Pre nego što me Nintendo obožavatelji nabiju na kolac… dozvolite mi da se razjasnim.

Ja volim Nintendo Switch! Ja volim Marija i Zeldu (Linka)! Ja volim uvrnute Nintendo Direct-ove! Ja. Volim. Nintendo.

Nintendo Switch je odlična konzola i to ne može niko da porekne. Iako je najslabija konzola trenutno na tržištu, njena portabilnost je ono što joj daje prednost nad konkurencijom, a o igrama da ne pričam. I zašto onda ova slatka i inovativna konzola nema dušu?

Hajmo, od početka? Šta je to duša konzole? Ili, bolje da kažem, “ŠTA JA (MisterGrinch) SMATRAM DA JE DUŠA KONZOLE?

  • Da li je to procesor? Ne, to je hardware.
  • Da li su to igre za konzole? Ne, to je software, i da napomenem, Nintendo IGRE IMAJU DUŠU! (ja govorim ovde o samoj konzoli).
  • Kontroleri? Naravno da ne.
  • Operativni Sistem konzole? Zapravo DA, ali ne samo to!

Za mene, duša konzole je sve ono što dobijete od same konzole a da uopšte ne pokrenete igru.

Zbunjeni? Dozvolite da vam objasnim, ili da makar pokušam. Proći ćemo kroz jednu kratku istoriju konzola koje nisu i jesu imale dušu i na kraju vam garantujem da ćete shvatiti o čemu govorim.

SEGA CD! Jedna od prvih “konzola” sa dušom!

O da! Ne šalim se uopšte! Jedna od prvih konzola, ili bolje rečeno, dodatak za konzolu, koji je imao dušu je SEGA CD (ili Mega CD, kako smo ga ovde zvali). Pa čekaj malo, zar to ne znači da je i SEGA Mega Drive (Sega Genesis) imala dušu? Zapravo ne.

Nemojte loše da me shvatite, SEGA Mega Drive je bila super konzola, ali nije imala dušu. Ako bi upalili SEGA Megu-u bez kertridža dobili biste samo crn ekran (možda bi se video ulaz malo drmnuo, ali uglavnom bi sve bilo prazno). I dalje odlična konzola (takođe moja prva konzola) ali bezdušna. Zapravo, sve te starije konzole su bezdušne, ako mene pitate.

E, sad se spremite. Ako ste kojim slučajem imali SEGA CD dodatak, i ako biste upalili tu skalameriju sa dva ispravljača bez igre, dobili biste ovo:

 

Aha. Vidite na šta mislim? Čak i bez igre, vi biste dobili jedan lep SEGA logo koji se vrteo po ekranu a u pozadini je blještala muzika. To je DUŠA KONZOLE!

Sad neki od vas verovatno misle da ovo zvuči glupo. Znači konzole koje imaju interesantan startup intro imaju dušu a ove ostale ne?

Pa… da, ali nije samo to u pitanju.

Nije obavezno da imate cool logo kao SEGA (Mega) CD, ali treba da imate NEŠTO.

Nešto glupo i apsolutno beznačajno za igranje samih igara ali takođe nešto šareno, prepoznatljivo i pamtljivo. Nešto što će živeti u sećanjima igarača mnogo duže nego sama konzola.

Koje još konzole imaju dušu?

Svaka konzola koja je imala nekakav interesantan into, nakon što je uključite ima dušu.

  • Sony PlayStation 2 i 3 imaju svoju kratku melodiju kada upalite konzolu.
  • Xbox (prvi Xbox) vas napadne sa svojom ikoničnom kuglicom na kojoj imate veliko zeleno X.
  • SEGA Dreamcast je imala malu crvenu (plavu) tačkicu koja je stvorila svako slovo i na kraju napravila vrtlog koji je bio u obliku logo-a.

Mada, verovatno najikoničniji (I najnostalgičniji) startup intro je bio za Sony PlayStation (1):

 

Mmmm… osećate li dušu konzole? Ja sigurno osećam. Nije ovo samo Sony koji reklamira svoj proizvod i brend. Ovo je dobrodošlica za nas igrače. Ovo je zvuk koji nas pozdravlja i sprema da igramo nešto prelepo. Naravno, pod uslovom da se disk dobro učita…

Da li samo konzole sa startup introm imaju dušu?

Naravno da ne. Duša konzole može da dođe do izražaja na razne načine. Xbox 360, je imao startup intro ali ga se verovatno ni ne sećate. Međutim, sigurno se sećate ikoničnog zvuka za otključavanje Achievement-a ili kada vam se prijatelj uloguje u Xbox Live. Kasnije je Xbox dodao i svoje avatare i naravno teme kako bi dali još više stila svojoj konzoli.

