NBA 2K Playgrounds 2 (2018)

Prošle godine, Saber Interactive nas je iznenadio jednim sjajnim, malim naslovom, NBA Playgrounds. Napravljen na slavi NBA Jam igre, ovo je bilo sjajno podsećanje za sve nostalgičare i one starije gejmere koje su odrasli na igrama devedesetih. Iako je igra lansirana bez obećanog multiplayer moda, prošla je poprilično dobro, najviše jer je uspela da prenese tu energiju i sjajnu atmosferu koji je krasio i legenradni NBA Jam. Over the top zakucavanja, sjajne animacije, odlična grafika i taj cartoonish šmek je naravno, doprinelo svemu tome. Nakon izlaska, patchovanja, ubacivanja obećanih stvari koje su nedostajale, Saber Interactive je najavio da će raditi na nastavku ove sjajne male sportske arkade.

U međuvremenu, malo pre nego što smo trebali da dobijemo nastavak, 2K je najavio da je otkupio prava za ovu sjajnu igru, naravno videvši potencijal velikih prodaja i kombinujući ovu igru u ponudu svoje najpoznatije sportske franšize NBA 2K. Zbog toga, igra je odložena za oktobar, kako bi se povećao kvalitet u rangu svih triple A 2K naslova.

Pre nekliko dana, NBA 2K Playgrounds 2 je napokon, posle jednog odlaganja, ugledao svetlost dana. Kao i prošli put, igra je izbačena za sve platforme simultano istog dana. U odnosu na prvi naslov koji je izašao prošle godine, odmah se vidi boljitak u prezentaciji same igre. Meniji su sjajno odrađeni i odmah nam je bilo jasno da je ovaj naslov dosta kompletniji od prethodnog naslova. Pomislili smo kako je lepo videti veliki napredak između prvog i drugog dela, pogotovo kada se radi o jednoj sportskoj igri. Ipak, nije baš sve tako sjajno kada se malo više zaroni u igru i provede više od par sati pored nje.

Gameplay i dalje podseća dosta na prethodni deo, 2 na 2 košarka sa ludim akcijama, driblinzima i potezima je tu. Bez faulova, oslanjajući se samo na vašu brzinu i snalažljivost u prostoru. Sve je jako dopadljivo, fluidno i lepo. Praktično su uzeli istu gameplay formulu i malo je usavršili. Shot meter nije postojao na izlasku prvog dela, ali je ubačen kasnije, a sada je prebačen i u dvojci. On dosta pomaže kada je u pitanju realizacija poena, a pre svake utakmice možete videti koji igrač je najbolji za dva, tri poena ili zakucavanje. Potrebno je samo da pogodite zeleni deo na shot meteru i šut će završiti u košu. Okej, sistem je malo surov u nekim trenucima jer ako makar malo zakasnite ili poranite, milimetar promašite zeleni deo na metru, promašićete i poen. Okej ovo je možda dobro jer za razliku od prvog dela, tri poena nije baš tako užasno lako davati, ali sa pravim igračem, možete postati dosadni za protivnike. Setimo se kako je samo Ray Allen pogađao svaku troju u prethodnom delu, bilo je besmisleno i igrati online mod protiv igrača koji ga biraju. Sada ima više smisla igrati čak i protiv tih igrača, ali ume biti naporno sa vremena na vreme.

Grafika je praktično ostala ista, možda je malo zategnutija. Modeli su odlične karikature pravih igrača i divno je videti marketing kampanju gde NBA igrači igaju sami sa sobom, smeh i zabava su prosto prštali na tim događajima. To je jedna, možda od najboljih stavki ove igre. Ceo dizajn je spot-on u svakom mogućem smislu. Ipak dizajn napredovanja u ovoj igri je totalno druga priča.

Poznato je bilo da još u prvom delu, otključavanje igrača je radilo na principu kartica. Preko raznih aktivnosti iz igre zarađujete poene koje trošite na card packs kako bi otključali igrače. Duple igrače prodajete i možete presipati taj ”novac” u druge packove. Iako je taj, ne tako popularan model otključavanja igrača, ipak je okej funkcionisalo jer ste mogli relativno brzo da otključate većinu igrača, nasumično naravno ali da, relativno brzo.

Problem u nastavku je to što postoji isti princip, koji je užasno spor. Potrebno je igrati više od nekoliko sati ukoliko želite da kupite samo jedan ili dva pakovanja kartica. Naravno, možete igrati ligu sa jednim timom, ali veću količinu poena ćete dobiti samo nakon završene lige. Liga je doduše podeljena samo u 15 utakmica. Sve to možete preskočiti ukoliko želite da kupite ceo Roster za između 10 i 20 dolara. To je malo ružan princip uzevši u obzir da već kupujete igru, a nije vam sve u njoj otključano. Odmah da napomenemo, da možete igrati sve sa par igrača koje dobijate na početku, ali lepota ove igre je igrati sa što više igrača, videti sve te divno odrađene poteze, zakucavanja, driblinge. Praktično igra vam u tim trenucima zabranjuje da uživate u njoj. Championship je i više nego zarazan mod, ali malo postane dosadan posle prelaženja sa nekoliko različitih timova.

Problem ovde leži u tome što prilikom online okršaja, vi morate igrati sa igračima koji nisu ”nadograđeni” tj niste ih levelovali kroz partije ili niste dobili jaku karticu, dok ćete nailaziti na igrače koji su jednostavno platili kako bi dobili sve. Sličan problem kao u FIFA Ultimate Team, ali ovo je jednostavno zabavna igra koja ne bi smela da ima ovaj način napredovanja i totalnog kvarenja užitka.