Aliens: Dark Descent (2023)

Aliens franšiza je školski primer za „hit or miss“. Od izvanrednog survival horor hita kao što je Alien Isolation, preko Aliens Colonial Marines koji je dan danas noćna mora dna kvaliteta i dokaza da je potreban mnogo bolji QA za video igre danas, skoro se može očekivati da će svaka druga igra biti hit i obrnuto. Nakon poslednje avanture jednih od developera koji su se dohvatili franšize i obradovali nas sa Aliens Fireteam Elite, i napravili izuzetno dobru 3rd person pucačinu, vreme je da uzmemo lupu i istražimo da li je Aliens Dark Descent dostojan franšize ili još jedan money grab za fanove Aliens sveta.

Tindalos Interactive je developer koji je zapravo donekle i poznat u svetu gaminga, specifično u žanru RTS (real time strategies) koji je generalno zastupljen većinski na PC, obzirom na limitacije koje pružaju konzole u smislu broja kontrola/komandi itd. Njihovo iskustvo u Warhammer 40k strategijama je bilo poprilično dragoceno u razvijanju ove igre, ubacivši par aspekata koji se itekako zanimljivo odražavaju na gameplay.

Priča igre je skoro pa klasična da usled ljudske pohlepe ili famozne Wayland Yutani korporacije, Xenomorphs završavaju na odredjenoj lokaciji. Vi ste u ulozi Maeko Hayes, glavnog zamenika za administraciju na svemirskoj stanici koja kao idealista pokušava da napreduje u pohlepnom svetu, sa malom komplikacijom da je njen nadređeni biće vanserijske pohlepe, koji nije baš imun na korupciju usled čega, Xenomorphs kao deo ilegalnog tereta završavaju na vašoj lokaciji. Facehuggeri istrčavaju i ljupko osvajaju svemirsku stanicu, odrasli xenomorphs komadaju preostali deo radnika na svemirskoj stanici, usled čega se aktivira Cerberus protokol koji je napravljen kao odbrambeni mehanizam onemogućujući bilo kom brodu da dodje ili napusti navedenu stanicu i planetu kojoj stanica orbitira.

Nakon dramatičnog pokušaja bega sa stanice i završavanja na planeti zajedno sa drugim marincima, počinje pokušaj preživljavanja male ali odabrane grupice marinaca u moru xenomorpha. Uticaj Warhammer igara je očigledan u mehanici poznatoj kao „stres“. Kao i u stvarnom životu, povećani stres će vam otežavati igru i čak onemogućiti karaktere, do nivoa da ćete i izgubiti čitavu ekipu. Povećan stres može prouzrokovati da se vojnicima tresu ruke usled čega neće moći da pogode ništa, ili da psuju kao kočijaši i stresiraju ostalu ekipu marinaca što može pretvoriti marince u novo meso iz koga će chestbursteri iskočiti i doprineti demografiji Xenomorpha. Pored stresa imate još zabavniju mehaniku koja vrši pritisak na vas pored Project Cerebrusa, a to je „The Hunt“. Kako uđete na određenu lokaciju koja je puna xenomorpha, počinje veliki lov na vas. Kako vreme prolazi, lov će biti sve agresivniji sa više kreatura koje hoće da raskomadaju marince kao da su piletina iz Lidla na akciji.

Primorani ste da se sakrijete da bi se lov završio, usled čega će se stres skala stabilizovati, ali će neprijatelji čekati nov kontakt da bi pritisli dugme play i nastavili sa navedenog nivoa hunt horora koji spremaju za vas. Usled stresa takođe dobijate i traume nakon misija što će drugačije uticati na vaše karaktera. Paranoični karakteri će napadati sve što se kreće, depresivni neće imati snage da pomažu drugima i fantazirati o završavanju svog bednog života što pre jer nije vredno mučenja itd.

Developeri su svesni da su stavili dosta negativnih mehanika u igri, tako da su ispali donekle balansirani i pošteni usled čega su omogućili opcju da se povučete sa misije kada god želite, i da kasnije nastavite misiju sa novom ekipom sa verovatno manjim traumama. Povrtatak nazad u misiju je urađen više nego zadovoljavajuće jer ne postoji nikakav refresh ili slično. Sve je tačno onako kako ste ostavili prvog puta, uključujući zavarena vrata, ispražnjene zalihe u prostorijama kao i oštećeni tureti koje ste prošli put postavili u potrebi za novom municijom i popravkama.

Neka od čudovišta su bukvalno snatcheri koji će vam ukrasti člana ekipe u sred akcije tako da imate životnu dilemu ili da ugrozite ostatak ekipe u pokušaju da ga spasete dok vas armije napadaju, ili da vaši dragi vojnici gledaju kako njihov član skoro pa porodice je otet znajući da će ga razoriti na sitne komade dok ga alieni budu koristili za uzgoj svoje rase. Municija je naravno ograničena tako da je taktika od imperativa. Oprema za zavarivanje vrata i sličnih akcija koje su uveliko poznate u Alien svetu su tu jer je igra pokušaj omaža na prethodne igre, obzirom koliko referenci postoji u igri.

Kontrole ovakve igre su donekle prioritetno dizajnirane u vidu upotrebe miša i tastature, usled čega je adaptacija za konzole itekako pohvalna i ukoliko ignorisemo određene sitnije probleme možemo reći da je urađen poprilično ok posao. Jedna od mana igre je routing tj putanje kojim se kreću marinci. Bilo je nekoliko neprijatnih scena gde bi se naš marinac zakucao u zid ili u neku jedva vidljivu prepreku i time se odvojio od cele ekipe postavši zlatna meta za Xenomorphs.