Poslednjih dana nije bilo nikakvih novina na nashem sajtu, delom zbog nedostatka interesantnih vesti, delom jer je leto! Ipak, ochekujte dosta interesantnih stvari tokom narednih dana.
 

Neprikosnoveni Amiga emulator dobija novu verziju koji sve najavili pre nekog vremena. Da se ne bismo ponavljali ostaje nam samo da konstatujemo da nova verzija donosi dosta toga interesantnog i da je obavezno treba preuzeti, recimo odavde.
 

Danas sigurno najpopularniji PSX emulator konachno bi trebalo da posle izuzetno dugog perioda dobije novu verziju koja ce nositi oznaku 1.5.3 shto nas navodi na ispravan zakljuchak da ce ona imati samo zadatak da ispravi neke greshke poput zvuka u Tekkenu. Bez obzira na to shto nece doneti puno toga novog, sve mozhe da nas raduje povratak na scenu jednog tako popularnog i kvalitetnog programa. Nazhalost, nemamo nikakvu informaciju kada ce se on pojaviti.
 

Ono shto su autori ovog PS2 emulatora uspeli da postignu samo u ovih par meseci je prosto zadivljujuce, a najnovije objavljene slike iz privatne beta verzije samo potvrdjuju tu konstataciju. Naime, PCSX2 je sada u stanju da pokrene Super Bust-A-Move (kod nas mnogo poznatiji kao Puzzle Bobble serijal) koji je i igriv, iako 2D grafika josh uvek nije potpuno doradjena. Naravno, i zahtevnost je izuzetna, tako da ni mashine na preko 2Ghz ne mogu da izvuku dvocifren broj frejmova u sekundi.

Da nishta nije tako komplikovano kao emulacija Seginog Saturna potvrdjuje nova verzija Satourne, trenutno najaktivnijeg emulatora ove konzole. Nazhalost, u pitanju je josh uvek veoma zahtevan, nekompatibilan i vrlo komplikovan program, pa ga preporuchujemo samo strpljivim entuzijastima koji mozhda i postignu nekakav rezultat. Ostalima preostaje isto shto i do sada - chekanje.

Preuzmite ga odavde.
 

History.dat 0.71 naravno donosi interesantne informacije o igrama koje podrzhava ovaj emulator i mozhete ga pronaci ovde.

Na kraju, imamo i novu verziju Hiscore dodatka (7.97) koji ce kao shto mu ime govori, omoguciti pamcenje hi-scoreva u vecini MAME igara. U odnosu na proshlu verziju dodata je podrshka za veci broj novijih igara. On se nalazi na ovoj adresi.
 

Dok je on igrao piratska izdanja igara na Amigi, C-64 i ZX Spectrumu koje su pravili timovi od najvishe 5-6 amatera i koje su zauvek ostale izgubljene u vremenu, dotle su igre radjene za konzole vec imale zavidan budzhet i vishemilionske tirazhe, a mnogobrojni serijali sa njih pokrenuti i pre vishe od 15 godina i dalje predstavljaju vishe nego uspeshne franshize. Ali otkuda je on i hiljade njemu slichnih to mogao da zna? Zachauren u svoj svet, chitajuci mozhda bash Svet Kompjutera pre 15-tak godina, sigurno nije mogao da dozhivi prosvetljenje. Kao da zhivite u Matrixu, ne znajuci da postoji i pravi, realni svet koji uopshte ne izgleda kao onaj u kome zhivite.

Na kraju, toliko nipodashtavanje japanske igrachke industrije koja je svetu podarila tolika genijalna imena kao shto su Miyamoto, Suzuki ili Kojima i koji medju igrachima imaju status rok zvezda a njihova dela kao shto su Metal Gear, Virtua Fighter, Daytona USA, Mario ili Zelda imaju popularnost kakvu Alpha Centauri, Planscape Torment, Falcon 4.0, Outcast nikada nisu imali. Potpuno zasluzheno. Ipak, uvek se pitam: da li Miodrag iskreno veruje u sve shto napishe, ili se samo bori da sachuva svoj izmishljeni igrachki svet i svoju pogubnu filozofiju koju chitaoci treba da prihvate. "Plashim se" su dve rechi koje bih i ja mogao da kazhem. Plashim se da ce ovakvi skaradni, neistiniti tekstovi zaista nauchiti mlade igrache da razmishljaju kao on. Kao da nam vec nije dovoljan frapantan broj osnovaca koji svoje raspuste provode u zamrachenim igraonicama igrajuci Counter Strike.


