Žanr open world igara danas predstavlja veliki deo industrije video igara na kućnim konzolama i PC-u, ali samo spominjanje da igra pripada tom žanru nam više ne može reći tačno o kakvoj se igri zaista radi. Da li je to platformerska igra puna lake zabave (kao na primer Sunset Overdrive), lagana RPG igra koja je fokus stavila na akciju (Horizon Zero Dawn), punokrvni RPG koji je skoro sav svoj fokus stavio na „immersive sim“ pristup koji sam pravi nove avanture i dešavanja oko igrača (The Elder Scrolls) ili mnogo ređe, hardcore realistična igra koja odbacuje sve osim stvarnosti i veoma „teškog“ načina igranja (ARMA 3). Iako smo u pre par decenija imali mnogo takvih realističih RPG-ova, u današnje vreme oni su prava retkost, što čini njihov izlazak mnogo bitnijim događajem nego što je to ranije bio slučaj. Posle sedam godina rada i nebrojeno puno odlaganja, sada već legendarni Kingdom Come: Delivereance je najzad stigao u prodaju. Da li se čekanje isplatilo, ili da li je bolje da se fanovi duboko-detaljnih simulacija vrate Dwarf Fortress-u?

Kingdom Come: Deliverance je open world RPG igra smeštena u istorijski precizno modelovano kraljevstvo Bohemije, koje je u 15. veku bilo u vlasti Bohemijske krune i Svetog Rimskog Carstva. Deo igre koje igrači mogu istraživati su 16 kvadratnih kilometara smešteni na lokaciji između regiona Sasau and Rattay koji su danas deo Češke republike. Iako se na prvi pogled čini da igra emulira pristup koji je dobro utabao serijal Elder Scrolls igara (class-less pristup u kojem ono što radite će automatski dizati vaše znanje, od borbenih sposobnosti sa raznim oružjima, do raznoraznih sporednih zanimanja), ova igra odmah igaču daje do znanja da posledice njihovih izbora ili loše igre mogu dramatično uticati na razvoj njihovog karaktera, istraživanja sveta i produžetka centralne priče igre. Dok se u drugim igrama možete poigravati sa raznoraznim sistemima, ovde je sve posvećeno realističnoj srednjovekovnoj borbi, praćenju pravih istorijskih događaja, ne-linearnim questovima, naprednom sistemu reputacije i zakona koji vam mogu poboljšati ili zagorčati život.

Na samom početku igre vas neće dočekati editor za pravljenje novog lika, već ćete biti bačeni u čizme mladog Henry-a, sina kovača koji živi u malenom selu koje iznenada biva napadnuto od strane strane vojske. Uspevši da se spasi i prenese vest o napadu do obližnje tvrđave, mladi Henri postaje sve više upetljan lokalne okršaje i spletke velikih zemljoposednika i plemića, učeći sve više o vrlinama i nedostacima srednjovekovne elite, moći i zabludama crkve, kao i patnji i sreći koju svakog dana preživljavao običan narod. Sve to je naravno moguće uz slobodu igranja koja omogućava igraču da bude pošten i dobronameran, ili prevrtljivi odmetnik koji će preko krvavog mača ili laganja ostvariti svoje ciljeve.

Realizam je sve, ne samo u sistemima za igrenje gde će igrač biti nagrađen za svoj pošten rad ili šutnut u zatvor ako krade i laže, već i u vizuenom izgledu okruženja. Urbane zone su modelovane po stilu pravih srednjovekovnih naseobina, dvorci, crkve i utvrđenja su svi prekopirani iz stvarnosti, a realno izgleda čak i prirodno okruženje. Na primer, u ovoj igri šume nisu lepo pokdresane i slobodne za kretanje kao što je to u Witcher-u, i prolaz kroz njih je uglavnom moguć preko prirodnih ili veštačkih staza koje su probile životinje ili ljudi. Realistučnost je prisutna i u veštačkoj inteligenciji NPC-ova (i ljudi i životinja), zbog čega se čini da ova igra prikazuje živ svet koji diše i reaguje i na vaše radnje a i na prirodne događaje. Na svet utiče i doba dana, kao i vremenski uslovi (pogotovo ako ste raspoloženi da se šunjate i kradete po gradovima).

Dok CryEngine veoma lepo realizuje audio/vizuelni aspekt ove igre, gameplay je druga priča. Da bi ste bili uspešni u ovoj igri, definitivno ćete morati da se potrudite. Sve što radite će lagano poboljšavati vaše sposobnosti, a sistemi za pravljenje i oblačenje realističnih primera odeće i oklopa će vam dosta zakomplikovati život, ali će takođe igri dati širok spektar opcija za eksperimentisanje. Igra u sebi ima preko 10 slotova za odeću i oklop, a da bi ste se obukli u punog oklopljenog viteza trebaće vam i para i znanja da se pravilno obučete.

