Company of Heroes 3 (2023)

Nekako i mi dočekasmo da prodje decenija pa da se SEGA seti da nam pruži još jedno Company of Heroes ostvarenje ali naravno sa dozom opreza. Ako niste upoznati sa radom firme Relic, može se samo reći da je to jedna od developerskih kuća koja je očigledno sa ponosom sahranila Dawn of War serijal i pokazala kako od sjajne osnove i solidne priče možete napraviti RTS Frankenštajna koji je nit ovamo nit onamo kako bi naši starci rekli. Iskreno stresem se kada pomislim na tu recenziju. Da li od bola u duši ili od besa što su napravili leš od RTS Warhammera. Pošto Relic nema hrabrosti da isprave što su pokvarili odlučili su očigledno da se vrate nazad svojim korenima i najvećoj mašini za proizvodnju para i pozitivnog medijskog hajpa a to je Company of Heroes. Nemojte me pogrešno shvatiti, pre sam ime te developerske ekipa posmatrao sa poštovanjem a sada posle svega i mršave single player kampanje u COH 2 mogu samo da razmišljam šta me čeka iza početnog ekrana njihovog novog ostvarenja.

COH serijal je stekao status zasluženo da stavimo ruku na srce. Prvi deo sa sjajnom kampanjom i dobrim multiplejerom je renome kakav malo igara iz tog žanra ima. Posle toga je došao i COH 2 koji smo svi voleli ali je nekako bio previše orijentisan na multiplejer i videlo se u kom pravcu to ide. Zahvaljujući brojnim modovima ova igra je pokazala da ima sjajan potencijal i onda je multi postao mnogo bolji ali je i dalje ostala nada da će biti dobre single player kampanje dostojne prethodnika. Pošto je sve ostalo na obećanjima, došlo je vreme da Relic spere ljagu i da pokaže da još uvek znaju posao.

Teško je reći da ova igra uvodi revoluciju u žanru, konstantan tug of war koji je unosio dovoljnu količinu neizvesnosti u mečeve je i dalje prisutan. Dalje ostaje da se vidi ali kada se pređe preko užasnog naslovnog menija koji deluje kao da je ispao iz p2w igre za mobilne telefone, ostalo znatno popravlja utisak. Glavna prednost ove igre je definitivno single player kampanja kojoj smo se svi itekako nadali. Smeštena u period italijanskog fronta, saveznička vojska ovde ima zadatak da posle iskrcavanje na plaže Italije mora da zauzima postepeno teritoriju komad po komad dok se ne uspostavi stabilna linija za konačnu ofanzivu na večni grad tj Rim. Nemci čuvajte se, svi znamo kako se ta ofanziva završila. Da biste došli do tog stadijuma potrebno je da isprobate sve moguće načine po pitanju organizacije fronta tako da će svaki playthrough biti malo drugačiji i pružiće vam visok replay value ako se dovoljno zaljubite u ovu igru.

Za početak da biste napredovali kroz italijanski front morate da zauzimate teritorije, uspostavljate odbrambene linije i učestvujete u bitkama koje će vam otvoriti nove načine za napredovanje kroz kampanju. Manje bitke će biti samo filler do nekih većih sukoba koji će biti propraćeni dobrim sinematicima i podsetiće vas delimično na Kelijeve Heroje ili na Iron Cross. Masivne bitke će biti nešto što Relic zna dobro da radi i šteta što ove MEHANIKE NISU ISKORISTILI ZA DAWN OF WAR 3!!!

Na vrhuncu misije ako se kockice sklope očekujem da igrači obuku uniforme i počnu da viču naređenja kako bi organizovali snabdevačku liniju za večeru i grickalice tokom dugih sesija.

