Sećate se Surgeon Simulatora? Bila je to zezalica na PC-u koju smo svi probali a od koje je kasnije i nastao full naslov na Steamu – Surgeon Simulator 2013. E sada su isti autori, nezavisni Bossa Studios, smislili novi način kako da iskoriste svoje vrhunsko poznavanje programiranja fizike i naprave još jedan (valjda nekome) zabavni glitchfest u vidu ostvarenja pod nazivom I am Bread. Da. Ja sam Hleb! Ne, niste hleb i vino… nema ovde dubokog skrivenog hrišćanskog značenja već jednostavno, bukvalno vi ste hleb!

Vi ste parče američkog hleba, mi bi rekli tosta koje pokrećete veoma komplikovanim kontrolama po raznim okruženjima u kući… Cilj svakog nivoa je ispeći se nekako, na početku je to jednostavno dolaženje do tostera na drugom kraju kuhinje dok kasnije morate biti daleko kreativniji. Užasno izbagovane kontrole i teškoća upravljanja kreiraju mnoge komične scene tako da ćete lomiti stvari po kući, koje će se ponekada i lepiti za vaše parče hleba i tako uticati na njegov “eatabillity”, koji je cilj održati do kraja nivoa. Najlakši način da jestivost propadne je padanje na pod, tako da ćete morati da pronalazite načine kako da se kačite i lepite na objekte dok se krećete po prostoriji.

Ima tu još nekoliko modova u kojima mozete preuzeti i kontrolu nad bagetom i drugim pecivima, postoje trke na check pointe, lov na sir, free roam i naravno slično Surgeon Simulatoru i nivo u zero G okruženju koji bi možda i bio najzabavniji da u njemu kontrola nije još komplikovanija. Hleb ima zakačen raketni booster a kontrole istog su skoro pa random. Svo to bezumlje može biti zabavno neko vreme, a postoji čak i nekakva priča u story modu o čoveku u čijoj se kući odvija ovo ludilo, žena ga je ostavila, odlazi kod psihijatra jer tvrdi da mu hleb pravi haos po kući… Priču koja je veoma intrigantna pratite uglavnom samo preko medicinskih papira na početku nivoa.

Ova igra je doživela nekakvu popularnost na PC-u posebno preko smešnih YouTube klipova koje su igrači objavljivali… slicno QWOP, Surgeon Simulatoru, Goat Simulatoru… Mislim da je krajnje vreme da se izmisli neko ime za ovaj novi žanr PC igara čija se zabavnost zasniva na glitchevima… Možda glitch comedy? Ipak loša fizika i neiskustvo u programiranju i nisu toliko smešni u PlayStation 4 verziji koja je veoma loše optimizovana. Za igru sa ovako jednostavnom grafikom slab frame rate, preduga učitavanja i drugi ne toliko zabavni glitchevi su jednostavno neoprostivi. Tu je i naravno previše sitan text optimizovan za igranje na monitoru, što je dokaz da portu i nije posvećeno previše vremena. Daleko od toga da je PC verzija dobro optimizovana ali na jačim mašinama se to i ne primeti toliko, ipak neiskustvo programera je definitivno u PS4 verziji najviše isplivalo na videlo, a ono što je ironično je to da su kontrole zapravo i donekle lakše na DualShocku 4 nego na tastaturi. Ipak kada se uzme u obzir da ovaj amaterski naslov i dalje košta oko 13e na Steamu kao i na PSN-u gde se skoro pojavio (25. avgust), jasno je da je teško preporučiti I am Bread bilo kome. Kao besplatna zezalica sa kojom ćete se malo glupirati par sati bi bio ok, ali plaćati i tih 12,99e za ovakvu glupost je suludo skoro koliko i sama ideja igre.

Na kraju postavlja se pitanje da li je neko danas u stanju da napravi smešnu, udarenu igru sa nekom totalno blesavom idejom a da se sve ne zasniva na glitch komediji. Octodad ispada ozbiljan naslov u poređenju sa ovim… a nama igračima sa malo dužim stažom i istorijom koja nije vezana isključivo za PC teško je da se ne setimo mnogih japanskih ludorija još iz vremena PlayStationa 2 kao što su bili recimo mnogi nastavci Katamari-a. Nakon svega toga ovaj loš glitchfest na PlayStationu 4 jednostavno deluje besciljno i glupo. Možda ima svoju publiku na Steamu, ali ako nas pitate glitch komedija kao žanr može bez problema da ostane ekskluzivna PC-u, hvala.