Leto je jedno od, meni makar, najomraženijih godišnjih doba iz nekoliko razloga. Prvo, visoke temperature koje me primoravaju da svoje slobodno vreme provodim u kući ispod blagodeti klima uređaja, a drugo, nestašice novih naslova. I dok svi napolju trče unaokolo i pitaju se kuda će na more ne bi li svoja tela zapekli na vrelom suncu poput pilića na ražnju, neki smo suočeni sa egzistencijalnom krizom kako pregurati svoje slobodno vreme u ovoj suši igara koja nas svakog leta iznova zadesi. Naravno, indie developeri su iskoristili ovaj period kako bi nas obasipali proizvodima na kojim  su naporno radili ne bi li na taj način uspeli da privuku pažnju na sebe. Normalno, to retko uspeva, ali u moru raznih mediokriteta uvek se na kraju nađe i po neki dragulj ako dovoljno duboko kopate. Prošle godine je to bio Hades, dok ove godine imamo nešto malo drugačije.

Kao neko ko obožava JRPG naslove iz SNES ere i ko je odrastao uz njih, Cris Tales mi je legao kao budali šamar. Naša glavna junakinja Crisbell već u ranoj fazi igre otkriva da pripada magovima koji imaju sposobnost da manipulišu vremenom. Ovo znači da ona poseduje moć da vidi prošlost i budućnost i da svojim odlukama utiče na ishod dešavanja koja prate ovaj svet. Na putu da otkrije više o svom poreklu, Crisbell se suprotstavlja zloj Vremenskoj Carici koja priprema kataklizmični događaj u želji da uništi svet. Iako na prvu loptu ovo deluje kao prežvakana priča, Cris Tales me uvukao na jedan vrlo privlačan način i to sve zahvaljujući simpatičnom okruženju, likovima koje vodite i pričom raznih NPCa koje srećete. Da ne bi sve bilo tako crno, ovaj naslov poseduje i dosta humora, a likove prati glasovna gluma koja se savršeno uklapa u ovo okruženje. Igra poseduje opciju da isključite glasove, ali iskreno nisam video potrebu za tim, jer je ekipa koja je pozajmila glasove herojima i NPCevima odradila sjajan posao.

Iako prvobitno nisam bio fan grafičkog stila, prvenstveno jer me podsećao na Winx crtanu seriju, drago mi je što ovo nije uspelo da me spreči u nameri da ovom naslovu pružim šansu. Ne kažem da je vizuelna prezentacija igre loša niti bilo šta slično, ali na moram priznati da na početku nisam bio preterano oduševljen prvenstveno zato što nisam ljubitelj ovog stila. Međutim, što je više vremena prolazilo, na kraju sam zavoleo okruženje i dizajn likova koji se savršeno uklapaju uz priču i dijaloge. Velika pažnja je posvećena raznim detaljima na sprajtovima i okruženju koji predstavljaju odličnu mešavinu fantazije i tehnologije.

Zbog ovoga nisam mogao da se oduprem utisku da ovaj naslov nije pravljen samo za nostalgičare. Igra poseduje jedinstveni izgled i karakter koji će najviše privući pažnju dece. Na kraju sam je tako i doživeo. Vizuelni identitet, priča i dijalozi između likova, gde se Crisbell suočava sa raznim moralnim pitanjima čine da ovaj naslov izgleda kao bajka koja je namenjena mlađim naraštajima. I posle ljudi kažu da video igre loše utiču na decu. Sve ovo prati prikladna muzička podloga koja vas neće udaviti ni u jednom trenutku s obzirom da igra poseduje oko 30ak sati gameplaya.

Glavni adut ovog naslova jeste mehanika manipulacije vremena. Tokom istraživanja na levoj strani ekrana je prikazana prošlost, na desnoj budućnost, a u sredini sadašnjost. Kako se budete kretali primetićete kako se okruženje i NPCevi menjaju u zavsinosti od tog da li ih gledate u prošlosti ili u budućnosti. Matias, žaba koja vas prati u ovoj avanturi, ima sposobnost da skoči u prošlost ili budućnost kako bi otkrio deo informacije koji vam fali ili kako bi pokupio item koji je prisutan u prošlosti ili budućnosti. U skladu sa tim, ukoliko Matias skoči u prošlost izgledaće kao punoglavac, dok u budućnosti izgleda znatno deblje i starije. Jedina zamerka koju imam sa ovom mehanikom je ta što se žabac kreće previše sporo.

