Iako je popularnost Sega Master Systema bila nekoliko puta manja od Nintendo Entertainment Systema, ovaj sistem je doživeo duboku starost, i praktično je ugašen tek sredinom devedesetih godina. Za to je ubedljivo najzaslužnija popularnost konzole u Evropi koja je zaista bila velika, pa je Sega više od pola decenije od izdavanja Mega Drive 2 sistema i dalje proizvodila igre za svoju osmobitnu konzolu. Jedno od poslednjih zvučnih imena izdatih za njega je svakako Mortal Kombat II.

Možda izlazak ove igre deluje potpuno nelogično, ali kada se sve razmotri, definitivno nije tako. Kao što smo napomenuli, Sega Master System je još uvek bio aktivna konzola koja je donosila značajne prihode u doba kada se pojavila ova igra, a dodatni razlog za njenu konverziju na ovu platformu bila je činjenica da je igra prethodno portovana na Game Gear, Seginu džepnu konzolu koja poseduje identičan hardver kao i osmobitna konzola, tako da je igra veoma jednostavno konvertovana i za SMS.

Jasno je da ova verzija igre jednostavno ne može da parira verzijama sa Sega Mega Drive 2 ili SNES-a, ali to ne bi bio problem da su programeri više vodili računa o njenom prilagođavanju ciljnoj platformi. A nisu.

Prvo što ćete primetiti jeste da se u igri nalazi samo 8 (od 12) likova koje možete birati u drugim verzijama, što je verovali ili ne, daleko najmanji problem. Mnogo više nezadovoljstva ćete osetiti kada shvatite da se sve borbe odvijaju na samo 2 lokacije (osim borbe sa skrivenim protivnicima) što je zaista smešno. Jasno je da je ovo urađeno zbog toga što na kertridžu jednostavno nema dovoljno prostora, ali to ne može biti opravdanje. Na sve se nadovezuje i priča o grafici, koja na slikama zaista izgleda dobro. I ne samo na slikama, već i u stvarnosti. Zaista, pozadine nisu naročito detaljne, ali likovi izgledaju veoma lepo, osim Shao Khana i Kintaro-a kojima je oduzeto pola metra visine (opet ograničenja konzole). Problem je što svega samo izgleda lepo, ali se i ne kreće tako. Zapravo, verovatno nikada niste videli igru za konzole koja koristi toliki frame skip kao Mortal Kombat II za SMS. Čak i Banjoo Tooie za N64 koji konstantno drži od 15-30 FPS-a ili Driver 2 za PSX izgledaju super glatko pored ove igre u kojoj prema ličnoj proceni, frame rate varira između 5-10, što je pravi skandal. Zvučna podloga je užasna, jer je sve urađeno sa generičkim instrumentima bez imalo uloženog truda, kao da je u pitanju jedna od prvih igara za konzolu. A šta reći za kontrolni sistem? Svi koji su imali priliku da osete »zadovoljstvo« igranja MK II na Amigi, znaće kako stvari stoje. Jedina svetla tačka je to što se magije i dalje lako izvode, mada zbog slabe animacije borbe više liče na mučenje nego na zabavu. AI protivnika na vrlo niskom nivou, tako da se igra na easy nivou težine može završiti bez ikakvih problema, upotrebom jedne jedine magije, što je praktično nezamislivo u bilo kojoj drugoj verziji igre.