Od kada je japanska kultura napravila kulturnu invaziju u ”našem” zapadnom svetu, nove igre bazirane na određene anime i manga serijale ne prestaju da nam stižu. Neke od tih igara su super, kao što je Dragon Ball FighterZ, neke su solidne ili možda razočaravajuće za neke kao što je Jump Force, a druge su čak i u najavama uspele da zaintrigiraju igrače, ali ne znamo da li će sa izlaskom stvoriti isti znak oduševljenja kao na prvom prikazivanju.

One Piece franšiza je verovatno jedna od najdužih u anime univerzumu, sa oko 900 epizoda do sada, i preko 900 izbačenih manga priča. Universum koji ide i levo, desno, gore i dole, apsolutno postoji svuda. Ipak, kako godine prolaze Juffy i družina jednostavno ne mogu da nađu igru koja će ih reprezentovati kako dolikuje jednoj popularnoj franšizi kao i ova. Uvek smo imale pokušaje ili ubacivanja One Piece likova u drugim naslovima, ali to nikada nije bio taj ”pečat” odobravanja, vrhunska igra, sjajna avantura kojoj su se svi nadali. Sa prvom najavom, svi su pomislili da One Piece World Seeker će uraditi baš to, proslaviti franšizu u interaktivnoj gameplay sferi zabavnog softwarea, kako dolikuje toj franšizi.

Još od Gamescom konferencije prošle godine, World Seeker je zaintrigirao mnoge novinare, čak i one koji uopšte nisu deo tog doživljaja (prim. aut.). Sve je izgledalo odlično, gameplay mehanika, divan i ogroman svet, totalno nova priča koja još uvek nije pokrivena u One Piece univerzumu. Bolje rečeno, priča koja je posebno skovana za potrebe ove igre, a tim i okruženje u kome se ona razvija. Sve je to na papiru predstavljalo recept za odličnu avanturu, sa solidnim gameplayom i near perfect pričom, kao što krasi svako izdanje One Piece animea ili mange.

Na žalost, realnost je malo drugačija nego očekivanja koja su svi gradili. Posle savršenog uvoda, upoznavanja sa novim negativcem, pojavljivanja nekih starih likova iz Animea, sve deluje skoro savršeno, kao i Juffy akcija na početku i bežanje sa zatvora na nebu. Čim sletite na zemlji, otkrićete da se ovde radi o pravoj open world igri sa detaljnim i odlično dizajniranim svetom, ali ipak, koji malo odskače od anime univerzuma na koji smo navikli.

World Seeker je još jedan pokušaj Bandai Namco-a da kombinuje realistično okruženje sa cel shaded likvoima. Nešto isto šta su pokušali i sa Jump Force. Na žalost, ta igra je dočekana na krv i nož, a jedan od razloga je taj art direction koji su zauzeli. Nakon fijaska i pobune fanova zbog Jump Force igre, Bandai Namco je verovatno uvideo da možda pravi istu grešku sa World Seekerom, ali tada je već bilo kasno. Igra je izašla u obliku u kome je imamo sada, i lično za mene je sasvim interesantan miks ta dva sveta, ali možemo videti zašto se to okorelim fanovima ne sviđa.

World Seeker zrači ogromnim i detaljnim svetom u kome se možete kretati kako god poželite. Za razliku od nekih postojećih igara u ovom da kažemo niša žanru, ovde je istraživanje odlično odrađeno. Naravno Juffy kao jedini glavni lik je tu da ulepša svaku avanturu za koju se odlučite. Odmah na početku ćemo videti da su ljudi koji stoje iza anime serijala podržali naslov, učestvovali u razvijanju likova i mešanju nekoliko era One Piece serijala u ovom naslovu. Srešćete likove koji su se pojavljivali na početku serije, na kraju pa i u sredini. Ovo je bukvalno sudar svih era serijala i odlično je sve ukomponovano. Najbolje rečeno, priča i likovi koji se pojavljuju u njoj su najsvetlija strana ovog naslova. Deo igre koji je najprijatniji i koji savršeno prenosi čari najdužeg anime serijala na sceni.

Koncept misija na početku deluje odlično, šetavši od naselja do naselja, upoznavanje novih likova, čišćenje utvrđenja od vojske zlog vladara koji svojim tiranskim ponašanjem oduzima slobodu svim građanima na Jail Ostrvu, koje se nalazi tik ispod neodbranjive leteće zatvora/tvrđave gde obituje i glavni negativac. Na Juffyu je da okupi svoju Straw Hat Pirates družinu i oslobodi ostrvo od zlih Marinaca.

