Kao neko ko je sa velikim zadovoljstvom uživao u DOOM Eternalu i proglasio je jednom od najboljih (ako ne i najboljom igrom za prošlu godinu), sa velikim nestrpljenjem sam čekao ova dva dodatka. Našim čitaocima se izvinjavam ovim putem što recenzija dolazi ovako kasno, ali razumećete vi to već s obzrom da sam želeo da sačekam izlazak obe DLC ekspanzije kako bih dao svoj konačni sud. No, stara izreka uvek kaže, “bolje kasno nego nikad.” Još prošle godine sam pisao o tome koliko je ovaj naslov sam po sebi vrlo izazovan koji će one koji nisu navikli na ovavku vrstu igre naterati da bace kontroler/miša i tastaturu o zid. E pa, oba DLC dodatka celokupno iskustvo podižu za jednu, a u nekim slučajevima čak dve lestvice. Pa da krenemo.

The Ancient Gods Part One

Nedugo nakon što je naš Doomguy uništio Icon of Sin i tako zaustavio demonsku invaziju planete zemlje, naš “heroj” se uputio u novu avanturu. Uništavanje sila pakla jednom za sva vremena kako se nikada ne bi ponovilo bilo šta slično. Naš lik će ponovo biti suočen sa putovanjem u druge dimenzije gde će se ponovo susresti sa svim mogućim vrstama demonskih sila. Većina ovih demona će biti poznata svima koji u prešli osnovnu kampanju, s tim što ih sada ima u mnogo većem broju.

Pokušajte da se setite neke borbe iz originalne kampanje koja vam je zadavala glavobolje. Da li ste uspeli? E pa, tako izgleda skoro svaka borba u ovom DLC dodatku. Dočekaće vas u velikom broju najtvrđi demoni poput Mancubija, Barona, Archvilea, Doom Huntera, Tyranta i naravno Maraudera i to neretko svi u isto vreme zajedno sa gomilom slabijih demona koji su tu prisutni više kao žrtveno jagnje kako bi ste došli do municije, healtha ili oklopa.

Pored već poznatih demona ID Software se nije libio da ubaci još novih neprijatelja koji su tu, eto, reda radi, čisto još malo da vas zaboli glava. Jedan od njih jeste Spirit koji će posednuti neko od mnogobrojnih čudovišta sa kojima se borite u datom trenutku. Ovakva čudovišta postaju mnogo brža, agresivnija i otpornija na vaš arsenal naoružanja. Kada god se susretnete sa ovom vrstom neprijatelja on vam postaje prioritet i postoji samo jedan način kako da ubijete. Kako pitate? To ostavljam vama da saznate.

Druga nova vrsta neprijatelja jesu tzv. Blood Maykrs. Jedini način da njih ubijete jeste preciznim pogotcima u glavu iz oružja poput Heavy Cannon Precision Bolta. Da vas upozorim, uputiti headshot na ove leteće go***re dok vas juri gomila napaljenih demona ponekad može da bude vrlo frustrirajuće.

Međutim, kako sam privodio prvi DLC kraju uhvatio sam sebe kako sam promenio pristup i taktiku ovim borbama i totalno promenio način i stil igranja te sam sa velikim nestrpljenjem odmah započeo i drugi DLC.

The Ancient Gods Part Two

Posle velikog cliffhangera na kraju prvog dela (sva sreća pa nisam dugo čekao) odmah sam započeo drugi deo DLCa. Nivo težine je sličan kao u prethodnom delu s tim što je i ovog puta dodato par novih čudovišta. Pored toga, dodati su žuti Gore Nestovi koji se nalaze na svakoj misiji. Svi koji su igrali DOOM iz 2016. godine znaju da je potrebno da očistite gore nest kako bi mogli da nastavite sa progresijom nivoa. Ovog puta se gore nest sastoji od dva talasa neprijatelja od koji je prvi obavezan, dok drugi talas možete, a i ne morate da odigrate. Drugi talas je uglavnom brojniji i predstavlja pravi izazov za sladokusce. Neću lagati da sam nakon svake uspešne borbe osećao veliku dozu satisfakcije koja može da se poistoveti sa onim osećajem kada u nekom soulslike naslovu pobedite vrlo izazovnog bossa.

Nakon što uspešno prođete prvi gore nest dobićete Sentinel Hammer koji će zameniti Crucible koji ste koristili u glavnoj kampanji. Uz pravilnu kombinaciju sa ostalim oružjima Sentinel Hammer će vam mnogo olakšati život kroz ovaj dodatak, jer će svaki udarac izazvati da neprijatelji koji budu zahvaćeni izbace municiju, oklop ili heatlh.

Što se tiče novih čudovišta ovde ih ima nešto više nego u prvom delu i deluje kao da je ID Software najgore čuvao za kraj. Screecher Zombie je prvi na meniju. Njih ne želite da ubijete među prvima jer na samrti ispuštaj zvuk koji bafuje sva čudovišta koji se nalaze oko njih. Armored Baron, je ponovo jedan od onih tipičnih smarača kome morate prvo da skinete oklop kako bi ste mu naneli štetu. Oklop se naravno regeneriše. Riot Guard ćete prepoznati po žutim štitovima i za razliku od onih sa plavim, ovi štitovi su neprobojni i mogu da pretrpe negraničen broj štete koju nanosite frontalno. Stone Impovi su takođe otporni na veliki broj oružja i vole da se sklupčaju i bace na vas kao da su ispaljeni iz topa. I za kraj, Cursed Prowler, neprijatelj koji mi je najviše glavobolja zadao. Njegov udarac ne samo da vam nanosi kletvu koja vam polako oduzima health, već vam oduzima i mogućnost da dashujete. Jedini način kako da skinete kletvu jeste da ga ubijete i to Blood Punchom. Ako u tom trenutku nemate Blood Punch spreman onda se spremite da borbu započnete ispočetka. Ukombinovano sa ostalim demonima koji su do ovog trenutka prikazan, igra će od vas zahtevati bukvalno da pokažete šta ste do sada naučili.

Sve u svemu, ostatak The Ancients Gods kampanje ima isti gameplay kao što je to bio slučaj i prošle godine. Svi koji su uživali u originalnoj kampanji poput mene i našeg dragog Doktora i koji smo ostali željni još dobre akcije, ovo je bio, ne šlag na tortu, već jagoda na vrhu. Iako je javnost podeljena po pitanju ovih DLCova smatram da će svaki DOOM fan i svi oni koji su uživali u Eternalu ceniti ovaj dodatak.

Doom Eternal: The Ancient Gods Part 1&2 DLC
  • 8.5/10
    EmuGlx Score - 8.5/10
8.5/10

Finalni utisci:

Bilo je vredno čekati oba DLC dodatka i veliko uživanje odigrati ih u jednom dahu. Gameplay mehanika je ostala ista, a dodatak novih neprijatelja je sasvim dovoljan da vas natera da poboljšate svoj način igranja i da iskoristite svako oružje iz vašeg arsenala. Saga o Doomguyu je zavšena na takav način da umesto jedne na kraju stavlja tri tačke i iskreno se nadam da će nas ID Software u budućnosti ponovo obradovati novim naslovom iz ove franšize.