Momak upoznao devojku. Jedva čekao ugovoreni dejt. Prvi utisak odličan, devojka prijatna, simpatična, vidi se da drži do sebe. Malo joj je kriv prednji zub i lupila je par gluposti u toku šetnje kraj Save, ali bože moj. Smuvali se. Momak presrećan. No ubrzo se ispostavi da devojka voli da džvanjka oko sitnica. Nema veze, nije kraj sveta. Prođe još neko vreme i momak otkrije da devojka BAŠ voli da džvanjka. A voli bogami i da se posvađa. Ne često, ali voli. Seks nije neki, ali može da prođe. Momak trpi, šta će, veza k’o veza uglavnom nije loša. Ali pomisao na raskid je uvek tu negde, u pozadini.

Pathfinder: Kingmaker je najnovije čedo studija Owlcat Games. Pripada podžanru real-time party-based CRPG-ova koji je još davne 1998. definisao legendarni Baldur’s Gate. Koristi Pathfinder tabletop RPG pravila i igra na sve karte koje su ljubiteljima ovog žanra bliske srcu. Kompleksan sistem pravljenja lika (klasa, specijalizacija, pol, rasa, izgled, karakteristike, sposobnosti, moralni sklop, koža klima ABS), ogromna mapa, razrađeni NPC kompanjoni, dosta varijacije u protivnicima, interesantan zaplet, i odlična glasovna gluma čine da prvih par sati provedenih uz igru ostave izvanredan utisak.

Igrač je jedan od grupe avanturista koji su pozvani u zamak lokalnog vožda. Naloženo im je da odu u ničiju zemlju poznatu kao Stolen Lands i da zbace razbojničkog Stag Lord-a koji je nezakonito zavladao dotičnim regionom. Nagrada je ni manje ni više nego titula barona i vladara Stolen Lands-a onom ko Stag Lord-a izvede pred lice pravde. Iste noći, misteriozni napadači provaljuju u zamak. Uz pomoć kolega najamnika, igrač izmasakrira dušmane, ali i biva osumnjičen za špijuniranje. Zajedno sa regrutovanom ekipom, odlazi u Stolen Lands da spere ljagu sa imena i postane baron, i avantura počinje sve u šest. A zajedno sa avanturom počinju i frustracije.

Odakle krenuti? Borba u Pathfinder: Kingmaker-u je grozno neizbalansirana. Na srednjem nivou težine, gotovo svaki okršaj je ili prelak ili debilno težak. Vaši vrli junaci se u toku borbe kreću kao puževi, te ne možete čak ni da pobegnete od terminatora u telu vepra ili hobita razbojnika koji vam tamani družinu. Area of effect napadi poput bombi ne mogu da se frljaknu bilo gde, već se moraju nišaniti na protivnike, što znači da ćete redovno imati izbor između ne korišćenja dotičnih i beskrupuloznog raznošenja i prijatelja i neprijatelja. Ne postoji nikakav vidan sistem za tenkovanje, te će karakondžule napadati onog člana družine koji im je najbliži, bez obzira da li im taj predstavlja pretnju.

Sve to se odvija u generičkom fantazijskom svetu. Patuljci, elfovi, orkovi, ljudi, hobiti, itd. su prilično klišeizirani, a protivnici su uobičajeni vukovi, pauci, stonoge, tigrovi, kosturi, razbojnici, i ostale kreature koje ste klali u hiljadu drugih naslova. Kroz dotični svet putujete uz pomoć mape koju ćete brzo zamrzeti. Navigacija njome em je spora, em će vas konstantno smarati sa randomiziranim susretima i insistiranjem na kampovanju. Put od tačke A do tačke B izgleda ovako: krenete, saleti vas zverka, probate da je izbegnete, ne uspete, učitavanje vas vodi na bojište, ubijete gmaza, sledeće učitavanje vas vraća na mapu, opet putujete, iskoči vam drugo čudovište, opet fejlujete izbegavanje, opet učitavanje, opet bespotrebna borba, još jedno učitavanje, još malo putujete, družina vam se umori i mora da spava, tu vas neki gad napadne dok spavate, opet učitavanje, opet borba, završite kampovanje, opet učitavanje da se vratite na mapu, i tako jovo na novo dok vam i mape i istraživanja i učitavanja ne bude preko glave.

