Da mi je neko rekao 1994. godine, kada je Mega Man uzimao maha u popularnosti, da ću 2018. napisati recenziju i utiske o istoj, nikada mu ne bih poverovao. Opet, posle 24 godine, pišem svoje utiske, mišljenja i generalno, kritiku o najnovijoj igri iz franšize, Mega Man 11. Tako da stavimo karte odmah na sto, nepoznati čitaoče, pišem iz perspektive osobe koja nije preterano upoznata sa MM igrama sem uopšteno i oskudno, o mehanici, priči i igrivosti, znam samo osnove. Igra koncipirana na eliminaciji 8 bosseva, svaki ima svoj nivo, svakog bossa krasi unikatnost i neka skrivena slabost. Na kraju, napad na velikog zlikovca Dr. Wily-ja i po ko zna koji put, Mega Man je spasao svet. Što se mene tiče, sasvim dobra formula zarad konstantne popularnosti igre. Što, da se ne lažemo, Capcom i radi već dugi, dugi niz godina.

Za razliku od prethodnih igara, u Mega Man 11 (MM11 od sada) je ubačen kratki uvod u kojem, uz pomoć glasovnih glumaca i statičnih slika dobijamo uvid u priču. Jako lepa moderna promena i postizanje efekta da je naslov za nijansu produbljeniji. Dok su bili mladi, doktori Wily i Light su radili zajedno na raznim projektima. Jedan od njih je bio Double Gear projekat, Wily-jev ponos i dika. Nažalost, zbog potencijalnih opasnosti i ugrožavanja robota u koje bi bio ugrađen, projekat je na Light-ovo insistiranje, ugašen. Mnogo godina kasnije, Wily koristi svoj nedorađeni Double Gear sistem, kidnapuje sve robote iz fabrike Dr. Light-a i uz pomoć projekta, pretvara sve robote u zle neumoljive mašine. Tu uskače i naš heroj, Mega Man, i uz Dr. Light-ovu asistenciju koristi isti Double Gear sistem da bi pobedio armiju besnih robota.

Novi izgled, a stari trikovi. MM11 je po izvedbi i dalje stara igra sa izmenama u grafici i zvuku. 2.5D perspektiva je dodala prilično na živosti sveta u kojem se nalazite, efekti neprijatelja i elementarnih nepogoda su samo bonus na sve to. Možete i dalje uklizavati da biste se provukli kroz uske prepreke i naravno, i dalje je tu najbitniji Charge Shot bez kojeg ne bih mogao ni funkionisati. Pored ovih starih stvari, pomenuo sam i Double Gear sistem. Pritiskajući L1 ili R1 dugmad na kontroleru, možete ili usporiti vreme, ili pojačati snagu svojeg oružja. Koristeći usporavanje ili jačinu preko Double Gear-a, vremenom dovodite Mega Mana u opasnost da se pregreje, i onda je potrebno sačekati hlađenje elektronike da biste mogli ponovo da ga koristite. Verni Rush je i dalje tu i omogućava vam ili da preletite deonice ili da skočite veoma visoko da biste se domogli power up-ova ili dodatnih života.

Celu igru sačinjava borba protiv 8 robota koji su, gle čuda, svaki na svoj način posebni. Roboti imaju specijalni napad, i onog trenutka kada ih porazite u borbi jedan na jedan, nasleđujete ga. Svaki od tih napada je efektan protiv nekog drugog, i u tome leži draž Mega Man igara. Možete provesti sate istražujući kojeg bossa možete pobediti bombama, a kojeg uništiti kiselinom. Roboti se, inovativno nazivaju po svojim moćima, pa tako možete pretpostaviti šta vas čeka iza imena kao što su Block, Blast, Torch, Bounce, Tundra ili Acid Man. Ono što je meni najlepše od svega bilo, ne sami bossevi koliko njihovi nivoi i različitost u prirodi i dizajnu istih. Block Man će imati mnogo padajućih blokova, mnogo kockastih zidova za rušenje, dok zimski dizajn pripada Tundra Manu, a laboratorija prepuna kiselina, Acid Manu.