Isto važi i za PS3 (i PS4). Da li je konzola imala upečatljiv startup intro? Pa, ne baš ali imala je svoje zvukove i svoj ikonični i vrlo organizovan meni. Takođe, mogli ste da menjate pozadine, da vidite mali video (ili dobijete pozadinu) kada birate koju ćete igru igrati. Čak je i PlayStation Store imao dušu, bar dok ne vidite cene nekih igara…

Takođe, ako vam je bio dosadan prazan ekran na vašim konzolama, mogli ste uvek da skinete (ili kupite) Wallpaper-e iz same prodavnice, koji su dolazili čak i sa svojom muzikom.

A Nintendove konzole?

To je ono najzanimljivije, Nintendove konzole su nekada imale dušu! 

 

Zapravo, bile su najbolje u tome!

  • Kada uključite Nintendo GameCube, čujete onu ikoničnu melodiju dok se ljubičasta kockica okreće i kreira GameCube logo (mogli ste čak i da držite Z dugme i dobijete skorz novu melodiju).
  • GameBoy Advance je imao onaj “bling” i “cing” svaki put kada bi ga uključili
  • Nintendo DS nije imao baš dobru startup intro melodiju ali je zato imao Pictochat (blesavu aplikaciju u kojoj ste mogli da crtate i chat-ujete zajedno sa drugim DS korisnicima u vašoj blizini)

Nintendo Wii je imao onaj prelepi glavni meni sa muzikom. Mogli ste da imate svoje avatare (Mii) koji su takođe imali svoju muziku. Wii Shop kanal je imao vrlo zastareo interfejs i bio komplikovaniji nego što bi trebao. Ali… imao je onu zaraznu melodiju zbog koje su mnogi palili Wii Shopping Channel samo da bi je slušali. Mogli ste i da šaljete poruke svojim prijateljima ili da dobijate poruke iz samih igara.

 

Nintendo 3DS? Kakva duša od konzole! Prva Nintendova konzola koja je imala teme.

  • Hoćete glavni meni u stilu Marija ili Zelde? Nikakav problem!
  • Muzika u prodavnici? Još kako!
  • Čak i kada download-ujete igru, pojavi vam se kutijica u koju ulaze male loptice dok se puni do kraja, a kada se napuni, kutijica se zatvori i stvori se mašna pa dobijete osećaj kao da otvarate poklon.

Nintendo 3DS je čak imao i StreetPass, gde bi vam 3DS bio u sleep i ako biste prošli pored nekoga ko takođe ima 3DS, izmenili biste podatke. Iako ovo nije zaživelo, i dalje je dalo mnogo karaktera maloj prenosivoj konzoli.

A šta ima Nintendo Switch?

Apsolutno ništa (zapravo, samo jednu stvar, ali kasnije ćemo o tome)!

  • Kada upalite Nintendo Switch, dobijete dosadni, kockasti meni gde su vam izložene igre.
  • Muzike nema. Meni može da bude crn ili beo. Ne možete da ga ukrašavate osim ako hakujete konzolu.
  • Mii kanal ko da ne postoji, možete ih koristiti samo kao za ikonu na avataru ali čak i to polako izumire

A prodavnica? Nintendo Switch eShop, kada uopšte radi, je jedna užasno dosadna i neorganizovana ostava gde Nintendo samo baca igre gde samo ono što je na vrhu bude primećeno. Teško je da pronađete šta vam treba (osim ako ne znate samo ime igre), nema nikakve muzike u pozadini, samo Nintendo-ve igre ili neke vrlo popularne Indi igre se vide, dok sve ostale tonu u zaborav a i prodavnica se često crash-uje ili neće da se učita. Znate da nešto nije u redu kada većina korisnika preferira da koristi Nintendo eShop preko kompa nego na samoj konzoli.

A komunikacija sa vašim Nintendo prijateljima? NE POSTOJI. Iako možete da dodajete prijatelje, nemate način ni da im poruku pošaljete. Ako hoćete Mario Kart da igrate i komunicirate, lepo izvadite telefon sa Nintendo Switch aplikacijom i MOŽDA ćete moći da pričate u vrlo neorganizovanom lobiju. Užasno je!

Jedino zrnce duše koje Nintendo Switch ima je onaj ikonični KLIK kada ubacite JoyConove u konzolu. To je lepo i prepoznatljivo ali nije ni blizu onoga što druge konzole imaju.

