Kada su visokobužetni naslovi sa kojima se cilja globalna publika u pitanju, japanski RPG ima ozbiljnu krizu identiteta već duže vreme. Sa druge strane, naslovi za 3DS i ostale više japanske sisteme i dalje su legitimni predstavnici pravog JRPG-a bez kompromisa. Tako je bilo i sa Ni No Kuni (2nd country, u slobodnom prevodu) igrama koje potiču sa NDS-a i mobilnih uređaja, a kada je 2011. na PlayStation 3 u Japan stigao Wrath of the White Witch, kao svojevrsni reboot originala, fanovi sa zapada želeli su da se dokopaju istog. Tek 2013. godine ovaj naslov stigao je i na zapad, ekskluzivno na PS3 i pokupio sjajne ocene i kritike.

Ni no Kuni II: Revenant Kingdom je novi nastavak, kao potpuno nezavisna igra u odnosu na prethodni deo. Ovoga puta stigao nam je na PS4 ali i PC, u isto vreme kad i u Japanu. Level 5 i Bandai Namco uspeli su ponovo da naprave magičnu igru prelepog izgleda, koja podseća na zaista kvalitetne anime naslove Studija Ghibli. Dok je isti studio i učestvovao u razvoju prvog dela, sada to nije slučaj. Ipak, za dvojku tu su ponovo bili dizajner likova Yoshiyuki Momose kao i kompozitor muzike Joe Hisaishi, prethodno zaposleni u Ghibliju – i zbog toga je audio vizuelni stil identičan!

Potpuno nečekivano, igra počinje u naizgled sadašnjem vremenu, gde predsednik neke države vrlo slične Americi, sa svojom kolonom blindiranih vozila ide na samit (ujedinjenih nacija?). Međutim, nuklearka ih preleće, pada na grad i predsednik se od siline eksplozije transportuje u svet Ni No Kuni-a. Voleo bih da sam ovo izmislio. Bukvalno u prva dva minuta igre imamo nuklearku bačenu na Ameriku. Dobar početak japanske igre indeed. U magičnom kraljevstvu Ding Dong Dell žive humanoidi životinjskog izgleda, rasa poput mačke Grimalkin i Mousekin miševi između kojih, zamislite, postoje tenzije. Mladi princ Evan koji treba da nasledi presto nakon sumnjive smrti svoga oca, biva zatečen kada se u njegovoj sobi niotkuda stvori Roland, predsednik iz drugog sveta. Ubrzo obojca shvataju da su miševi započeli puč i da dolaze po glavu pogubljenog predstolonaslednika, sve sa zlim kraljem miševa i njegovim darth vader crnim vitezom mišem. Predsednik Roland u maniru svih good hearted Ghibli protagonista uzima na sebe da spasi dijete i metkom iz svoje prangije kreće da bije miševe vitezove. Njihovo bekstvo eventualno uspeva, ali kraljevina ipak pada, miševi preuzimaju primat a pred Evanom i njegovim braniocem je sada dug put uspostavljanja novog kraljevstva i povratka na vlast.

Revenant Kingdom baš kao i prethodni Ni No Kuni naslov, izgleda prelepo, potput bajkovitog Ghibli animea. Iako je grafika prostija, modeli likova, animacije, i art direction su na veoma visokom nivou – triple A naslov je u pitanju bez sumnje. Borbe su u realnom vremenu, poprilično straight forward. Nema haosa kao u Final Fantasy XV ili Star Ocean igrama. Takođe kontrolišete samo jednog lika u borbi, dok ostalim komanduje AI, ali za razliku od spomenutih igara ovde je sve nekako svedenije i preglednije. Mačevi, magije i nezaobilazna kratka cev predšjednika (kojoj se 9mm municija dopunjuje magijom!) se koriste veoma intuitivno, kao i složeniji specijalni potezi. Sve ostalo je tačno onako kao što biste i očekivali u jednom JRPG-u i to je sjajno. Na veoma prijatan način Ni No Kuni zaobilazi potezne borbe, ali ostaje dosledan JRPG standardima, nešto tako naizgled jednostavno što Square Enix nikako da skapira.

Mapa sveta je poprilično velika i raznovrsna, a kretanje po istoj je u klasičnom fazonu što je pravo osveženje. Na otvorenom svetu možete grindovati exp i iteme u borbama sa protivnicima koje vidite na mapi, tako da su i random encounteri eliminisani ali opet, protivnika ima toliko na mapi da su borbe uvek tu kada želite. Opet, sjajno rešenje. Jedino što malo odudara su kvazi RTS borbe koje se dešavaju u vreme velikih bitaka u priči, kada igra postaje nešto skroz drugačije. Mehanika tih borbi je originalna, poput neke mini igre, ali jedino što elimiše mogućnost da te epske borbe u priči budu ozbiljno shvaćene je to što su svi likovi u tom modu baš kao na world mapi smanjeni u superdeformed chibi fazonu. Skroz japanski. Kasnije u igri tu je i mod gradnje i održavanja kraljevstva, sporedna zanimacija sa popriličnom dubinom za sebe.

Muzika u izvedbi filharmonije iz Tokija upotpunjuje ovo classy japansko delo na sjajan način. Glasovna gluma sa druge strane i u engleskoj varijanti je na veoma zavidnom nivou, neočekivano za jedan “anime naslov”, što nas opet podseća da ne mora baš sve iz Japana što je u anime fazonu da bude ogavno.

 

Verzija za PlayStation 4 radi u veoma stabilnih 60fps-a na oba modela, dok Pro može da izgura i gotovo isti kvalitet animacije i u 4k modu, uz minimalne padove. PC verzija se ne razlikuje mnogo i moguće je imati i stabilnih 60fps u 4k modu, ukoliko imate grafičku karticu za čiju cenu mogu da se nabave dva ili tri PlayStation 4 Pro-a.

Ni no Kuni II: Revenant Kingdom ne donosi neke nove groundbreaking sisteme u JRPG, niti otkriva toplu vodu, ali sa svojom lepotom, prijatnim izvođenjem, interesantnom pričom i likovima predstavlja stvarno kvalitetan naslov, potpuno u klasi za sebe kada se uporedi sa ostalim novim JRPG izdanjima na PlayStationu 4. I dok Square Enix razmišlja kako da od Final Fantasy-a napavi Witchera, i dok drugi japanski izdavači ponizno žele da odbace svoju tradiciju i njihove franšize transformišu u formate prihvatljivije za konzumaciju zapadnoj Twitch generaciji, Level-5 ostaje dosledan, bez i malo izgovora nastavlja svoju JRPG priču na najbolji mogući način i ostvaruje uspeh. Ako ovaj serijal nastavi istim tempom definitivno imamo modernu JRPG klasiku in the making.

Ni no Kuni II Revenant Kingdom (PS4 Pro)
  • 8.5/10
    EmuGlx Score - 8.5/10
8.5/10

Finalni utisci

Ni no Kuni II: Revenant Kingdom ne donosi neke nove groundbreaking sisteme u JRPG, niti otkriva toplu vodu, ali sa svojom lepotom, prijatnim izvođenjem, interesantnom pričom i likovima predstavlja stvarno kvalitetan naslov, potpuno u klasi za sebe kada se uporedi sa ostalim novim JRPG izdanjima na PlayStationu 4.