Koliko gline za malo sna?

Nakon devet leta, ljubitelji Neverhood-a su dočekali naslednika ove fantastične igre. Približno ista ekipa se okupila da preko Kickstarter-a pokrene pravljenje Armikroga – point&click avanture rađene takozvanom claymation tehnikom, gde se likovi od gline ili plastelina animiraju tako što se željeno deformišu i snimaju kadar po kadar. U vremenu u kom se insistira na hiperrealističnoj animaciji, uvek je osveženje naići na staromodni pristup.

Fanovi su zbog dezinsekcije morali da pregrme dva odlaganja izlaska igre; međutim, prva verzija puštena u prodaju je daleko od dobre i filovana je bagovima kao šaumrolna kremom (moj omiljeni: moguće je slučajno preći igru na samom početku). Ukoliko ste dovoljno nestrpljivi da ne čekate zakrpe, čuvajte napredak često i neka je Sila sa vama. Meni su se javljali problemi s menijem koji je gomila bezimenih polja, nepostojećim titlovima, prekidom muzike, nestajanjem predmeta i povremenim nereagovanjem glavnog lika na komande.

armikroginsert1

Radnja kaže sledeće: glavni junak Tommynaut i njegov slepi pas Beak-Beak lutaju svemirom pokušavajući da nađu redak izvor energije da bi spasli svoj svet, ali se nađu zarobljeni u tvrđavi Armikrog na nepoznatoj planeti odakle pokušavaju da pobegnu. Možete upravljati naizmenično Tommy-jem ili Beak-Beak-om klikom na željeni lik, što otkrivate metodom “klikni na sve ikada”. Postavlja se pitanje kako slepi pas može da čita natpise na zidovima ali hej, univerzum u kom se izvor beskonačne energije krije u stvorenju zvanom Pee (dobro, P, ali double entendre je očigledan) očito ima svoja uvrnuta pravila. Alteriranje između dva lika svakako doprinosi zanimljivosti igre jer svaki ima drugačije sposobnosti i ograničenja i može da pristupa različitim delovima nivoa. Bilo bi lepo da Tommy katkad i potrči pošto se hodanje po nivou zna otegnuti, mada razumem čoveka.

“Inventories are for clerks“

UI predstavlja najbolniju tačku igre. Inventar ne postoji pa morate da pamtite šta ste sve pokupili, sreća da nikad nemate više od dva predmeta kod sebe. Na podešavanja opcija, sem uključivanja titlova, zaboravite. Igrače naviknute na jasno označene predmete s kojima je moguća interakcija će možda zbuniti klasični Windows kursor koji ne menja oblik niti boju u kontaktu sa upotrebljivim stvarima. Pored činjenice da takav izgled kursora u igri obično signalizira da s njom nešto nije u redu pa mnogi pomisle da je u pitanju greška, potrošićete dosta vremena klikćući na stvari poput tastera, pitajući se zašto ne reaguju. Tek  naknadno saznajete da su neki predmeti neupotrebljivi dok se ne nabavi neki deo ili uradi neki zadatak, ne zbog baga u igri. Par dobrih starih poruka upozorenja poput “ovo za sada ne fercera, fali ti nešto” ne bi bilo na odmet.

armikrog1

Interakcija je na dosta mesta urađena trapavo. Na primer, Beak-Beak aktivira jedan taster samo ako je dovoljno udaljen od njega, dok će ako stoji ispred tastera (logična pozicija za aktiviranje) odbijati da bilo šta uradi. Takođe se možete prevariti da pretpostavite da vam još nešto fali samo zato što, recimo, poluga ne reaguje na kliktanje na nju već isključivo na njeno postolje ili Tommy izignoriše niz klikova jer mu se može.

Jedno te isto te jedno te isto

Prvi segment igre ostavlja odličan utisak – lepo odrađen nivo, zagonetke dovoljno teške da  zagreju vijuge i zainteresuju igrača. Međutim, već sledeći segment donosi ogromno razočarenje – većina problema je lenjo odrađeni copy/paste prvog segmenta. Ako je u prvom delu potrebno da Beak-Beak uradi stvar A da bi dobio predmet B i pokrenuo mašinu C, u drugom delu se dešava identična stvar. Nisu se čak potrudili ni da promene izgled mašine i dela koji fali, osim što su ih ingeniozno obojili drugom bojom. Treći deo – treća farba. U četvrtom delu sa užasom shvatate da ste na samoj završnici igre, baš kada ste se ponadali da će stvari da se zakomplikuju. Dovraga.

Armikrog4

Riddling me softly

Što se zagonetki tiče, mogu se nabrojati na prste (sa sve kopijama) i uglavnom su prilično jednostavne. Bilo bi lepo da su nas malo češće naterali da se zaglavimo i lomimo glavu oko nečega, umesto što su većinu stvari sveli na “idi 200m niže, zapiši simbol sa zida, vrati se i unesi ga u mašinu”. Vrhunac lenjosti je zagonetka u kojoj morate nanizati devet predmeta u tačnom redosledu koja se, sa identičnim rešenjem,  pojavljuje u igri čak tri puta.

Armikrog3-

His name is Robert Paulsen

Zaista je šteta što u Armikrogu nema više dijaloga, jer su angažovani odlični glumci poput Robert Paulsen-a (Teenage Mutant Ninja Turtles, Pinky and the Brain) i Jon Heder-a (Napoleon Dynamite glavom i bradom). Muziku potpisuje Terry Scott Taylor, autor jednog od najoriginalnijih soundtrack-ova u kosmosu – muzike za Neverhood. Ne znam da li zbog previsokih očekivanja ili zbog toga što je Armikrog prekratak da se pesme uvuku u uši, ali nisam bila oduševljena. Pride, strefio me je bag da muzika prestaje na prilično duge  momente, što nije pomoglo.

Armikrog5

U ljusci koštunjavog voća

Armikrog u sažetku: prekratko i bez mašte (that’s what she said). Možda je Kickstarter uzeo svoj danak pa su loše proračunat budžet i pritisak da se igra završi što pre doveli do neinventivnosti, ali Armikrog je čitav Hall of Records i nazad daleko od Neverhood-a. Ipak, ako smanjite očekivanja i date šansu igri, možete uživati u par sati zanimljive animacije i dobro se zabaviti.


Tekst originalno objavljen na portalu Geekebana.
Autor opisa: Dragana Stajić