zahtevaju od igrača da koristi apsolutno celu tastaturu, a ne samo par dugmića kako je to slučaj na konzolama. Ipak rešenja koja su pronašli neki developeri sa svojim modernim RPG-ovima su mogla da se iskombinuju i za ove naslove, tako da su ove igre našle svoje mesto pod suncem na svim trenutnim konzolama, da računajući i Nintendo Switch. Pokušaćemo da u dva teksta saberemo utiske četiri velike igre koje su nam stigle u redakciju, da sagledamo mane i prednosti igranja na Nintendo Switch konzoli kao i da se osvrnemo na to kako su ovi naslovi ostarili tj. kako se drže danas.

Icewind Dale i Planescape Torment čine jedan paket ovih igara, dok su u drugom Baldur’s Gate 1 i 2. Igranje na Switchu ima nekoliko prednosti, ali možda jednako toliko i mana. Sa jedne strane, prosto je neverovatno da možemo ove igre, koje su zahtevale ”onolike” kompjutere pre dvadesetak godina, da igramo danas ”on the go” i to na novoj Nintendo konzoli. Sa druge strane, baš zbog toga što je ova konzola prenosna, postoji nekoliko problema baš zbog te prenosivosti. Igra koja se oslanja na priču i na istraživanje, jednostavno ne može sve da ”iznese” u najboljem svetlu na malenom ekranu. Sa jedne starne, sve je to fascinantno, ali ta fascinantnost se gubi u trenucima kada je potrebno da pročitate ”pola strane” teksta kako bi započeli neku side misiju ili generalno, samo otpočeli bilo koji razgovor. Druga mana koja postoji na ovoj platformi je nedostatak touch kontrola, koje su nekako bile podrazumevane od strane većine igrača koji su hteli da igraju ovo na Switchu. Pogotovo zbog minijaturnog ekrana, prekompleksnih menija za nove igrače, sve bi bilo jako jednostavnije da stvari mogu da se ”vuku” po ekranu nego da se traže analogom. Naravno razumemo da je to zbog nedostataka touch screena na ostalim konzolama, ali na jednoj na kojoj je to feature u mnogim igrama, nedostatak takvih kontrola predstavlja razočarenje. Taj maleni ekran ipak daje neke prednosti, kao na primer to što ne možete da vidite sve pikselizovane mane koje su bile na originalu. Jeste da, Remasteri iliti Enhanced verzije ipak imaju bolje odrađene modele i neke pozadine, ali i te mane koje postoje su praktično neprimetne. Switch je savršeno mesto za igranje ovih igara, samo ako vam je vid aposlutno savršen i naprezanje očiju vam ne smeta toliko.

Icewind Dale počinje sa pričom o Jaredu, shamanu koji je žrtvovao sebe kako bi spasio Icewind Dale. Vi i vaša grupica junaka nastupa malo kasnije, kada se u Eastheavenu sastane sa vođom tog gradića. Hrothgar poziva junake da istraže grad Kuldahar u kome su prijavljena poprilično čudna dešavanja. Na vama je da dođete do korena problema, otkrijete o čemu se radi i vidite u kakvu ćete se priču uvući u Icewind Dale. Na samom početku možete napraviti vašeg heroja, ali za razliku od modernih RPG igara, ovde je apsolutno sve ostavljeno vama. Da bi shvatili čemu služi koji atribut, skill, rasa, klasa ili priroda vašeg lika, vi jednostavno morate da pročitate apsolutno sve šta je na ekranu, razmislite kako bi uopšte igrali igru ovog tipa, šta će vam biti potrebno za jednu ovakvu avanturu i kreirate karaktera po tim kriterijuma. Bolje rečeno, takav princip ova igra forsira za apsolutno sve, nebitno gde god da se nalazili, šta god radili, vi morate da se mentalno uključite u sve što se dešava na ekranu kako bi uopšte znali šta sledeće treba uraditi. Sam ritual pravljenja lika može da potraje po nekoliko sati, jer naravno nikada ne znate šta će vam apsolutno trebati u toku avanture. Sledeći ”problem” nadolazi kada vidite da možete, a i ne morate, da napravite još pet članova vaše grupe. Naravno uvek možete uzeti generičke napravljene karaktere, ali oni možda neće imati baš te atribute koji su vama potrebni. Možda neće biti ta klasa ili tip karaktera kako bi upotpunili vaše mane i slabosti, kako u razgovorima tako i u gameplayu. Već na ovakvom početku, svaki igrač može videti da će ovo biti jedno dugo, za većinu mukotrpno iskustvo, ali pre svega nezaboravno, fantastično i apsolutno jedinstveno.

