Destiny kao franšiza ima poprilično čudnu sudbinu. Zamišljena je kao desetogodišnji serijal koji će nam isporučiti makar tri ogromna naslova, sa pregršt ekspanzija, dodataka, svetova koje možemo da istražujemo i naravno budžetom od preko 500 miliona dolara. Bungie studio je trebao ”samo” da dostavi konačan proizvod publici, ali to nije lako dok vam Activision stoji iznad glave. Problemi su počeli da se javljaju odmah nakon prvog dela, jer fanovi koji su pratili igru još u razvoju su primetili da dosta toga, jednostavno nedostaje. Bungie i njihov tim su pokušali to da nadoknade ekspanzijama, koje praktično ništa novo nisu donele, već reciklirali postojeći proizvod i prepakovali ga u sitne dodatke, što je razljutilo celu zajednicu. Sa dvojkom su obećali da su naučili na svojim greškama, da kreću ”ispočetka” onako kako fanovi žele, ali na žalost, Destiny 2 je izgubio preko 80% install base-a samo u prvih šest meseci nakon izlaska, sa već izbačenom jednom ekspanzijom.

Druga ekspanzija pod imenom Warmind nam je upravo stigla. Bungie je svestan da su poprilično razočarali zajednicu i ovim dodatkom pokušavaju da se iskupe. Da bi opisali, videli šta ova ekspanzija predstavlja, ne možemo gledati samo na sadržaj koji je ”dodat” već na celo stanje igre kakvo je sada, a ono, na žalost, nije dobro. Destiny 2, pored savršenog gunplay-a, i dalje boluje od užasnog pripovedanja, premalo sadržaja, recikliranih neprijatelja još od prvog dela i zbunjujućim dešavanjima i lošom realizacijom. Ipak, Warmind je na neki način korak unapred, makar mali, iako ima toliko segmenata igre koje ponovo vuku Destiny 2 neverovatnom silom unazad.

Jedna od najvećih grešaka koju je Activison napravio je definitivno ekskluzivnost sa PlayStationom, jer se tek sada vidi šta ustvari ti igrači dobijaju a šta ostali. Warmind sadrži dva nova strike-a koji su praktično reciklirane Single Player misije iz osnovne kampanje i jedan novi Raid, dok PlayStation korisnici imaju totalno novi Strike koji čak i deluje odlično. Sva sreća pa smo mi imali priliku da odigrao ekspanziju na PlayStation konzoli, time smo ustvari videli ”svež” sadržaj, a ne već viđeno u osnovnom delu igre. Activision je time okrenuo leđa 2/3 svojoj publici, PC igračima i Xbox igračima, iako je Destiny 2 peti najigraniji naslov u Severnoj Americi, ispred novog Call of Duty-a i FIFA naslova.

Posle prve dve misije na novoj playable zoni na Marsu, odmah se vraćate na zemlji da uradite public event koji je, pa da, već postojao pre. U sledećoj misiji i u sledećem Strikeu već ubijate jednog od glavnog negativaca koji je važio za neuništivog, i time se već priča drma. Kako vreme odmiče i kako se igrač gubi u pripovedanju, čini se da se Bungie baš izgubio u načinu na koji je prezentovao dešavanja ili možda nisu znali šta da ubace. Posle nekoliko završenih misija koje su došle uz ekspanziju, imate prazan osećaj u sebi, ali tu je i jedna dobra stvar. Koliko god da je Bungie uspeo da uništi pripovedanje u ovom nasovu, vratili su nekoliko elemenata koja su krasila prvi deo. Sada ponovo možete da istražujete, nalazite lore i objašnjenja šta se zaista desilo svetu. Ironija u tome je što ova totalno opciona aktivnost više obogađuje priču nego sama priča u ovoj ekspanziji. Gde god da odete na Marsu, sve deluje živo i puno aktivnosti, za razliku od prethodnog sadržaja. Na svakom koraku ćete pronalaziti nove misteriozne objekte koji će vam davati po jedan deo slagalice koju morate spojiti. Mada, ceo taj istraživački užitak malo ubija to što je populacija neprijateja malo, pa da kažemo, osakaćena. Pored istraživanja i tumbanja po mapi, nećete previše pucati i uživati u savršenoj borbenoj mehanici Destiny igre.

Ipak, najzanimljiviji delovi igre, novi Raid i takozvani Escalation Protocol su ograničeni na gear 370, što znači da vi ne moežte da učestvujete u njima čim instairate igru, već vam treba nešto šta je obeležilo Destiny 1, neopisivi grind. Da, Bungie je vratio ozloglašeni grind kojim dobijate oopremu, jer su se igrači žalili zbog nedostatka napredovanja i rewarding osećaja nakon što završe bilo koju aktivnost, a umesto da zamisle i realizuju nešto novo, vratili su se korenima i ubacili ponovno igranje jedne iste aktivnosti kako bi vam igra jednom u 100 bacila deo opreme koji vam je potreban za End Game aktivnosti.

Ipak, Bungie igra pametno, isto kao što je uradio sa Destiny 1 nasovom, i ovim grindom tera igrače da se svake nedelje vraćaju u potrazi za boljom opremom kako bi mogli da kompletiraju end game aktivnosti. Carrot and stick fazon, ali to je jedini način koji je funkcionisao do sada, na žalost. Bungie se ovim vraća korenima Destiny igre, ali na nekako, loš način, i sa opremom i sa oružjem koje dobijate.

Mi i dalje čekamo neke dodatne, nove lokacije, nove priče koje bi rešile naizgled odliču misteriju koja nam je okupirala mozgove još sa prvim delom. Ovako imamo osećaj da su obe ekspanzije za Destiny 2 kreirane mnogo ranije, jer imaju apsolutno isti sadržaj kao i originalna igra. Bolje rečeno, da su napravljene sa samim izlaskom igre, a sada se samo balansiraju i izbacuju. Možda je i to razlog zbog čega se Bungie nalazi u ovakvoj situaciji.

Warmind ekspanzija je okej razlog da se vratite Destiny 2 igri, samo ukoliko imate dovoljno vremena za grind i ukoliko želite da vidite već viđeno. Iskreno se nadamo da će se Bungie vratiti kvalitetnom sadržaju u budućnosti i podršci svoje zajednice, jer su i oni svesni da su razočarali mnoge, pa i nas.