Kada je jedan veliki ljubitelj RPG-ova i video igara uopšte pre osamnaest godina odlučio da je dosta bilo igranja tuđih naslova i da je vreme da se započnu sopstveni projekti, mnogi su mu se otvoreno smejali u facu. Swen Vincke, u to vreme perspektivni omladinac sa prebivalištem u Gentu u Belgiji, odlučio se na hrabar korak – oformio je sopstveni studio, čije ime je bilo inspirisano imenom njegovog omalenog psa. Larian Studios je ponosno materijalizovan i entuzijastični Swen je krenuo u svoje prve radne pobede. Zadatak broj 1: naći izdavača za svoju prvu igru. Istrajni Swen je osmislio izometrijski RPG The Lady, the Mage and the Knight, nudio je svoju ideju od vrata do vrata, ali rezultat je bio nepromenjivo isti – podsmeh, odbijanje i neverica da jedan mini studio čije je pogonsko gorivo entuzijazam jednog čoveka može da stvori iole ozbiljnu igru.

Kada se od te 1997. do danas uključi fast forward videćemo turbulentan put koji vodi od stidljivih početaka i amaterskih naslova, preko raznih igara namenjenih najmlađima, pa sve do nastanka Divinity franšize koja je tokom vremena poprilično uspešno nalazila put do srca ljubitelja RPG-a širom sveta. Ono što je ostala glavna karakteristika svih igara koje su Swen i njegov studio stvorili do danas je činjenica da su te igre napravljene za igrače od strane igrača, bez uplitanja remetilačkih faktora i raznoraznih pijavica kojima je profit glavni, a često i jedini cilj.

04. Questing

Sloboda kreacije, maštovitost dizajna i ljubiteljski pristup tematici su nešto što se danas u industriji igara poprilično retko viđa na jednom mestu. Pa ipak, upravo to smo imali prilike da ugledamo sredinom prošle godine kada nam je bez fanfara i pompe predstavljen Divinity: Original Sin. Ko god je gajio bilo kakav afinitet prema izometrijskom RPG-u, a usput se i susreo sa ovim naslovom, imao je tu čast da ga spuca obeznanjujući grom iz vedra neba. Original Sin je na prepad i preko noći opravdao svoje ime i postao slatki greh svakoga ko se kleo u dobra stara vremena klasičnih RPG igara. Zamislite samo miks legendarnih naslova kao što su Icewind Dale, Baldur’s Gate i Planescape: Torment… na to dodajte nestvarno detaljnu i maestralno optimizovanu grafiku… ubacite i dodatni layer britkog i iščašenog humora… i sve to lepo začinite sjajnom atmosferom i izvođenjem… konačni rezultat je impresivan, a Original Sin u trenutku postaje Wet Dream iz kog ne želite da se probudite.

05. BattleUkoliko nekim slučajem ovo čitate i smatrate izometrijski RPG za svoju dijagnozu još od kraja prethodnog milenijuma, a niste ni klikom kročili u Rivellon svet… pa… za vas onda apsolutno ne postoji niti jedno smisleno opravdanje. Ali nećemo vas kriviti. Kako je emugalaxy tim poznat po saosećajnosti i želji da lepa iskustva podeli sa drugima, oprostićemo vam, uzeti vas za ruku i uljudno vas primorati da se izgubite u raskošnom Divinity univerzumu koji itekako ima šta da ponudi. Igru počinjete sa dva customizable lika, koji su po pozivu tzv. „Source Hunters“, pripadnici inkvizitorske struje koja se bori protiv magova koji zloupotrebljavaju „source“, tj. sveprisutnu izvornu energiju svega što postoji. Vaš prvobitni zadatak bi trebalo da bude rutinska stvar, ispitivanje nerešenih ubistava u priobalnom gradu Cyseal koji je nekad davno bio oličenje prosperiteta i moći. Ubrzo po dolasku u grad shvatate da su ubistva apsolutno minoran problem u odnosu na sve ostalo – orkovi haraju svuda unaokolo, baš kao i undead ekipa čija brojnost prevazilazi i nešto što bi bio jako loš dan u Racoon City-ju. Nakon nekog vremena postaje vam jasno da to nikako nisu nasumična, nepovezana dešavanja, već je sve delo nekoga ko iz pozadine vuče konce sa određenim ciljem, a na vama ostaje da dokučite ko, šta, gde i kako. Priča je izuzetna i veoma dobro se nosi sa glavnim motivom uništenja sveta koji u ovako dobroj izvedbi ne ostavlja utisak već viđenog.

