Stanje igračke industrije ovih dana i nije baš sjajno. Bilo je samo pitanje vremena kada će ponestati originalnosti, kada će se iscrpeti  ideje. Zbog toga sve ređe i ređe viđamo nove, originalne igre, a sve više nastavke pojedinih franšiza koje su utemeljile svoje mesto godinama unazad. Jedna od takvih franšiza je i Ubisoftovo čedo, Assassin’s Creed. Ove godine imamo tu (ne)sreću da se možemo radovati dvema igrama, jedna je ekskluziva za last gen konzole, PS3 i Xbox360 pod imenom Rogue, a druga za next gen i PC, Unity. Assassin’s Creed Rogue opis možete pročitati ovde, a sada, bacimo se na pogled prvog pravog next gen Assassin’s Creed naslova.

AC Unity (1)

Recikliranje jedne te iste stvari se pokazalo kao uspešan biznis u igračkoj industriji. Živi svedok toga je Call of Duty franšiza. Sa najavom prve Assassin’s Creed igre, niko nije ni očekivao da ćemo imati novu igru u tom serijalu svake godine, ali eto i to se iznova događa. Sa strane čiste zarade, to je odličan potez Ubisofta jer je mnogo ljudi bilo opčinjeno početnim naslovima. Kasnije je krenulo ponavljanje, što većini fanova jednostavno nije odgovaralo. Vreme je bilo da se spremi nešto novo u Ubisoft kuhinji, i napokon, to se i dogodilo.

Assassin’s Creed Unity se toliko razlikuje od drugih naslova u serijalu, a u isto vreme je skoro potpuno isti. Ideja o igri, u čijoj glavnoj ulozi je potomak reda assassina koji virtuelno “putuje” kroz vreme kako bi razotkrio neke od najvećih misterija prožetih kroz ljudsku istoriju, prosto je fantastična. U praksi, silovanje te ideje brojnim nastavcima rezultovalo je ponavljanjem jednih te istih gameplay elemenata i zasićenjem. Upravo zbog toga, Ubisoft se očajnički trudi da privuče igrače uvođenjem novih elemenata. Lokacije, priča (koja često ispadne pravi mindfuck), mini igre, sve sem onog najbitnijeg, same mehanike. Koliko se god trudili, nekako im ne uspeva da se udalje mnogo od onoga šta su predstavili davne 2007. godine kada se i pojavila prva igra u franšizi.

Glavna radnja ovog puta se dešava u prelepom Parizu. Nekoliko godina pre francuske revolucije, doba kada strpljenje građana polako nestaje, a ulični protesti postaju sve češći i češći. Vi ste u ulozi Arnoa Doriana, mladog assassina sa mnogo problema. Kako to obično biva, Arno se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, te je optužen za ubistvo svog očuha. Sada je na vama da otkrijete ko je ubio njegovog očuha i da spere ljagu sa Arnovog lica.

Svakim sledećim naslovom, Assassin’s Creed igre su bile sve veće i veće. Mapa u prošlogodišnjem naslovu je bila krajnje impresivna, još kada tome dodamo fantastične borbe brodovima, zabavi nikad kraja. Sa Unityjem, Ubisoft je pomerio granice za još jedan stepen više. Na raspolaganju vam je ceo Pariz s’ kraja osamnaestog veka, razmere 1:1. Pored same veličine grada, preslikanih objekata i svih poznatih mesta, omogućeno vam je da uđete u 70% objekata na mapi. Kao da to nije bilo dovoljno, pa je ubačen i ceo sistem ozloglašenih pariskih katakombi. Samo po uzoru na ove podatke, možemo zaključiti da je Ubisoft bio poprilično zauzet od 2010. godine, kada je i počeo rad na ovoj igri. Prikaz Pariza je nešto najvernije i najubedljivije što smo videli u igračkoj industriji. Razvojni tim je toliko išao u detalje da već sada možete pronaći na internetu poređenja poznatih građevina Pariza sa onima u igri. Pored svega toga, ulice Pariza su u svakom trenutku prepune. Novi grafički engine je omogućio da razvojni tim ubaci stotine karaktera u jednom trenutku na ekranu, te skrivanje i atentati iz rulje nikada nisu bili zabavniji.

AC Unity (5)

