Warhammer Fantasy univerzum je jedan od najkompleksnijih u modernoj kulturi. Bogat mračni svet ispunjen brojnim dešavanjima, rasama i magijom predstavlja nepresušan izvor inspiracije za mnoge novele, stone igre, stripove i multimedijalna izdanja. Jedna od zapaženijih stonih igara je svojevremeno bila i Mordheim, objavljena sada već daleke 1999. godine koja je svojim kvalitetom stekla izuzetno vernu zajednicu poštovalaca. Igra je smeštena u haotični period civilnog rata koji je nastao nakon udara komete u grad Mordheim. Udar je bio silovit, sve je pretvoreno u prah i pepeo, a jezgro komete, dragoceni zeleni kristal wyrdstone se raspao na veliki broj sitnih delova koji su rasuti svuda među ruševinama. Brojne bande plaćenika su se sjatile na područje grada, vodeći bespoštednu međusobnu borbu za wyrdstone fragmente, gde ste na scenu stupali vi u ulozi igrača. Mordheim igra na tabli je umesto uobičajenih megalomanskih setting-a karakterističnih za Warhammer imala daleko skromniji pristup – bila je fokusirana na vašu lokalnu bandu i njeno postepeno napredovanje kroz surovi postapokaliptični setting.

Kada iz 1999. uradimo fast forward u sadašnje vreme, ponovo ćemo se susresti sa Mordheimom, ovoga puta u formi igre za PC. Mali kanadski studio Rogue Factor nam je nedavno predstavio svoju interaktivnu viziju razrušenog, moralno posrnulog grada u kome jedini održiv zakon jeste zakon sile. Mordheim: City of the Damned je potezna taktička igra sa RPG elementima u kojoj je osnova gejmpleja organizovanje i vođenje vaše bande u borbi protiv neprijateljskih koje tumaraju gradom. Brojnost vaše bande nije striktna, može da varira od četiri do deset članova, međutim sa time pogotovo u početku treba biti oprezan. Ukoliko upadnete u zamku logike „što više ljudi imam, veća je sigurica za pobedu“, vrlo brzo ćete se suočiti sa bankrotom i nedostatkom resursa. Svaki član bande ima svoj upkeep i ako niste u stanju da ga isplatite određenom količinom zlata, on se jednostavno neće boriti za vas.

U samom startu birate frakciju, tj. za čije babe zdravlje će vaša uljudna ekipa ubica i secikesa da stavlja život na kocku u bukvalnom smislu. Postoje četiri strane u nemilosrdnoj borbi za koji wyrdstone više – po dve za (uslovno rečeno) strane dobra i zla. Prva od „dobrih“ (Order) je Human Mercenaries, frakcija koja radi za račun Kraljevstva i sastoji se od ljudi i moćnih ogrea. Dobra je za one koji preferiraju stari, dobri mač i štit i srednjovekovno vatreno oružje. Druga „dobra“ je Sisters of Sigmar – isključivo ženska struja koja slepo sledi svoju religiju i verske principe. Njihov motiv za prikupljanje wyrdstone-a jeste želja da izoluju to začarano kamenje koje je po njihovom dubokom uverenju iskvareni izvor prokletstva koje se nadvilo nad Mordheim. Po izgledu i osobinama su nešto najbliže stereotipu templar klase u fantazijskim igrama – kombinuju mač i magiju za efikasno i bogougodno uklanjanje nečistih iz perimetra.

Što se „zle“ (Chaos) strane tiče, njene boje brane Skaveni i Cult of the Possessed. Ovi prvi su pacovi u svakom smislu te reči, kako fizičkom, tako i karakternom. To je rasa prepredenih humanoidnih glodara bez milosti i časti koji su specijalizovani za stealth i ubistvo iz potaje – idealan izbor za svakog ko oseća da je rogue u duši. Sa druge strane, Cult of the Possessed je (sasvim prigodno) oličenje čistog bezumlja koje dobijate ukrštanjem plemenskog poretka, Kju Kluks klana i sektaškog fanatizma. Sa maskama i kapuljačama na glavi, telesnim mutacijama i slepim idolopoklonstvom prema Shadowlord-u, pripadnici Klana su nezgodan protivnik čija su glavna oružja mračne onostrane sile, duge koljačke oštrice i sirova snaga. Savršen izbor za širenje destrukcije na svakom koraku.