Kod početnog kreiranja likova na meniju dostupnih opcija se nalaze prilagođavanja lica, kose i fizičkog izgleda uopšte, da bi se nakon toga pristupilo odabiru neke od dobro poznatih klasa koje krase fantasy lore – možete biti beli mag, ubica, vitez, lopov, ratnik… izbor u startu deluje striktno klasno podeljen, ali nakon nekog vremena ćete na sopstveno oduševljenje otkriti da to uopšte nije tako – možete da pravite raznorazne kombinacije osobina bez ikakvih granica, možete da spajate nespojivo i stvorite sasvim unikatnog lika koji će jednog trenutka da smrskava lobanje zweihander-om a narednog momenta će da izgovara magični haiku prizivajući vatrenu kišu. Mogućnosti su brojne, naizgled beskonačne, što stvara dodatan replay value uz apsolutnu slobodu pristupa. Dva lika sa kojima započinjete igru ostaju protagonisti do kraja igre, uz mogućnost proširivanja vaše družine za još dva pomoćna lika tokom raznih faza i quest-ova. Ono što je lepa i interesantna opcija je veoma atmosferična interakcija likova unutar družine „a la Dragon Age“ – likovi međusobno započinju diskusiju, a često i sarkastične dijaloge, s tom razlikom da vi imate mogućnost izbora odgovora i toka diskusije. Na taj način je moguće stvoriti razne međusobne odnose unutar družine, počevši od romantičnih pa sve do krajnje neprijateljskih. Ovaj aspekt igre dobija sasvim novu dimenziju ukoliko igrate u co-op modu (dvoje su se tako smuvali – prim. aut.) što atmosferu podiže za par lestvica više na skali savršenstva.

06. Quiet before the stormI dok pojedini motivi i tematika mogu da se prepoznaju u nekim starijim klasicima i uzorima, borba u Original Sinu je unikatna i zaslepljujuće svetla tačka koja celokupnom iskustvu daje specifičan šmek. Borbe su potezne i zahtevaju mnogo veću upotrebu sivih ćelija od prosečnog zapadnjačkog RPG-a. Sistem se zasniva na poteznom izvođenju, inicijativi, terenskim bonusima i upotrebi raznih magija i buff-ova. Sve što vidite oko vas može da se upotrebi protiv mrskog neprijatelja – ukoliko razjareni ork juriša kroz bare i vodu, upotrebom munje ćete ga efikasno prosvetliti u bukvalnom smislu. Samo pazite da vam se takve stvari ne obiju o glavu, jer ako kojim slučajem i vi stojite u toj istoj vodi, bićete svedoci spektakularnog samoubistva iz nehata. Moguće su razne stvari – bacanje vatre na uljane barice, upotreba eksplozivnih buradi za totalnu destrukciju, a ako naiđete na oblak otrova, moći ćete da ga sagorite upotrebom vatre i naknadno ugasite prizvanom kišom. Ograničenja ne postoje i ishodi interakcije sa okolinom će vas neretko oduševiti. Tokom istraživanja ćete nailaziti i na brojne zamke i skrivene objekte, stoga je uputno biti konstantno na oprezu i obraćati pažnju na detalje. Ceo sistem borbe ume da bude konfuzan u prvih par sati igranja, ali kad jednom uđete u štos, svaka borba će biti ispunjavajući izazov koji nagrađuje temeljnost i logičko razmišljanje.