Sa promenom grafičkog engina, moralo je doći do još nekih promena. Ono čemu se hvalio razvojni tim na Gamescom i E3 sajmu je novi, izmenjeni način borbe. Jedna stvar koja je iritirala sve igrače je to što je borba, ma koliko neprijatelja bilo oko vas, uvek bila jedan na jedan. Neprijatelji nikada nisu napadali u grupi, čineći izazov minimalnim. Redizajn borbe setu najviše oslikava. Neprijatelji vas više neće čekati i dešavaće se da i po pet i više od jednom nasrne na vas. Pored toga, došlo je i do drastičnih promena u animaciji, kao i kontrolisanju vašeg junaka. Novi engine omogućava da osetite težinu i inerciju karaktera. Kretnja, trčanje i penjanje po zgradama nije više kruto, bezlično i lako, već prirodno i dosta lepše za oko. Izbačeni su nebeski skokovi od dvadesetak metara, i skok uvis od tri ili više metara, dok kao oslonac imate malu rupu u zidu neke kuće. Umnogome su plastovi sena izbačeni, zbog želje programera da što bolje prikažu još jedan novi gameplay element, spuštanje sa velikih, savršeno dizajniranih zgrada. Ubačene su posebne kontrole za penjanje i spuštanje sa objekata, a nove animacije jednostavno ulepšavaju celokupan proces. Za razliku od nekoliko naslova na početku franšize, ovde je izbačen linearni pristup glavnim misijama, a ubačen kontekstualni pristup. Na samom početku će vam biti dato nekoliko tragova koji nagoveštaju razne načine za izvršavanje misije bez nekih detaljnih direkcija. Na vama je da sami napravite put do datog zadatka. Naravno, tu su i sporedne misije koje su čisto linearnog tipa, kao i u dosadašnjim igrama. Mogli bismo izdvojiti još dva tipa misija koje su vam ponuđene. Jedan je rešavanje ubistva, gde je potrebno pričati sa očevicima, tražiti dokaze, skupljati ih, na kraju sve pažljivo proučiti i na osnovu toga doneti odgovarajuću odluku. Rešavanje ubistva zahteva mnogo pažnje i fino poznavajne engleskog jezika kako bi mogli da otkrijete ono šta je potrebno. Još jedan tip zanimljivih misija je rešavanje Nostradamusovih Enigmi, tj zagonetki. Ukoliko se budete odlučili da uradite sve zagonetke, naoružajte se strpljenjem, velikom pažnjom i počnite da obraćate pažnju na svaku sitnicu u igri.

Najbolja novina u ovom naslovu, ujedno i mod koji su fanovi serijala željno iščekivali je kooperativni način igranja. On podržava igranje specifičnih misija sa još troje vaših prijatelja. Postoje misije posebno prilagođene za dva ili četiri igrača, i Heist misije. Vaš zadatak u Heist misijama je izvršavanje što efektivnije pljačke. Za svakog otkrivenog i uhvaćenog Assassina, vaš plen se umanjuje. Svaka misija od mogućih osamnaest ima nekoliko varijacija i mogućnosti završavanja. Kako su to članovi razvojnog tima objasnili, neki objekti u delu grada gde se odvija misija su otvoreni ili zatvoreni u zavisnosti od toga u kom delu dana se odlučite da pokrenete misiju. Katakombe mogu biti otvorene noću, dok su danju zatvorene i tako morate tražiti drugi put do cilja. Sve to vas tera da svaki sledeći put kada želite da ponovite određenu misiju, zaigrate sa drugačijim pristupom. Pored kooperativne igre, uvedena je i kastomizacija vašeg karaktera. Element ubačen, kako zbog koopearativne igre, tako i zbog efekta privrženosti vašem karakteru. Moćićete da kupujete opremu sa posebnom statistikom, menjate boju vaše odeće, kupovati atribute i jednostavno kreirati lika u pravcu koji najviše odgovara vašem načinu igranja.

Sa sve većim projektom veće su šanse da neke stvari krenu po zlu. Unity prestavlja ogroman projekat na kome je radilo hiljade ljudi, i na kome još uvek rade zbog ne tako dobrog starta igre. Po samom izlasku, igra je više ličila na neku beta verziju, duboko u razvoju i nikako blizu datuma izlaska. Na žalost, igrači su dobili polovičan proizvod koji na većini računara ili nije radio, ili je bio pun problema, bagova i užasne optimizacije. Nisu ni bili pošteđeni ni vlasnici konzola. Iako nisu bagovite kao PC verzija, konzolne verzije su startovale sa očajnom optimizacijom i time odbile poveću fanbazu i potencijalne kupce. U trenutku pisanja ovog opisa, izašle su već tri zakrpe koje su popravile kritične probleme u samoj igri, ali igra i dalje nije u tako dobrom stanju što se tiče stabilnosti i količine bagova. Veličina same igre kao i rigorozni datum izlaska koji je morao da se ispoštuje zbog prazničnih konzola, uzeli su svoj danak. Ipak i pored svih problema, ovo je jedan od najboljih, ako ne i najbolji naslov u Assassin’s Creed serijalu.

Često možemo čuti izraz “veće je uvek bolje”, ali, da li to može biti slučaj za jednu ovakvu igru? Veličina grada, količina sadržaja, trud koji je uložen u izradi ove igre je stvarno impozantan. Aktivnosti koje možete raditi u Parizu su mnogobrojne. Skupljanje bedževa po krovovima zgrada, potraga za artefaktima, rešavanje ubistava, rešavanje nasumičnih zločina koji se dešavaju na ulicama Pariza, prelaženje glavne priče i dodatne misije. U nekim trenucima stičemo utisak kao da je razvojni tim ovom igrom hteo da nadoknadi svu lenjost i minimalne promene načinjene u prethodnim nastavcima. Time je naravno došlo do prezasićenja ovog naslova. To ne mora biti loša stvar, ali često vam se može desiti da odlutate, rešavajući za priču nebitne zadatke, a kada dođe vreme da počnete ozbiljan prelazak priče, vama ponestane pažnje i stiže vas zamor.

Assassin's Creed: Unity (Xbox One)
  • 8/10
    EmuGlx Score - 8/10
8/10

Finalni utisci

Za nove igrače ovo je odličan, pravi naslov da se uključe u Assassin’s Creed univerzum. Pregršt materijala, misija i užitka u savršenom dizajnu. Za stare igrače, ovo može biti samo još jedna igra u serijalu, sa nedovoljnim novinama u gameplay mehanici. U kojoj god grupi da pripadate, Unity je naslov koji morate makar probati, a čarolije Pariza i raznovrsnost aktivnosti će vas ubediti da ovo ipak nije samo još jedna cigla u zidu.