Italijanska kampanja možda ne deluje veliko ali kada sednete da igrate primetićete da ima ohoho materijala i teritorija koje treba da zauzmete i dobrih odnosa da uspostavite. Italijanski partizani su mene oduševili i iskreno sa njima sam najradije želeo da sarađujem i dosta su bitni tokom kampanje. Ako vam se bitke u određenom momentu učine konfuznim uvek možete stisnuti staro dobro PAUSE dugme i da rasporedite jedinice sa odgovarajućim komandama. Opcija koja je možda strana igračima RTS-a ali manje snalažljivim fanovima je itekako dobrodošla.

Savezi koje ćete sklapati će biti okosnica vašeg napredovanja i na taj način ćete dobijati lakše misije ili teže u zavisnosti kakve odluke donesete. Imaćete saveznike koji su veoma oprezni stratezi koji neće želeti sa vama da idu u direktne bitke nego će predlagati artiljerijske napade na bitne teritorije. Ako želite sebi da olakšate aktiviraćete svoju artiljeriju i avijaciju i krenućete u tepih bombardovanje i samo ušetati na teritoriju. Naravno to se neće svideti npr komandiru partizanskih odreda koja ne voli bombardovanje teritorije i odnosi sa njom će biti poljuljani. Nema diplomatske dubine kao što je u sličnim igrama ali dovoljno vas takvi incidenti mogu poljuljati i promeniti tok kampanje. E sada što je kampanja zaista laka na normal nivou to je nešto drugo i svako ko je malo iskusniji u serijalu će igru prosto sažvakati. Podesite nivo težine na HARD da biste imali neki izazov. Posle toga vam samo preostaje da uživate u prštanju na ekranu.

Ako ste fan straight forward iskustva onda preporučujem nemačku kampanju gde igra kao Deutsche Afrika Korps pod komandom čuvene pustinjske lisice Erwina Romella. Naracija u ovom delu igre je dosta čudno rešena. Kompletno se vrši iz očiju stanovništva koje preživljava pakao zbog Romelove ofanzive. Posle kada uzmete komandu u ruke slavnih nemačkih tenkovskih jedinica počnete da sebi postavljate razna pitanja. Najverovatnije je u pitanju senzorna deprivacija dok pokušavate da se izborite sa nekim od najdosadnijih misija u celoj igri. Iako je većina bazirana na defanzivi i ograničenim resursima, ulozi su samim tim dosta veći i moraćete pažljivo da određujete koji tenk ćete poslati. Oproštaja nema dok vam Romel diše za vratom i sve vreme ćete imati utisak da je u pitanju bespoštedna borba sa svojim periodima ubijajuće dosade. Šteta što ova kampanja nije dobra koliko italijanska ali određeni propusti nisu trebali da se naprave.

Multiplejer je posebna priča gde će neiskusni igrači osetiti pravi bol kada se igra protiv iskusnog COH stratega. Na samom početku već dlanovi kreću da se znoje kada pokušavate da osvojite capture pointe i da dobijete jedinice kojih nema puno. Na kraju opšta dominacija ne gine i learning curve je dovoljno strm da ćete ili nastaviti da se bavite igrom ili ćete je potpuno bataliti. Na kraju ovakve igre ostaju ili umiru zahvaljujući posvećenoj zajednici. Ubedljivo najveća mana koju sam imao prilike da iskusim tokom single player i multiplayer mečeva je PATHFINDING. Iskreno mislio sam da je ovo rešeno s obzirom kako je to izgledalo u COH2 gde nije bilo puno problema ali konstanto držanje za ruku jedinica je neoprostivo kada su ovakve igre u pitanju.

Grafički ova igra svojih blistavih momenata i totalnih razočarenja. Na high podešavanjima teksture izgledaju dosta neugledno. Imao sam osećaj kao da sam se vratio u prvi deo serijala ali i tada su neke teksture izgledale bolje. Animacije rušenja zgrada i eksplozije su sjajne ali ima propusta koji kvare ukupan doživljaj. Soundtrack je isto dobar i pruža sjajan osećaj kada sve pršti po ekranu. Kada se kockice sklope COH3 je zaista dobar ali više propusta sa grafičke strane kvare kompletan ugođaj.