07. Red hotKada na sve prethodno spomenuto dodamo i mnogobrojne odlično osmišljene misije i raznorazne opcione lokacije i dungeone vrlo lako ćemo prevaliti cifru od 60 sati uloženih u ovaj naslov. Upotreba reči „uloženih“ je sasvim namerna i nimalo slučajna jer je ovo vredno iskustvo na koje se vreme ne troši, već se u njega ulaže. Sve što vidite u ovoj igri je jedan veliki ručni rad, sve lokacije su pažljivo i detaljno osmišljene, nema generičkog sadržaja i igra odiše entuzijazmom od početka do kraja. To samo po sebi zavređuje bezrezervnu podršku koju upućujemo svakom ko se još nije upoznao sa Rivellon svetom u kom se igra dešava. I dok je sve prethodno napisano bio opis savršenstva i navođenje novih „žrtava“ na slatki greh neumerenog uživanja u njemu, u nastavku sledi par reči o onome što krasi ovo, trenutno aktuelno, enhanced izdanje.

– Enhanced content –

Nakon uspeha Original Sina, momci i devojke iz Larian Studios su pošteno zasukali rukave i umesto ležanja na lovorikama odabrali su nastavak napornog rada na igri. Međutim, svoju iskrenu posvećenost su odlučili da ne unovče, već su je još više dokazali time što je ovo izdanje potpuno besplatno za sve koji od ranije poseduju originalnu igru. Time su rešili da idu uzvodno u inat (raspalom, prim. aut.) mejnstrim trendu koji na svaki ubogi skin ili bonus item ima tendenciju da nakači price tag.

08. HouseholdElem, ono što ćete ovde susresti je, kako na papiru, tako i u praksi krajnje impresivno. Svi, ali SVI playable likovi i NPC-jevi su od početka do kraja dobili odličan voice-over. Sada će, npr. vaš warrior na početku borbe da uputi battle cry od kog se ledi krv u žilama dok vrši anatomsko seciranje milog mu neprijatelja. Takvi detalji dodatno produbljuju imerziju i uvlače vas u atmosferu igre poput crne rupe. Izuzetna grafika je sad dodatno poboljšana, neki efekti magija i animacije okoliša su doživeli totalni facelift, a zvučni efekti su takođe sada još bolji. Ubačene su i dodatne misije, priča je još više razrađena, baš kao i background vaših kompanjona – ukratko, postavljena je platforma za sveobuhvatniji upliv u univerzum koji Original Sin nudi. Kada se na sve doda i potpuno novi ending do kog je sada moguće stići nekim novim izborima i misijama, shvatićete da ste upravo dobili pošteni motherload razloga da ponovo odigrate ovaj naslov, ako već niste.

Mislili ste da je ovde kraj…? Tu su i split screen co-op, puna podrška za kontrolere, ispeglaniji interfejs, kao i neki novi stilovi borbe (dual wielding, npr.), potpuno nove lokacije, itemi, magije, itd. itd… ovim tempom bi nabrajanje svega moglo da potraje onako, BAŠ, dugo, a od skrolovanja ovog teksta bi vas zaboleli prsti.

Stoga, sada ćemo stati i podvući crtu.

Divinity: Original Sin Enhanced Edition je školski primer nesebičnog i potpuno iskrenog pristupa razvoju igara. To je primetno u svim segmentima, počevši od besplatnog upgrade-a za vlasnike originala, preko enormne količine unapređenja i sadržaja, pa sve do samog kvaliteta izvođenja koje je vanserijsko. Swen Vincke i Larian Studios za sve prikazano zaslužuju naklon do poda i hvala im na istrajnosti i ljubavi prema poslu koji rade. Ovakvi biseri nisu česti i već sada možemo reći da se unapred radujemo nastavku koji je diskretno najavljen. *

01. Logo

 

* Ukoliko ste istrajali u čitanju opisa do kraja i usput sumnjičavo tražili deo u kom ćemo spomenuti neku manu… sledi epsko razočarenje – to u ovom opisu ne postoji. Ne zato što mana nema – one su jednostavno toliko minorne u odnosu na dobar vajb koji Divinity: Original Sin ima, da ni ne zaslužuju bilo kakav osvrt. Neko će možda imati zamerku na specifični pajtonovski humor, neko će možda naći dlaku u jajetu po pitanju dinamike naracije… a mi ćemo se samo blago nasmešiti i nastaviti svoj walktrough session koji je trenutno na brojci od 68 sati.