Kampovanje se ne obavlja jednim klikom kao u sličnim naslovima. Ne, u ovoj igri svako kampovanje iziskuje manuelno postavljanje šatora, ćaskanje NPC-eva u družini, a često i par borbi sa protivnicima koji vam se prikradu dok spavate. Kao šlag na tortu, Pathfinder: Kingmaker ima i rigorozan sistem težine prtljaga, koji vas em sprečava da putujete ako nosite preveliku težinu, em vam se likovi brže umaraju ako nose pune torbe – što iziskuje još kampovanja. Krajnji rezultat je besomučan menadžment inventara i konstantno bacanje viška predmeta.

No sve te boljke mogu se izlečiti sa par patcheva ili modova. Ono što ne može da se prepravi je nazadan dizajn klasa koji kao da ispao iz ranih edicija Dungeons and Dragons-a. Određene klase poput ratnika i rendžera pate od manjka aktivnih sposobnosti, što znači da su šibadžije i strelci mahom auto-attack roboti. Čarobnjaci i sveštenici imaju pregršt magija, ali mali broj slotova za memorisanje istih. Većinu svešteničkih slotova ćete ionako morati da napunite čarolijama za lečenje ne bi li se izborili sa prenabudženim protivnicima. U dobu kada Tyranny, Pillars of Eternity, i Tower of Time imaju klase od kojih svaka ima brdo unikatnih ofanzivnih i defanzivnih veština, porazno je da, posle 23 sata igranja, moj vrli vitez ume jedino da stoji u mestu i bezumno zamahuje mačem.

Drugi nerešiv problem je sama priča. Politička pozadina regiona je složena i zanimljiva, ali samom zapletu fali kvalitetan negativac. Detinjasto zli špijun sa kojim se jurite tokom prvog čina uredno bi mogao biti protivnik Paje Patka ili Duška Dugouška. Da stvari budu još neozbiljnije, narator Pathfinder: Kingmaker-a je ženski hobit bard (bardica hobitkinja?) koji se izražava kao tinejdžerka sa početka 2000tih. Dotična vam piše sve quest logove i dnevnike, što ubija atmosferu i čini da ozbiljni problemi zvuče klinački. Konačno, sloboda izbora je laž. Ne možete da utičete ni na šta ključno. Na primer, očekivao sam da ću u toku prvog čina imati opciju da se pridružim Stag Lord-u, ili da se odreknem baronstva, ili da postanem odmetnik anarhista, itd. Ali ne, krajnji rezultat je isti nevezano da li roleplay-ujete krvožednog manijaka ili požrtvovanog dobricu. Pokojni Telltale Games bi bio ponosan.

Pa ipak, poput one slatke, ali i duboko problematične devojke sa početka ovog teksta, Pathfinder: Kingmaker je donekle vredan pažnje. Izvorne Baldur‘s Gate mehanike kojih se čvrsto drži prosto su previše dobre da bi ih gorepomenuti nedostatci pokvarili. Tu je i menadžment kraljevstva koji predstavlja čitavu mini-igru, a koji može i da se automatizuje ako nećete da se bakćete sa tim. Konačno, sve je to spakovano u lepuškastu grafiku i prijatnu atmosferu koja čini istraživanje ovog fantazijskog sveta generalno prijatnim. Preporučio bih ovaj naslov zakletim fanovima žanra koji su već izgustirali svaki moderni CRPG i vape za novim fiksom. Ali gledajte da sačekate koji mesec. Uz malo sreće, većina bagova i disbalansa će do tad biti ispeglana.