Sluchaj treci: Bonus level
Bonus level je rubrika u Svetu Kompjutera koja najavljuje nove igre za PC, a koja ovaj put sadrzhi dva interesantna detalja. Na lichno iznenadjenje, pomenuta je igra Teenage Mutant Ninja Turles, inspirisana novim serijalom crtanih filmova o ovim junacima i to bez i jednog zajedljivog komentara. Valjda ih chuvaju za opis... Zaista zhelim da ne budem u pravu. Zaista ne znam ko je autor najave za igru The Hobbit pa cu se uzdrzhati od prozivke po imenu, ali shta kazhete na ovu rechenicu: "Ovog puta rech je o arkadnoj avanturi u duhu Zelde (igra za konzole). Premda to podrazumeva da ce igra biti okrenuta najvishe osnovcima...." Zashto ne okarakterisati choveka koji napishe ovakvu glupost titulom idiota? Ne idiot kao osoba naravno, nego kao totalni idiot za igranje? Zbog svoje kompleksnosti, Zelda je poslednja igra koja se mozhe svesti pod kategoriju naslova za osnovce, a takav komentar zhestoka je uvreda za desetine miliona fanova serijala shirom sveta. Sreca njihova shto na komentare i kritike uopshte i ne odgovaraju, jer bi tek onda ispali zaista smeshni.

Sluchaj cetvrti: Colin McRae Rally 3
Opsednutost Gradimira Joksimovica ovom igrom bila je tolika da valjda niko nije ni posumnjao da ce ova igra zbog svog (ne)kvaliteta zasluzhiti titulu najboljeg naslova meseca i gomilu netachnih hvalospeva, pre svega na rachun grafike koja po njemu eto ne mozhe da se poredi ni sa jednim slichnim ostvarenjem, iako je zaista daleko od takve konstatacije. Ovakav kakav je, sa nadprosechnom, ali nikako spektakularnom grafikom, skoro nikakvim inovacijama, nedostatkom pravih staza, shampionata, vozacha, automobila pa chak i chinjenici da Colin vozi za Ford iz koga je oteran na kraju sezone i to u tandemu sa Nikijem Gristom sa kojim je zbog svadje prekinuo saradnju Colin je i dalje dobra igra, ali daleko od onoga za shta se ovde izdaje. Zbog chega je neosporno kvalitetniji MotoGP 2 strpan na pola strane ili ta titula nije dodeljena Gothicu 2? Neosporno, najduhovitija rechenica ovog meseca odnosi se na zakljuchak i zhelju autora opisa igre The Hulk da je ovo solidan port sa konzola, ali da bi bilo lepo videti pravu PC akcionu avanturu sa Hulkom u glavnoj ulozi. S obzirom na "ekstremnu" profitabilnost koje PC igre imaju na svetskom nivou, zashto bi tako neshto bilo problem?

Shteta je shto su mnogi kvalitetni tekstovi ostali u senci ovakvih budalashtina, ali da i njih pomenemo, jer ih ima zaista dosta. Pre svega tu je interesantna pricha Nenada Vasovica o sigurno najischekivanijem filmu godine - Terminatoru 3, zatim veoma detaljan i informativan test GeForce FX kartica Sashe Uzelca, pa tekst o Microsoftovim ratovima sa Linuxom i Netscapeom (Dushan Stojichevic), pricha o DivX kompresorima Vladimira Pisodorova ili opis knjige 1000 Game Heroes koji je uradio Slobodan Macedonic. Na kraju, tu je chlanak o igranju na Linuxu, koji ce razveseliti pre svega one koji ga bash ne mirishu narochito.

Konachan zakljucak je teshko dati. Neko filozofsko mishljenje o tome kuda ide SK necemo davati, jer kvalitet tekstova varira iz broja u broj, ali i dalje chvrsto stojimo iza toga da je i ovakav SK vredan svoje izrazito niske cene, narochito ako znate da filtrirate informacije koje mozhete da prochitate u njemu. Ipak, mishljenja smo da mnogi ljudi koji rade u njemu odavno ne zasluzhuju chak ni verovatno prilichno niske honorare koje za to dobijaju.
 

"Najveci procenat naslova koji spada u sferu naseg interesovanja dolazi iz Amerike i zapadne Evrope" ... da nije bilo ove recenice i naslova "Ja, Igrac" verovatno nikada ne bih ni gubio vreme u pisanju kritike javnog dnevnika jednog domaceg umisljenog poznavaoca igara.

Naslov text-a je "Plasim se". To je tuzna prica o rusenju zamisljenog sveta jednog starog domaceg igraca sa evolucionim putem c64 - amiga - pc, koji je godinama odbacivao konzole i sve ostale normalne i dominatne igracke trendove koji nisu imali veze sa njemu pristupacnim sistemima, po starom srpskom sistemu 'sto je nase najbolje je' ili 'jedino je'. Takvo zatvaranje je dosta dugo i bilo moguce, ali danas kada su se trendovi malo promenili i sve postaje daleko jasnije, jedan stari igrac koji je odrastao na potpuno drugi nacin ostaje zbunjen i trazi razloge problema na svim (pogresnim) mestima.

