Posao game developera nekada zna da bude jako čudan. Dok sa jedne strane imate deo publike koji konstantno vapi za inovacijama i modernim, sa druge strane će uvek biti i konzervativci koji sa setom idealizuju neka prošla vremena sa željom da se vrate nekako u njih. Ako je neki serijal efikasno uspevao da održi tinjajuću vatru sukoba ove dve frakcije, onda su to svakako Heroji. Istorijat serijala Heroes of Might and Magic bi mogao da se podvede pod onu frazu „od trnja do zvezda i nazad“ – nakon stidljivog početka kao nusprodukt King’s Bounty-ja i uspona do zvezda krajem devedesetih koji je krunisan maestralnom Trojkom, usledio je poprilično oštar i siguran pad tokom dvehiljaditih. Serijal je kroz četvrti nastavak krenuo u potragu za redefinisanom formulom koja se ni do dana današnjeg nije sintetizovala u nešto dostojno slave trećeg dela. Petica i Šestica su došle i prošle, a vernim ljubiteljima Heroja je ostala praznina koja nikako da se popuni nečim smislenim. Nove, mlađe snage su, pak, željne modernog dizajna i vizuelnih blagodeti koje donosi današnji hardver i sigurno sa čuđenjem posmatraju stare vukove koji se kunu u 2D mapu i sprajtove koji datiraju iz 1999. Da li je došlo vreme za malo moći i magije koja će izvesti alhemičarski trik i objediniti želje obe strane u ovom sedmom pokušaju?

Kako bismo došli do odgovora na to pitanje, red je da se uhvatimo u koštac sa drugom beta verzijom sedmih Heroja. S obzirom da finalna verzija igre izlazi za nešto manje od mesec dana, ovoj beti se može pristupiti analitično i kritički jer je u pitanju skoro sasvim dovršena igra po pitanju koncepta i gameplay elemenata. Budući da retko ko igra Heroje zbog priče, ovom prilikom ćemo preskočiti hronološke komplikacije koje zvanični scenario nameće i posvetićemo se samom osećaju koji gameplay ostavlja nakon višednevnog iscrpnog testiranja. U ovoj beti su dostupne četiri skirmish mape, zajedno sa četiri frakcije – Academy (nekadašnji Tower, klasa čarobnjaka), Haven (Castle, klasa vitezova), Sylvan (Rampart, klasa vilenjaka) i Dungeon (klasa mračnih vilenjaka). Pored ovih, u finalnoj verziji će biti dostupne još dve frakcije, Stronghold (orkovi) i Necropolis (nemrtvi), što će ukupan broj playable rasa podići na šest. Svaka od njih ima svoj grad i odgovarajuće heroje i jedinice koje se u njemu mogu regrutovati.

Kada pokrenete novu skirmish partiju sačekaće vas lepo dizajnirana i veoma detaljna 3D mapa izrađena u Unreal 3 endžinu koja nalikuje onoj iz prethodnih Heroja. Uočljivi su lepi particle efekti, drveće koje se njiše na vetru, izvori i rečice sa lepim vodopadima, kao i senke oblaka koje putuju preko tla. Tu su i brojni rudnici, manje količine resursa raštrkane unaokolo, kao i lokacije koje donose razne stats & status bonuse i svi oni su po pravilu zaštićeni čuvarima koje valja pobediti kako bi se došlo do njih. Najveća promena po pitanju grafike je oličena u dizajnu samih gradova – kada uđete u njih više nema fensi 3D izgleda, već je grad predstavljen u akvarel/pastelnom 2D-u koji pomalo ostavlja šmek legendarne Trojke. Što se tiče unapređenja grada i građevina u njemu, stiče se utisak da je ovaj segment najbolje realizovan do sada. Interfejs za gradnju je pregledno organizovan, a građevine su raspoređene u šest zasebnih nivoa. Kako bi se sprečio takozvani rush i prerani dolazak do određenih građevina, jedinica i bonusa, postoji limit koji ne može da se zaobiđe. Naime, da bi mogli da napravite zgradu iz drugog nivoa, morate imati bar tri izgrađene građevine sa prvog nivoa… i tako redom. Takođe, izgradnja pojedinih građevina je uslovljena izgradnjom nekih drugih, što stvara određena grananja koja su i grafički lepo i pregledno prikazana. Meniji u gradu su zaista dobri i funkcionalni i nakon određenog perioda uhodavanja kretanje po njima će biti sasvim prirodna stvar. Sledeći bitan segment u igri su gradovi i njihove zone. Svaki grad ima svoj radijus u okviru koga su rudnici pod njegovom kontrolom. Taj radijus možete videti u sklopu mini mape pod opcijom „quests“. Rudnike koji potpadaju pod neprijateljski grad nije moguće zauzeti, već samo opljačkati. Da bi se oni kompletno zauzeli, potrebno je osvojiti grad pod čiju kontrolu oni spadaju. To nije loša dizajnerska odluka, jer daje određeni balans i sprečava nekontrolisano zauzimanje svega pred sobom što je pogotovo važno kod multiplejera.