Pored osnovnih stvari svima poznatih, Capcom je implementirao i nekoliko modernih pristupa u ovaj naslov. Tokom prelaska svakog od nivoa, skupljate posebnu valutu – zavrtnje. Njima ćete moći da tokom odabira nivoa, pristupite Dr. Lightovoj radnji i kupovati živote, dopune za energiju, zdravlje i mnoga olakšavajuća unapređenja. Moje omiljeno je bilo automatsko punjenje Charge Shota. Dodatak na cipelama za smanjenje klizanja po ledu ili duže trajanje Double Geara su samo neke od desetak stvarčica koje možete da kupite. Zavrtnji su lako dostupni, što od neprijatelja, što od razbacanih po svetu, te ćete ubrzo imati sva unapređenja kupljena. Neće vam biti potrebno mnogo vremena da svog običnog, starog Mega Mana pretvorite u savremenu “cookie cutter” mašinu. Kada usporite vreme da to dovoljno dugo traje i pojačate moć svojih projektila, teško da će neki neprijatelj ostati upamćen kao težak i prepun izazovnih napada. Ili, ako kupite nekoliko dopuna za energiju specijalnih napada, možete proletati kroz nivo bez zastajkivanja. Naredna zamerka mi je generalno zamerka za svaku Mega Man igru, a to je pogođena slabost bossa. Od trenutka kada znate koji robot je slab na koji napad, svaka borba ne traje duže od petnaestak sekundi i nema nijednu deonicu vrednu pamćenja. Plastično objašnjeno, moja borba sa Torch Manom je trajala manje od deset sekundi kada sam testirao nasleđeni Tundra Storm na njemu. Ako se pak odlučite na originalni pristup, svaka staza je bespotrebno dugačka, što zbog platformisanja, što zbog prostorija ispunjenim neprijateljima i prirodnim projektilima i nepogodama. U najgorem sećanju će mi ostati Bounce Man nivo, gde morate naučiti kako mehanika odskakanja od zidova/podova funkcioniše, inače ćete sebe uhvatiti kako preskačete jednu običnu prepreku i po nekoliko minuta.

Pored glavne priče i misija, koje možete ponavljati do mile volje, možete se takođe oprobati u challenge modovima, stvorene za malo iskusnije i spretnije MM veterane, ili uporne novajlije. Imate mogućnost da prelazite sve nivoe za što kraće vreme, sa što manje skokova, pucnjeva… Čak postoje i modovi gađanja samo plavih a izbegavanja crvenih balona, ponovna poseta svakom robotu, i na kraju, Dr. Lightov izazov u vidu skupine različitih soba koje morate od početka do kraja da što brže završite. Sve u svemu, kada sam prešao igru, nisam je samo izbrisao sa hard diska, već sam joj se nekoliko dana vraćao da bih se još malo igrao sa varijacijama meni jako zanimljive igre, čija kampanja mi je prebrzo proletela.

Polovična inovacija u obliku Mega Man 11 je naišla na jako oprečna mišljenja u gaming svetu novajlija i veterana kada je franšiza u pitanju. Mnogo stvari je održano u životu i grafički modernizovano, a mnogo stvari je pak ubačeno u svrhu olakšavanja igre zarad pristupačnosti svima. Kao što sam napomenuo, na samom početku, meni, kao amateru u MM franšizi, se igra svidela iako sam svestan posledica njenog osavremenjivanja.

Mega Man 11 (Xbox One)
  • 7/10
    EmuGlx Score - 7/10
7/10

Finalni utisci:

MM11 je kratko ali slatko iskustvo, ne previše izazovno ako pokušate da iskoristite njen maksimum, a ako odaberete da je igrate starim sistemom, naići ćete na izazovnu i dugačku avanturu prelepe grafike.