Producent animirane serije Hiroki Koyama je aktivno učestvovao u kreiranju priče u kompletnoj igri i njenog razvijanja, i upravo zbog toga je ona toliko dobra i zanimljiva, kako za igrače koji se prvi put susreću sa svetom, tako i za one prave hardcore fanove koji jedva čekaju da izađe nešto novo iz One Piece univerzuma. Problem nastaje sa razvijanjem gameplay mehanike tokom igranja, bolje rečeno kada shvatite da ona nije toliko raznovrsna kao što se na početku čini.

Koliko da je zainmljiv svet i dobro razvijena priča, likovi u njoj, ipak nešto sve to treba držati zajedno, na okupu, da da smisao i da pruži uživanje dok upoznajete nove likove i otvarate nove tajne priče. Ipak, taj segment ove igre je naslabiji. Iako Juffy ima neke stvarno zanimljive mehanike i zasebni skill tree koji možete otključavati i istraživati dok napredujete u igri, sve novine nestanu posle prvih nekoliko sati. Onda je na vama da nađete načina i ”preživite” ostatak igre, a ona traje nimalo manje nego nešto preko dvadesetak sati. Sa druge strane, baš prva par časova igre su pravo uživanje, dok naučite i otkrijete šta sve Juffy može da uradi, dok otključavate svaki skill zasebno i isprobavate ga na neprijateljima. Onda polako shvatite da nema potrebe šta da otključate, neprijatelji će ostati i dalje glupi i neinteresantni. Praktično sve neprijatelje možete neutralisati i sa prvim početnim napadima. Blago rečeno, nema potrebe ni da ”nadograđujete” Juffya jer je borba toliko neinovantna i jednostavna da je to prosto razočaravajuće.

Ta reč je relativnog značaja u ovoj igri jer nije baš sve tako crno i belo. Koliko god bilo zabavno koristiti nekoliko moći, pogotovo Juffyeve gumene ruke za prelaz preko mape (traversal nalik u Spidermanu) toliko vidimo da razvojni tim nije baš bio toliko maštovit da nam napravi jedinstveno, autentično uživanje u svemu tome. Jasno je kao dan da je umeće razvojnog tima ovde bilo ograničavajući faktor, te koliko svet bio zanimljiv i prilagodljiv za skakanje, trčanje i letenje kroz njega, to je ograničeno tehničkim mogućnostima i gameplay dizajnu. Skoro je nemoguće da nesmetano prolazite i odbacujete se rastegljivim rukama po svetu jer taj momenat dinamike prosto ne postoji. Posle prvog odbacivanja Luffy jednostavno nema kako da nastavi niz i načini igru spektakularnom kao što je uradio Spiderman pre nekoliko meseci.

Sa druge strane, tu su ubačene zanimjivi gameplay segmenti kao što je stealth gameplay, neutralisanje neprijatelja u totalno tihom, neprimetnom fazonu. Ali kao i bilo koja druga mehanika u ovoj igri, ta nemaštovitost i  uporno ponavljanje jednog istog principa ubija svu draž posle nekog vremena.

One Piece World Seeker pati upravo od tog problema, raznovrsnosti nakon prvih nekoliko sata. Nije ni čudno jer Open World igra nije toliko jednostavno skovati za današnju publiku, pogotovo sa timovima koji nikada nisu radili nešto slično. Tu su nekoliko stvari koje su zaslužene za tako neubedljiv prikas, od užasnog AI-a do totalno pogrešne upotrebe svih mogućih Juffyevih sposobnosti. Jednostavno rečeno, šteta je što razvojni tim nije uposlio sve šta može da uradi u određenim misijama, napravio malu raznolikosti, tražio od igrača da koristi određene skilove u određenim trenucima, napravio barijere sa neprijateljima koji bi morali da se ubijaju samo na jednan način. Praktično, u igri postoji samo jedan tip neprijatelja koji vas teraju drugačijem prilazu, neprijatelji sa štitom ispred sebe.

ONE PIECE World Seeker (Xbox One X)
  • 6.5/10
    EmuGlx Score - 6.5/10
6.5/10

Finalni utisci:

Ovo je igra koja ima u sebi preveliki potencijal ali je spakovana solidnom svetu sa totalno nezanimljivim neprijateljima i razvojem misija. Bolje rečeno, razvojni tim nije uspeo da parira i napravi jednako dobar gameplay koliko je ustvari priča skoro savršena za svakog One Pirate fana pa i za one koji se prvi susreću sa svetom. Može se reći da je ovo još jedna propuštena prilika popularizacije jednog sjajnog serijala i naslova sa divnom i zanimljivom pričom i likovima