Izgleda da retro gaming uživa blagi novi talas ponovne popularnosti u ovim COVIDAŠKIM streamerskim vremenima. Samo u prethodnih mesec-dva u veoma kratkom roku imali smo čak tri velika dokumentarna izdanja vezana za stare video igre i njihove romantizovane istorijate. To su priče koje smo mi ovde na EmuGlx pričali toliko puta, mnoge i u vreme dok su ti sistemi bili novi. Nešto kasnije tom tematikom su se bavili i mnogi strani hobisti na YouTube-u sa stvarno sjajno odrađenim klipovima od po sat vremena i duže, finansirani od strane verne retro zajednice preko Patreona (ko nas jebe kad ne radimo na engleskom). Svakako, sve je to lepo i fino ali evo sada u 2020. imamo i ničim izazvan blagi upliv u mainstream sa sličnim sadržajima.
Pred definitivno najveću moguću casual publiku na Netflix je u avgustu bačena doku-serija “High Score”, gde je u 6 epizoda pokušano da se pređe sve od preistorijskog nastanka igara, prvih arkada i konzola sve do rane 3D ere. Rekli bi najprežvakanije retro teme ikada, ali za Netflix i potencijalnu skroz novu mladu publiku ili američke bake i deke kojima su namestili Netflix u staračkom domu – super! Autor, izvršni producent i režiser ove serije je jedna te ista osoba, omoćena mlada žena France Costrel koja u svom skromnom CV-u ima već bavljenje 8bit retro sadržajima u TV formatu. Ne ulazim u to da li je na Netflix pre nje mogao da dođe neko malo više upućen u tematiku od brojnih retro YouTubera. Ona svakako deluje legitimno koliko može da bude i izgleda da zaista voli to čime se bavi, situacija je miljama daleko od Feminističke Frekvencije i Anite, ali ipak zbog blago šarlatanskog prilaska nekim temama ovde, i naravno obaveznog chekiranja SJW bingo-a, imam i par zamerki – jer da nemam, jasno je da ovog teksta ne bi ni bilo.
Epizoda 1 – Boom & Bust
U prvoj epizodi “High Score” sa bavi tipično američkom temom velikog skoka popularnosti igara u kasnim 70im i zatim kompletnog kraha industrije 1983 godine. I pre nego što domaći matori PCjaši stignu da uzviknu ko iz puške kako je to samo u Americi bilo, kako su oni bezbrižno igrali tekstualne avanture na PC-u i presnimavali audio trake za C64 dok je tamo neki Atari u Americi propadao. NEKA GORI AMERIKA! (ovde sam hteo da linkujem Burn, Pentagon, Burn ali YouTube nam je obrisao sve sa “patriotske pesme” playliste). Super, bravo, odlično za vas! Ali mora se uzeti u obzir da je to tržište bilo najveće i bez sumnje najuticajnije za dalji tok i razvoj svetske gaming industrije, posebno nakon spomenutog kraha.
Sledi uobičajena priča o sahranjivanju ET kertridža, ali zbog skupoće produkcije imamo i ljude iz tog vremena da daju lighthearted šaljive intervjue, ispričaju po koju anegdotu propraćenu nekakvim generic pixelartom – jer ako se pikseli vide to je deco retro, don’t think too hard about it. SJW momenat ove epizode je u tome što su uspeli da iskopaju ženu koja je pobedila na prvom Space Invaders takmičenju u Americi, dok je bila muško. Mogu da zamislim oduševljenje režiserke kada je izguglala taj podatak. Iskreno, ovoj prvoj epizodi i nemam šta posebno da zamerim, nema velikih smrtnih grehova osim ako niste zadrti PCjaš, Komodoraš ili Amigaš kog ove američke konzolaške priče uvek triggeruju i teraju na upljuvavanje o tome kako to nije bilo kod nas. Da, slažem se – ovde nije imalo šta da krahuje.
Ocena: 721 od 881 zakopanih ET kertridža.
Epizoda 2 – Comeback Kid
Sledi epizoda kompletno posvećena Nintendovom pohodu Amerike sa 8bit NES-om. Možda i postoji neko ko nije čuo ove priče bezbroj puta do sada, hell čak i domaći gameri operisani od NES-a nemaju izgovor jer imaju EmuGlx, gde smo od davnih dana pa do skoro pričali ovu priču. Svakako nema puno prostora za grešku ovde, priča o marketinškom pohodu, prvim takmičenjima iz 1990, presmešne anegdote mučenika koji su radili u onom Nintendo call centru koje su klinci drkali telefonom non-stop (priča se da su tako i kod nas maltretirali Beosoft). SJW momenat ove epizode je priča o ranije malo spominjanoj “ženi zmaju” Gail Tilden iz američkog Nintenda koja je otišla u Japan da održi lekciju nerazumnim žutaćima o tome kako treba prepakovati njihov magazin za američko tržište. Što je najgore, sve je bila u pravu. Nintendo Power je tako nastao, jeste sad malo krinži videti onog Maria od plastelina i ostale brojne budalaštine i skrnavštine koje su kasnije Ameri radili u lokalizaciji ne samo časopisa već i igara… ali šta sad, napravili su pare, uspeli su – to je jedino bitno.