Nakon početnog odabira sledi pravljenje tima koji čine vođa, heroji i henchmeni. Taj tim ćete voditi u razne misije na teritoriji grada. Svaka misija donosi poene koje možete dodeliti mentalnim i fizičkim osobinama vaših članova družine čime ćete povećati njihovu borbenu spremnost i uspešnost u narednim fazama igre. Pa ipak, misije sa sobom nose i rizike jer fizičke povrede vaših ljudi i određeni negativni magijski efekti ostaju kao trajna posledica sve do kraja igre. Same misije su podeljene na glavne koje prate priču i sporedne, daleko brojnije skirmish zadatke koji su prilično konceptualno ukalupljeni. Tokom jednog dana u igri možete da pristupite samo jednoj misiji vezanoj za priču, dok će vam sporedne služiti kao filleri za sakupljanje dodatnog iskustva i resursa i kao takve predstavljaju većinu igračkog iskustva koje Mordheim nudi. Skirmish deonice su uvek iste, sa minornim varijacijama – cilj je eliminisati protivničku bandu ili je naterati na povlačenje. Osim glavnog cilja, opcioni zadaci se svode na sakupljanje izvesnog procenta wyrdstonesa ili ubistvo određenog člana protivničke bande. Iako su same mape uvek različite, proceduralno generisane, repeticija zahteva za ispunjenje zadataka zna da dosadi u kasnijim fazama igre.

06. Who's your daddy

Što se samog izvođenja borbi tiče, treba reći da je ovo dosledno portovanje jedne igre na tabli – napad i odbrana se izvode virtuelnim bacanjem kockica, što je i dobro i loše. Dobro – jer verno prenosi atmosferu originalne društvene igre. A loše… pa… zamislite da jednim visokobudžetno nabudženim herojem napadate malog, mizernog prašinara suparničke bande. I on vas na kocki dobije jednom… pa drugi put… pa treći put. I onda on, taj mali blaženi ljigavac, izubija na mrtvo ime vašeg elitnog badass borca koji bi trebalo da rutinski „izuva“ bilo koga ko je dovoljno glup da mu stane na put. Faktor sreće je ovde vrlo često mnogo bitniji od bilo čega drugog, što će svakako iziritirati ne tako mali broj igrača. Pored direktne borbe sa neprijateljem, na mapama morate paziti i na prostorne zamke koje će vas često zateći tamo gde ih nikako ne očekujete. Svaki korak je potrebno dobro planirati, te je deljenje bande na više manjih grupa možda i najbolji pristup kako biste uvek imali i pojačanje ako neki član bande upadne u problem. Držanje cele bande na okupu tokom čitave misije možda jeste igranje na sigurno kada je u pitanju glavni cilj i čuvanje vaših ljudi, ali po pitanju pokrivanja cele mape u potrazi za skrivenim resursima nikako nije dobro rešenje. Dobro i temeljno potezno taktiziranje „a la XCOM“ je neophodno jednako koliko i dobra doza sreće sa kockom.

Kada je već reč o sreći, treba reći da ona utiče i na „zaginuće“ vaših ljudi. Kada neko izgubi kompletan health u borbi, nakon misije se baca kockica kako bi se saznao ishod – da li je u pitanju manja ili veća povreda ili je, pak, vaš borac otišao u večna lovišta. Kakav god ishod bio, utisak je isti – čini se da na malo šta vi tu možete da utičete ako niste miljenik sreće, samo sreće i ničega sem sreće.

Kada fokus sa gejmpleja prebacimo na tehničke domete Mordheima, najprimetnija stvar je svakako upečatljiv vizuelni dizajn. Mračna paleta boja konstantno provejava kroz igru, ukomponovana sa srednjovekovnom gotikom i sveopštim Lavkraft vajbom. To je samo po sebi dobra stvar i čini da vas osećaj jeze konstantno prati. Primećivaćete brojne sitne, „bolesne“ detalje koji će prijati vašem senzibilitetu ukoliko ste generalno dark orijentisani. Mračna stvorenja, mračna okruženja, sveopšti osećaj opasnosti… sve to čini da atmosfera Mordheima bude i njegova najsvetlija tačka. Zvučna podloga je takođe dobra i adekvatna, te sa audio-vizuelne strane ovom ostvarenju ništa ne može da se zameri.

10. Church meeting

Međutim, ono čemu možemo da zamerimo, pored spomenute jednoličnosti sporednih misija i prenaglašenog faktora sreće jeste KRIMINALNO dugo učitavanje misija za koje ne postoji smislen izgovor. Ono traje (bez preuveličavanja) između tri i pet minuta, nezavisno od CPU/GPU snage i količine sistemske memorije. Nadamo se da će to biti ispravljeno kroz buduće zakrpe, jer takva pauza usred žara i želje za igranjem svakako dovodi do splašnjavanja i pada entuzijazma.

Na kraju treba reći da Mordheim nikako nije loša igra. Ima šta da ponudi, pogotovo nostalgičarima i Warhammer entuzijastima. Nekoliko faktora je sprečavaju da zablista vanvremenskim sjajem, međutim to ne treba da bude razlog da joj ne date šansu ukoliko vam leži ovaj žanr. Mordheim je igra verna svojim korenima, to ima i svoje prednosti i mane, ali jedno se ne može poreći – evidentno je da je pravljena od strane ljudi koji su voleli originalnu igru. Ukoliko ste je voleli i vi, igranje ovog naslova se apsolutno ne dovodi u pitanje.

11. I'm so sexy