Element koji je verovatno pretrpeo najveće izmene jeste način nadograđivanja veština samih heroja. Ovde nije moguće proizvoljno birati koje će skill-ove heroj da izuči, već svaki heroj ima predefinisane veštine kojima može da ovlada. One su grafički prikazane u obliku točka (tzv. skillwheel, na slici levo iznad). Veštine imaju više nivoa – novice, expert i master, međutim nemaju sve veštine mogućnost da se dignu na expert nivo, što je predefinisano i postaje jasnije kada se baci pogled na gornju sliku. Po tri veštine kod svakog od heroja je moguće podići i na četvrti, grandmaster nivo koji je na slici u samoj sredini točka. Sistem razvoja veština je dobro osmišljen uz kvalitetnu realizaciju, ali ostaje žal što nije dozvoljena sloboda kod izbora glavnih grana veština – sve je već unapred definisano kod svakog od heroja ponaosob. Tako npr. ako vaš heroj nema „air magic“ granu u okviru skillwheel-a, vi je ne možete izučiti naknadno. Možete samo da unapređujete već postojeće grane do predefinisanog nivoa. Takođe, meni za opremanje heroja raznim artifaktima je i dalje prisutan i funkcionalan. Sada postoje i setovi oklopa i predmeta koje ako sakupite donose dodatne bonuse za heroja koji ih nosi.

Bitke u Might and Magic Heroes VII su slične onima u prethodnom delu i generalno nisu loše, ali ostaje apsolutno nejasno zašto autori tvrdoglavo daju prednost četvorougaonoj rešetki umesto da upotrebe heksagonalnu rešetku koja je tako dobro funkcionisala u danima stare slave. Heroj je aktivan učesnik bitke, može da priziva magije, a može da upotrebi i direktan fizički napad. Jedinice u borbi su odlično animirane i zvučni efekti su isto tako na nivou zadatka. Mnoge jedinice imaju jedinstvene sposobnosti i bonuse tokom bitke, a tu su i statične „blacksmith“ jedinice, stari znanci iz prethodnih inkarnacija Heroja.

Većina do sada nabrojanih osobina ove beta verzije zaslužuje pohvalu, ali ne možemo a da se ne osvrnemo i na neke nedostatke koji imaju tendenciju da opasno pokvare igračko iskustvo. Prva i glavna stvar jeste balansiranost igre u segmentu borbi. Naime, Sylvan rasa (vilenjaci) ima zaista nadmoćne streljačke jedinice nižih nivoa, koje se relativno lako i brzo mogu regrutovati u većim količinama. Kada se one ukombinuju sa magijom storm arrows dobićete ubitačnu vojsku visoke inicijative koja će lako i bez gubitaka desetkovati neprijatelje, što nije moguće učiniti sa drugim rasama u toj meri. To za posledicu ima brže „čišćenje“ i osvajanje mape i resursa i daje prednost ovoj frakciji pogotovo u ranim fazama partije, što je od suštinske važnosti. Na ovaj način se poprilično ubija izazov i remeti balans, pogotovo u multiplejeru, što zna da bude veoma frustrirajuće.

Takođe, tu su i bagovi tehničke prirode. Primetno je „plutanje“ i „klizanje“ pojedinih heroja po mapi, umesto tečne animacije. Takođe, 32-bitna verzija igre je tokom testiranja jako često ispadala na desktop, dok sa 64-bitnom verzijom nije bilo takvih problema. Primetan je i jako dug period učitavanja protivničkih poteza kada se izabere velika mapa za osam igrača. Tečan rad igre na velikim mapama sa 8 protivnika zahteva zaista najnovije procesore uz minimum 8 GB RAM-a, jer ćete u protivnom čekati i po pet i više minuta da se učitaju potezi AI protivnika što efektivno ubija bilo kakvu single player igrivost. Sve ukazuje na probleme sa optimizacijom za koje se nadamo da će biti rešeni u skorije vreme.

Sa audio/vizuelne strane igra je generalno odrađena zaista dobro, ali postoje neke sitne nesavršenosti koje mogu da pokvare atmosferu. Naime, tokom proračunavanja AI poteza se čuje muzika koja kao da je izašla iz nekog komičnog filma sa Čarlijem Čaplinom. Ta muzika sama po sebi nije loša, ali dodaje neku humorističnu umesto epske note koja je potrebna jednom ovakvom naslovu. Takođe, iz nekog razloga, kada vodite frakciju vilenjaka dominantna je muzička podloga sa uticajem arapske muzike koja kao da je došla pravo iz „Šeherezade“. Po skromnom mišljenju autora ovog preview-a za frakciju vilenjaka je mnogo adekvatnija muzika koja asocira na epsku fantastiku a ne na trbušne plesačice. Ovi detalji nekome mogu delovati sitno i beznačajno, ali pojedinim igračima definitivno može da poremeti atmosferu i prepuštanje igri.

Ako uzmemo sve prednosti i mane ove beta verzije i smućkamo ih zajedno u jednu kompaktnu celinu, dobićemo gru za koju se ne može reći da je loša. I pored nekih nedostataka evidentno je da postoji dobra podloga koja može da pruži dosta dobre zabave. Potencijal postoji, autori su doneli neke suštinski dobre odluke koje daju nadu da će finalna verzija navesti serijal da krene uzlaznom putanjom. Mesta za poboljšanja svakako ima i iskreno se nadamo da će ih i biti kako bi Heroji ponovo zasijali starim dobrim sjajem boje zlata na koji čekamo punih šesnaest godina. Vreme je da alhemičarski trik uspe.