Borba predstavlja veoma velik segment igre, a kao što to već možete pretpostaviti, ona definitivno nije laka. Ofanzivna borba se svodi na pravilno kretanje po terenu, čuvanje stamine, čitanje poteza protivnika i pravilnu upotrebu ofazivnih i defanzivnih napada koji se dele u čak šest kategorija. Vaš mač možete zamahnuti u pet pravaca (sa strane i odozgore) ili ubosti protivnika vrhom vaše oštrice, a odbrana podrazumeva ili bežanje ili pokušaje da se odbranite sa štitom (nemojte držati dugme za štit, nego pokušajte da ga podignete u najboljem trenutku). Svaki deo tela se može oštetiti, tako da dobro pazite kakvu opremu nosite na sebi i koje delove protivnika da napadate ako vidite da nisu kompletno zaštićeni (zglobovi ruku, glava i oči su odlična meta čak i ako je protivnik dobro oklopljen). Na početku igre vam definitivno predlažemo da se na primer držite kratkog mača i štita, što će vam pomoći da se borite protiv protivnika koji nisu jako oklopljeni. Kada se izveštite, moći ćete da pređete na jače oružje kao što je to na primer dvoručni mač, a ako sretnete oklopljenog viteza dobro će vam doći čekić koji će protivnika lako dokusuriti svojim jakim udarcima. Borbe će biti lakše ako savladate sistem za combo napade, koji je odličan protiv protivnika koji se čuvaju iza štitova.

Vežbanje combo-a je najlakše u borbenim arenama, ali ne zaboravite da ako hoćete da vežbate komboe za Longsword, obavezno ga koristite sa obe ruke. Ova vežba je takođe dobra zbog učenja najboljeg pozicioniranja u prostoru. Zidovi ili objekti će sprečiti i vas i protivnike da maltite oružjem, a konstanto kretanje će vam omogućiti da naterate protivnike da pogreše. Poslednji savet koji vam možemo da ti je da se pametno ponašate ako vas tokom melee borbe takođe gađa i udaljeni strelac. Držite vaše protivnike između vas i strelca, i on neće pucati sve dok ste i delimično sakriveni.

Pošto je ogroman deo Kingdom Come: Deliverance-a posvećen relističnim sistemima (osim na primer lečenja, neki napitci vas mogu brzo izlečiti), ništa što radite u igri se neće desiti brzo. Questovi će biti dugački, istraživanje će biti sporo, rad u inventaru će vam uzeti dosta vremena, a igra će se i aktivno truditi da vam ne da mogućnost da puno eksperimentišete sa različitim gameplay izborima. Igra automatski snima sve što radite, i ako na primer tokom nekog razgovora napravite lošu odluku, teško da ćete moći da to ispravite. Kingdom Come ima i sistem za pravljenje fiksnih savegame pozicija, ali to je moguće isključivo korišćenjem veoma skupog napitka koje nećete moći da lako kupite (par komada ćete dobiti odmah na početku igre). Developeri su javili da će pokušati da izmene ovaj aspekt igre u budućim softverskim zakrpama.

Tehnički gledano, ova Kingdom Come: Deliverance je bez ikakve sumnje primarno pravljena za PC, pa je tek onda portovana na konzole. Igrači na konzolama će sa vremena na vreme imati problema sa framerate-om i texturama koje se sporo učitavaju (učitavanje igre od nule takođe traje dosta) ali ako imate dobar hardver na PC-u slika je totalno drukčija. Ovo je definitivno jedna od najlepših CryEngine igara, a Ultra nivo podešavanja je namenjen ne trenutnom, već budućem hardveru. Tako da spremite PC i uz malo podešavanja iskusićete ne samo lepšu grafiku već i rendering u 60 frejmova u sekundi.

Iako je ova igra na momente nezgrapna, teška za igranje i neretko puna bagova (za koje se nadamo da će brzo biti uklonjeni), kada se sve poklopi, deo Kingdom Come: Deliverance zaista uspeva da pruži ono što se skoro nigde ne može sresti u ostatku RPG žanra. Ovo je hardcore RPG za ljubitelje istorije i sve one koji žele da iskuse avanturu koja ne oprašta. Iako nas čak 615 godina deli od krvoločnog srednjovekovnog doba, u ovoj igri se veoma realistično možemo podsetiti tih dana i sveta koji nam je prethodio.