 

Najtužnije od svega je, što je konzola sa možda najvećom dušom baš bila prethodnik Nintendo Switch-a. Govorim naravno o…

Nintendo Wii U, konzola sa najvećom dušom!

Da se ne lažemo. WiiU nije bila dobra konzola. Slabo se prodavala, third-party developeri nisu bili zainteresovani, Nintendo ju je loše reklamirao i na kraju su je pre vremena sklonili iz prodaje i posvetili se Switch-u. Da, Nintendo WiiU je bio neuspeh… ALI KAKVU JE DUŠU TA KONZOLA IMALA!

Znate šta se desi kada uključite Nintendo Wii U? Stvori se vaš Mii, mahne vam, stane u veliku praznu sobu i onda polako na tenane, okupljaju se ostali Mii-ovi. Neki su bili pravi korisnici (vaši prijatelji), neki su bili generisani ali jedno je bilo sigurno, niste sami. Vi ste bili deo Wii U porodice. Komplikovane porodice, svakako, ali bili ste deo nečega lepog. I dok ste stajali u tom meniju, sa muzikom naravno, letele su vam poruke. Imali ste porukice šta drugi igraju, šta ljudi vole ili ne vole, šta su vaši prijatelji radili, šta ste poslednje igrali, i slično.

A Nintendo eShop prodavnica za Wii U? Fantastična! Dok se učitavala, imali ste malu puzzle mini-game čisto da imate nešto da radite tih par sekundi. A kada bi se otvorila bila bi šarena, ljupka prodavnica. Ne samo da je imala muziku nego su je redovno menjali kako bi promovisali nove igre.

 

Međutim, definitivno najlepši deo duše Nintendo Wii U bio je Miiverse. Umesto da implementuju Facebook (ili šta god da je bilo popularno u to vreme), Nintendo je napravio svoju socijalnu mrežu. Ovde su korisnici delili hintove o igrama, lepili sličice i crtali. Mnogi su voleli da crtaju koristeći Wii U gamepad a mi koji nismo znali smo im davali lajkove. Naravno, pošto mi ljudi volimo sve lepo da upropastimo, bilo je mnogo nacrtanih polnih organa na tim crtežima pa je Nintendo morao da ugasi ovu predivnu aplikaciju.

A jesam li spomenuo da ste na Wii U mogli da Video Chat-ujete sa prijateljima? Da, nije vam ni trebalo ništa dodatno jer je Wii U Gamepad već imao kameru. Naravno, dodavanje prijatelja na Nintendo konzoli je uvek bila noćna mora ali nakon tog procesa, samo izvadite GamePad i to je to.

I zato vas pitam, NE, Pitam NINTENDO:

  • Zašto Nintendo Switch nema toplu dušu kao što je Wii U imao?
  • Zašto ste odlučili da napravite najgeneričniji operativni sistem i da ga nikada ne unapredite?
  • Zašto svaki update za Nintendo Switch donosi isključivo “Improved System Stability”?
  • Zašto svaka Nintendova igra ima toplu dušu dok su operativni sistem i prodavnica tako bezdušne?

Hoće li Nintendo Switch ikada dobiti dušu?

Najverovatnije: NE. Nintendo Switch-u se bliži kraj životnog ciklusa i nova konzola je skoro na vidiku. Verovatno nema poente da Nintendo ulaže trud kako bi doterali Switch, iako se i dalje prodaje ko blesav.

Nintendo fanovi su sve ovo tražili od kada je konzola izašla ali Nintendo se nikada nije potrudio da učini operativni sistem privlačnijom. Osim onoga KLIK, najviše što smo ikada dobili je da Mario trči u pozadini ali samo za vreme Mario dana.

Ono što znam je da, kada jedan dan Nintendo Switch postane prevaziđena konzola (ili retro konzola), i kada je budem priključio ponovo da se prisetim tih lepih starih igara (koje su pune duha) da neću dobiti onaj talas nostalgije koji dobijem kada uključim PlayStation 1, Xbox 360 ili skoro bilo koju drugu Nintendovu konzolu.

Tužan sam i žao mi je što je Nintendo Switch toliko dosadan iako je možda jedna od najinovatnijih konzola. Stvarno je šteta da kompanija koja toliko pažnje posvećuje svojim igrama neće nimalo da ulepša jednu od svojih najprodavanijih konzola.

Ali to je vam, dragi moji, Nintendo.

I kako kaže Kyle Bosman: “U industriji video igara, ne postoji niko GLUPLJI niti PAMETNIJI od Nintenda”

Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.