Po njemu su igre danas lose zato sto su velike pare u igri i surove kapitalisticke komapnije ne daju "pravim" nezavisnim talenitma da se probiju ... kao u 'stara dobra vremena' c64 izdavastva kada je jedan covek pravio igru posle rucka (Ja skidam kapu genijalcima tog perioda i citavoj sceni koja je postojala, bila je interesantna stvar za sebe i bila je SVE samo ne kolevka igracke kulture). Kako Kuzmanoivic kaze korporaciski pristup poslu skoro potpuno onemogucava da se eventualni genije iskristalise, navodeci 'velike game guru-e' koji su se probili 'u zlom korporaciskom okruzenju' Dzon Karmak-a, Aleks Gardena (Homeworld) i Tim Kejna (Fallout) kao 'poslednje mohikance individualnog genijalizma'.

Da li je problem u losem kvalitetu igara bas u tome? Da li su igre danas lose uopste??? Da li Kuzmanovic misli samo na PC? Naravno, jer nista drugo za njega nije ni legitimni igracki sistem (XBOX koji od nedavno ima nije mnogo uticao na njega da pronadje jos nesto osim PC zanrova na koje je navikao). Da li su igre na PC-u lose zbog toga sto je nestao 'individualni genijalizam' i zbog velikih korporacija u igri?

Ono sto bi gospodin Kuzmanovic trebalo da zna pre nego sto sebe nazove IGRACEM je to da su igre NASTALE u korporacijskom okruzenju. Nintendo i Sega nisu poceli kao grupe bradatih hipi studenta iz US koji su pisali igre u slobodno vreme. PC (a ni jedan drugi stari kompjuter) nikada nije bio, a nerealne su sanse da ce ikada i biti, dominantni igracki sistem i pozornica mainstream igracke kulture... koja je (big shocker coming) i poreklom iz Japana i koja je (jos veci shocker) uvek bila na konzolama.

Kuzmanovic se u svom textu posle razocarenja u igracku industriju kapitalisticke Amerike i Zapadne Evrope ponadao da ce spas eventualno doci iz Istocne Evrope i Rusije uz citat "Cesi i Rusi nam vracaju nadu u bolje sutra", spominjuci Japan samo na kraju texta kao "japanske stancere" koji ce vremenom sve manje znaciti u umeticko-istorijskom smislu.

Ovim textom Kuzmanovic vam je prakticno rekao da su ruske i ceske igre iz malih produkciskih kuca umetnicka dela dok su japanski hitovi iz 20 godina starih tradicionalnih komapnija nesto marginalno i nebitno. Znaci jedan Hidden & Dangerous ili Hard Truck su umeticnko delo dok su Final Fantasy serijal ili Metal Gear Solid 'stancovane' stvari bez ikakve vrednosti. Stancovanje koje on vidi je nista drugo osim normalnog tempa izdavanja igara... to sto nastavci stvarno dobrih PC-only igara izlaze za 5 do 10 godina ili nikada je ocigledno postavilo jako cudne kriteriume nekome.

Takodje po Kuzmanovicu stari individiualni genijalci koji i danas prave DOBRE igre kao sto su Yu Suzuki, Hironobu Sakaguchi ili Hideo Kojima (svi sa hitovima od osamdesetih pa do danas) ne postoje ili nisu ravni velikim 'idolima' kao sto su Alex Garden i Tim Kejn (obojca 'slavni' po jednoj jedinoj igri u celoj karijeri). Cak iako 'individualni genijalizam' nema nikakve veze sa kvalitetom igara, moguc je i danas, a PRAVI stari genijalci se nisu samo ispucali na jednoj igri pre 10 godina i pali u zaborav vec rade i danas punom parom, nikakva industriska masinerija ih nije omela. Lazni velikani poput Dzona Romera su prosli tacno onako kako su zasluzili. Licno zelim mnogo srece Dzonu Karmaku sa njegovim DOOM-om 3, ali videcemo koliko ce jos dugo njegovo pisanje endzina i remake-ovanje iste igre koja ga je proslavila moci da zadrzi 'umeticko-istorisku vrednost' ako je uopste i imao ikada. Za uspeh je potrebna prava kreativnost i postovanje tradicije... ali to je savim druga tema sada.

Kompletan "Ja, Igrac" text mozete videti ovde i sami doneti sud.

Kakvi li ce igraci biti danasnji klinci odavde i kakve li ce oni 'strahove' imati nekada ako rese da se bave igrackim novinarstvom kada danas umesto u Pokemon-u vide genijalnost igara u Counter Strike-u.