Icewind Dale jednostavno ne prašta u gameplayu, zbog toga i postoji pauza pre svake borbe i poteza, gde možete da rasporedite svoje pratioce i razmislite šta je vaš sledeći potez. Da isplanirate ko će šta raditi i kako zaštititi vođu, to jest vas. Pored toga, u svakoj bitci morate paziti na činjenicu da svaki lik u vašoj maloj ali odabranoj grupici može umreti, permanentno, tako da ga više ne možete koristiti do kraja igre. Naravno tu postoje načini kako možete da ga oživite, ali naravno ni to nije opisano. Sve je apsolutno na vama, kako krenuti, kako istražiti, kako igrati, kako i završiti igru. To je lepota ovih naslova, apsolutna sloboda na svakom koraku. Igra koja vas ne ograničava i sistem koji nagrađuje vaš trud i znanje u svakom trenutku kada uradite nešto što vredi.

Ovo je naslov u kojem lagano možete uložiti stotinak sati, jer svaki side quest izgleda kao glavni, sa tonom materijala za čitanje, diskusija sa likovima i razmišljanja šta sledeće uraditi. Ubacite u to i privikavnje na stari D&D 2nd Edition sistem u kome je igra stvarana, i imaćete dane i dane za istraživanje i uživanje u ovom fantastičnom fantasy svetu.

Sa druge strane, u igri postoji Story Mode, koji je streamlineovan, ako možemo tako reći i prilagođen igračima koji ne žele da imaju izazov ispred sebe već da uživaju u ovoj jako dobroj i kompleksnoj priči. Vaši likovi su u tom slučaju skoro pa neuništivi, ne morate da pazite na to da li će neko umreti ili ne, jer jednostavno neće niko, već možete da se prepustite uživanju savršeno napisane priče i upoznavanju likova koji su u njoj. Ovo je, kako da kažemo, mod za nove klince koji su navikli da ih igra vodi za ruku, nešto slično kao mama i tata u vrtić.

Sada ćemo se malo pozabaviti drugim naslovom u ovom pakovanju, Planescape Torment. Prva razlika u odnosu na Icewind Dale je što ovo nije standardni D&D svet, već mešavina, abominacija D&D pravila sa storytellingom i pričom koja je fascinantna u svakom pogledu. Sa jedne strane Icewind Dale ima taj ozbiljan vajb, dok Planescape Torment, suludim idejama već postaje, pa apsolutno luda i genijalna igra. Vi preuzimate ulogu The Nameless One, osobe koja je umrla i koga mrtvaci prenose u mrtvačnicu. Sama činjenica da ste vi ”umrli” je odmah na početku upitna, jer apsolutno ne znate šta se događa sa vama. Fragmenti prošlog života se prepliću sa mislima monstruma koji ste postali i na vama je da otkrijete šta se dešava u ovom fantastičnom svetu koji prkosi pravilima živih. Za razliku od Icewind Dale igre, vi ste u ulozi jednog lika, a tokom priče možete ”sakupiti” likove koji vam žele pomoći. Na samom početku, tu je nezaboravni Morty koji vam pomaže da pobegnete iz mrtvačnice.

Tu se izdvaja još jedna razlika od Icewind Dalea pa i ostalih RPG igara ovog doba. Koliko ni jedna od njih nema apsolutno ni jedan tutorial u sebi, objašnjenje ili šta već, Planescape Torment tj. Morty u igri vam objašnjava kako stvari funkcionišu, naravno vremenom kako se srećete sa njima. Odmah na početku je lakše za nove igrače, ali to je bukvalno jedina pomoć koju ćete dobiti. Kasnije je na vama da shvatite kako opskurni sistem funkcioniše, kako je najlakše snalaziti se u invertaru i koji ajtem je najbolji za šta. Niko vam neće pomoći kada zađete dublje u igri nego vi sami sebi.

Planescape Torment ima karakterističan grafički stil, i to doprinosi da igra još bolje izgleda na malom ekranu. Ipak mane koje ”krase” Icewind Dale na žalost su prisutne u ovom naslovu, premaleni tekst i nedostatak touch kontrola radi lakše navigacije. Rešenja koje je Beamdog preuzeo kako bi nadomestili nedostatak tastature je fantastičan, samo u nekim trenucima možda malo prespor, ali naravno tu je uvek pauza gde možete bez zurbe isplanirati sledeći potez u borbama.

Dobro je napomenuti da su obe igre apsolutno nemilosrdne za nove igrače, a neki bi rekli i preteške. Ne samo da nisu user friendly nego će vas mučiti i maltretirati dok se jednostavno ne naviknete na sisteme u igrama. U određenim trenucima ćete misliti da vas igre jednostavno mrze jer vam u nekim momentima ne dozvoljavaju da uživate u njima.

Planescape Torment & Icewind Dale Enhanced Editions
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci:

Ova ”kompilacija” dveju sjajnih old school RPG-ova je preživela test vremena, obe igre su i dan danas su jako igrive. Možda grafički nisu mind-blowing, ali kvalitet je tu. Ove igre jednostavno ne mogu ostariti i biti zaboravljene. Svaka osoba koja sebe naziva gejmerom mora odgrati, ili makar pokušati da odigra jedan od ovih naslova u svom životu, jer jednostavno, vrede.