Od studija Roll7, koji nam je doneo OlliOlli serijal, i popularnog indie izdavača Devolver Digital, Not a Hero je naslov koji vas postavlja na mesto jednog od deset unlockable nasilnika, u sred nemilosrdne predizborne kampanje antropomorfnog ljubičastog zeca pod imenom Bunnylord. Vaš zadatak u početku ne zvuči naročito komplikovano, ali trčanje, uklizavanje i pucanje vrlo brzo postaju ozbiljna igra strategije i refleksa.

Svaki nivo u igri sa sobom nosi tri bonus izazova poput završavanja u određenom vremenskom prozoru (koji najčešće nije nimalo velikodušan i od igrača zahteva speedrun mentalitet). Ispunjavanjem tih stavki, Bunnylord-ov rejting se povećava, i time otključava nove likove koje možete koristiti u misijama. Nasuprot onome što sam očekivao, pored estetskih osobina poput zasebne animacije i glasa, različiti likovi pružaju i potpuno drugačije gameplay iskustvo. Iako zvuče kao sitne promene, stvari poput dometa metkova, brzina kretanja, reload-a i pucanja, daljina uklizavanja, sve drastično menjaju igru koja skoro isključivo zavisi od tajminga. Visoka težina nije nešto od čega odmah treba bežati, ali nažalost, igra veoma brzo postaje veoma monotona, i čitava paleta varijacija, visok nivo izazova i blesav ton priče ne mogu sakriti činjenicu da sam brzo izgubio želju za ponovnim pucanjem, umiranjem i učenjem ispravne putanje kroz svaki nivo. Kao jedan arkadni naslov koji mora imati zarazan gameplay (jer bez njega ostaje jedva išta), na tom polju je igra, mene lično, izneverila.

Not_A_Hero_-_Screen_2Sa vizuelne strane, ništa novo, pixel art bez opravdanja. Idealan stil za razvoj ovakve igre, nije mučan za ispravke, i nije naročito teško napraviti ga tako da izgleda pristojno. A „pristojno“ bi bila odlična reč da ne postoji engleska fraza „good enough“. Taj izraz se može primeniti i na muziku u igri – običan moderan chiptune koga smo se naslušali u svakoj drugoj igri sa ovakvim vizuelnim identitetom, te dobijam osećaj da o njoj nisu suviše razmišljali i, kome nije muka od piksela i kvazi-8-bit muzike, neka navali. Što se zvuka tiče, jedino prijatno iznenađenje su bili snimljeni glasovi i rečenice svih playable likova, i to je trud vredan poštovanja, posebno kad se uzmu u obzir određeni delovi igre na koje svaki lik reaguje drugačije.

Not_A_Hero_-_Screen_8A da, tu je i „priča“. Namerno sam je ostavio za poslednju stavku, jer smatram da jedva zaslužuje pomen. Ako vam je kratak opis u uvodu bio neobičan, ovde vam neće biti ništa jasniji. Bunnylord, surovo ambiciozni političar iz budućnosti želi da postane gradonačelnik tako što će očistiti kriminalni ološ sa ulice, sa ciljem da spasi svet od potpunog uništenja vanzemaljskom invazijom. Svaki dijalog je natrpan lenjim pokušajima „random“ humora, koji svakako (pretpostavljam) ima svoju publiku, ali za ostale tu je opcija preskakanja scena, kojoj sam neizmerno zahvalan.

Preskakanjem ovog naslova, nećete mnogo toga propustiti, ali ćete sačuvati živce i čupanje kose. U suprotnom, čeka vas svet lošeg humora, osrednjeg izgleda, i beskrajnog ubijanja i umiranja. Pored toga, bićete jedan korak bliži ogorčenosti modernim indie trendovima, što možda i nije tako loša stvar.