Kao što sam već napomenuo, igra će vas često naterati da donosite razne odluke kako bi ste pomogli određenom NPCu ili kako bi napredovali dalje u priči. Ne postoji dobra i loša odluka, već je sve postavljeno na takav način da ukoliko nekome pomognete kao posledicu toga to će se negativno odraziti na nekog drugog. Često sam imao nedoumice šta treba učiniti u datom trenutku, ali vam igra jasno stavlja do znanja da koliko god da ste moćni, nikada ne možete spasiti sve i svakoga i da odluke koje donosite u sadašnjosti i te kako imaju uticaj na budućnost. Tokom istraživanja raznih dungeona Crisbellove sposobnosti će vam omogućiti i da utičete na razne strukture kao npr. kreiranje mostova i uništavanje raznih prepreka kako bi ste pristupili novim oblastima.

Borbeni sistem je predstavljen kao klasični tradicionalni turn-based RPG. Međutim, da ovo ne bi bio još jedan tipičan copy/paste turn-based RPG, mehanika manipulacije vremena je ubačena u borbeni sistem na jedan vrlo zanimljiv način. Crisbell poseduje mogućnost da svoje neprijatelje pošalje u prošlost ili budućnost u zavisnosti od toga sa koje strane ekrana vas neprijatelji napadaju. Na primer, na samom početku igre kada se suočavate sa naime neuništivim protivnikom, morate iskoristiti napad vodenog tipa na neprijatelja koji se krije iza štita i da ga pošaljete u budućnost kako bi korozija počela da izjeda štit. Nakon toga protivniku možete naneti štetu. Takođe, neprijatelju možete naneti efekte kao što su poison ili burn i zatim ih poslati u budućnost kako bi se sva šteta naglo akumulirala i tako dobili instant kill. Ovo vam samo omogućava da dodatno eksperimentišete i pronađete najefikasniji način kako da se rešite raznih napasti.

Ovo sve deluje fino i bajno, a nazalost nije bas sve bez mana. Najveći problem koji sam imao sa ovim naslovom je vreme učitavanja. Tokom istraživanja nekog od dungeona često ćete se susresti sa nasumičnim okršajima raznih stvorenja. Svaki put kada se to dogodi sledi vreme učitavanja. Nakon toga kada se borba završi, opet sledi učitavanje. U principu, svaki put kada se promeni okruženje sleduje vam beli ekran za učitavanje što je pomalo besmisleno, pogotvo na konzolama nove genracije. Drugi problem je to što Crisbell nema opciju za sprint da možete da preletite kroz određene oblasti posebno ako se vraćate na isto mesto po treći put. Voleo bih zaista da vidim sprint opciju. To bi dodatno ubrzalo stvari i smatram da bi imerzija bila još veća u tom slučaju. Osim ova dva problema, sve ostalo je radilo bez greške.

Za kraj mogu reći da je ovo ostavrenje jedan vrlo podcenjen naslov. Vreme i ljubav uloženi od strane developera se vidi na svakom koraku. Naravno da nije bez svojih mana, ali ukoliko možete da pređete preko njih i ako ste ljubitelj starih JRPG naslova iz ere 16-bitnih konzola onda će vas Cris Tales vratiti nazad u mlađe dane kada ste na školskom raspustu po ceo dan sedeli ispred ekrana igrajući Final Fantasy VI ili Chrono Trigger ne mareći za svet oko sebe.

Cris Tales 2021 (Xbox Series X)
  • 9/10
    EmuGlx score - 9/10
9/10

Finalni utisci

Iako Cris Tales ne možemo da svrstamo u kategoriju JRPGa ono što se ne da osporiti jeste da poseduje taj duh. Naracija, borba i eksploracija su bazirani su vremenskoj manipulaciji i kao rezultat nas dovodi do jednog sjajnog i jedinstvenog iskustva. Vizuelna prezentacija je sjajno uklopljena u ovaj aspekat što samo predstavlja dodatni plus. Iako povremeno ima sitnih nedostataka, prave JRPG fanove ovo sigurno neće odvratiti da u jednom dahu prelete kroz ovaj naslov.