Kada je Square Enix najavio da će početkom 2019. godine u prodaju stići akcioni spinoff franšize Front Mission, mnogi fanovi širom sveta su se ponadali da će ova igra pomoći da se ova nekada zapažena franšiza poteznih strategija puna dobre Mecha akcije vratiti u život. Originalno prikazana kao kolaboracija developer kuće Ilinx sa popularnim koncept umetnikom Yoji Shinkawa-om (koji se proslavio u Konamiju sa svojim dizajnom karaktera i mech-ova u franšizama Metal Gear Solid i Zone of the Enders), igra Left Alive je mesecima imala uspešnu promociju.

Nažalost, sada kada smo imali priliku da je odigramo, shvatili smo da je jedina dobra vest koju je ova igra ikada imala bila sama najava njenog postojanja. Finalni proizvod koji je nedavno (i sa minimum promocije i slavlja od strane Square Enix-a) stigao u prodaju nam je prikazao igru koja je uspela da protraći svoj potencijal u bukvalno svakom segmentu njenog razvoja – od priče, likova, pacing-a, pa sve do neverljivog i ponekad nestvarno pokvarenog AI-a, akcionog gameplay-a i sistema sa šunjanje po bojnom polju. Ali krenimo redom.

 

Left Alive je akciona igra u trećem licu koja forsira šunjanje, akciju, crafting i retke momente upravljanja mech robotom. Tematski, igra je smeštena unutar Front Mission univerzuma, preciznije na lokaciji države Ruthenia (moderna Ukrajina) i fiktivnog grada Novo Slava koji se nalazi na granici sa susednom državom Garmonia. Na početku igre Novo Slava biva iznenadno napadnuta od strane Garmonijske vojske, dajući šansu protagonistima igre da se upuste u akciju. Tri glavna lika igre su neiskusni Mech pilot Mikhail Šuvalov, bivša vojna specijalka i trenutni policijski detektiv Olga Kalinina, kao i misteriozni borac za slobodu Leonid Osterman. Avanture ovih troje likova će se tokom kampanje, koja traje od 7-10 sati (u zavisnosti koliko brzo igrate), isprepletati nekoliko puta, prvo sa ciljem da izađu iz grada a kasnije i da reše misteriju razloga napada na Ruteniju. Priča je ispričana nezgrapno, sama završnica je nezadovljavajuća, a ni sami glavni i sporedni (protivnički) likovi nisu ponudili ništa po čemu bi ih duže zapamtili. Glasovna gluma jeste na zadovoljavajućem nivou, ali sam scenario je slab.

Kampanja igre ne nudi širok spektar sporednih misija. Troje glavnih likova dobijaju centralne misije (uglavnom samo da dođu do označene zone), uz veoma retku mogućnost da pomognu ponekom civilu ili ranjeniku dok se šunjaju kroz grad. Bitke sa bossovima (napucavanje sa jakim protivnikom ili Wanzer mech bitke) nisu česte i nažalost nisu ni upečatljive.

Gameplay je glavna boljka ove igre. Igra promoviše šunjanje po gradskim četvrtima koje su sastavljeni od neubedljivih objekata i materijala, često sa jasnim copy/paste zgradama i lokacijama čije istraživanje ne donosi nikakvo zadovoljstvo. Kretanje i pucanje je daleko od dobrog, a ponašanje protivnika je stravično loše. Odavno nismo sreli igru koja je lošije uspela da sklopi stealth gameplay, forsirajući se na spore, polu-slepe i neretko glupe protivnike koji svi fantastično precizno pucaju. Apsolutno svaki okršaj sa protivnicima je neubedljiv i nezgrapan i neretko težak, što će od vas tražiti da se ili više posvetite crafting sistemu (koji nudi dosta opcija, ali samo bombe i molotovljevi kokteli će vam biti potrebni) ili da sami isprobate da prevarite protivnički AI. Protivnički vojnici takođe imaju tendenciju da vas vide iza prepreka, da vas ignorišu dok trčite par metara pored njih, ili da vas zaborave ako se brzo sklonite iza par ćoškova.

Maltene jedini razlog zašto smo uspeli da završimo mnoge loše dizajnirane borbene deonice je činjenica da se protivnički AI uopšte ne snalazi kada ugleda vašeg lika koji radi dash potez (bacanje unapred uz kotrljanje). Ovaj eksploit će vam pomoći da se skoro potpuno bezbedno krećete po gradu, ma koliko protivnika po vama pucalo. Jedine svetle tačke u gameplayu su retki momenti kada ćete upravljati mech vozilima (zvani Wanzer), ali te sekcije nisu same po sebi baš „dobre“, već su nas usrećile time što su nam dale šansu da se odmorimo od redovnog puškaranja.

Iako nismo protiv igara koje nemaju budžet da se bore protiv AAA hitova, Left Alive nas je ostavio ravnodušnim sa svojim tehničkim i vizuelnim rešenjima. Igru pokreće vremešni Orochi 4 engine, i grafiku bi najvelikodušnije mogli da opišemo kao da je bila pravljena za prošlu generaciju konzola i onda dobila brzi nextgen polish u kojoj je povećana rezolucija i dodato par efekata. Gradsko okruženje je monotono i jednolično, unutrašnjost objekata je kriminalno loša, a jedine svetle tačke su modeli glavna tri lika igre, svi ostali likovi su primetno slabije modelovani. Dizajn mech vozila malo odskače od proseka, što nije čudno za igru koja je smeštena u Front Mission univerzumu i koja je dobila dizajnersku pomoć od Yoji Shinkawa-e.

Kada se pogleda kompletan proizvod, dolazimo do zaključka da je Left Alive pokušao da emulira legendarni Metal Gear Solid, ali da su developeri uspeli da upropaste apsolutno svaki element koji je učinio tu staru Hideo Kojiminu franšizu uspešnom. Predlažemo da odigrate ovu igru ako dobije dosta softverskih zakrpa (u šta sumnjamo) ili ako baš zaista nemate ništa pametnije.

Left Alive (PS4 Pro)
  • 4/10
    EmuGlx Score - 4/10
4/10

Finalni utisci

Frustrirajuća, nezgrapna i totalno ispodprosečna igra koja je protraćila svaku šansu da bude pozitivno upoređena sa Metal Gear Solid-om.