Ocena: 4 plave Mario kape od 5
Epizoda 3 – Role Players
E sad dragi moji PCjaši evo jedne poslastice za vas, u ovoj epizodi tema je nastanak RPG igara na kompjuterima. Tu su prve tekstualne avanture, Ultima igre i tralala ima neki Final Fantasy u Japanu nećemo mnogo o tome da ne skrećemo sa teme, evo ih Roberta i Ken Williams da pričaju svoje anegdote o tome kako su se upoznali na času informatike i bili u fazonu LOL ae napravimo mi igricu neku u notepadu, aj dodamo grafiku od linija, koliko to teško može da bude? Ovde već mlada režiserka polako gubi nit jer ne zna kako da savlada ovu toliko raznovrsnu i različitu tematiku. Vidite, prvo su bile tekstualne avanture, pa kockice u podrumu sa dungeon masterom, pa nešto neki čudni japanci brljali sa tim konceptom neki Amano nešto žvrljao vodenim bojicama, pa MMO ljudi se upozaju uživo preko igre omg! Nego pustite sve to – vidite, evo ga jedan od najznačajnijih naslova u istoriji RPG žanra – Gay Blade!
Bukvalno, pronašla je i izvukla iz absolutnog obskuriteta navodno prvu LGBT avanturu (u formatu video igre) i ubacila istu i njenog autora u već zbrljanu i zbrzanu priču o velikanima RPG žanra zato što… INKLUZIJA rođaci! Pa jel ovo istorijat video igara koje su obeležile prošlost i definisale industriju ili nekakva levičarska propaganda o inkluziji, šta se dešava? Nije bila dovoljna još jedna osnažena žena koja je ostavila trag u industriji da se popuni SJW bingo za ovu epizodu morali su da se vade big gay guns. Gay Blade kada je sniman dokumentarac nije bilo sigurno ni da li postoji uopšte ili je u pitanju prenk, sam autor je rekao da je izgubio igru i da je se seća kroz maglu, pas mu je pojeo domaći… Ali, u neverovatno zgodnom spletu okolnosti pre završetka montiranja epizode Gay Blade je pronađen i svi smo presrećni zbog toga! Stvaran ili ne, Gay Blade ako je postojao u svoje vreme bio je značajan i poznat kao danas recimo ovakvi Steam biseri. Ko zna možda će se i ovo uzimati za primer veličati za koju godinu kad se izbore za svoja prava a neka nova mlada režiserka, transrodna ili furry osoba udari po Googlu u potrazi za delićima slagalice za popunjavanje svog woke dokumentarca.
Svakako RPG kao tematika mogao je da se rastegne i na više epizoda, podeli zapadni od japanskog, možda i MMO kao fenomen malo detaljnije analizira, nije dovoljno umontirati par klipova iz Final Fantasy igara i Witchera kao zaključak na kraju ove brljotine od priče. Takođe, možda je i LGBT u igrama mogao da bude obrađen kao posebna tema ako je već toliko bitan i obavezan za proučavanje, primera svakako ima mnogo, ali to onda ne bi bilo inkluzivno, ovako je sve smuljala na brzaka u jednu epizodu i rezultat nikako nije mogao da bude dobar.
Ocena: 33 Gay Furry-a od mogućih 69
Epizoda 4 – This is War
Ukoliko ste već pogledali sjajan Console Wars dokumentarac koji je objavljen u septembru na Amazonu, ruku na srce dve tri nedelje nakon ove “High Score” epizode, skoro da nemate šta novo da vidite ovde. Interesantno je kako su se u tako kratkom vremenu dve skupe produkcije bavile identičnom tematikom, bez sumnje snimajući u isto vreme iste ljude koji daju manje više iste intervjue. Totalno je bezumno što oba šoua imaju svoje različite pixel art animacije sa kojima su dočarani kultni događaji, kao što je prepad SEGE na gospodina Kalinskog dok je bio sa porodicom na letovnju na Havajima. Bizarno. I dok Console Wars od sat ipo vremena jedva uspeva da ispriča trijumfalnu SEGA priču iz 16bit rata na teritoriji Amerike, ova epizoda u svojih 39 minuta zbrda-zdola predstavlja neku abridged verziju toga. Slično prvoj epizodi ove serije i ovo je bila tematika gde nisu mogli da zajebu nešto i da su hteli, utabano, prežvakano, jasno svima. SEGA je došla, išamarala Nintendo sa jakim marketingom, Sonicom i John Madden američkim fudbalom. Uradili su nemoguće, preuzeli su primat u industriji na godinu i kusur dok se Nintendo nije pregrupisao i dalje znate. Nema sumnje da će se ovaj SEGA-Kosovski mit prepričavati i kroz mnoge druge dokumentarce i možda i igrane filmove u budućnosti, i ja kao veliki SEGA patriota nemam nikakve zamerke ovde. Takođe lepo je što High Score pokriva i ono suludo takmičenje u Alcatrazu 1994. čudi me da to nije upalo u Console Wars. Pogledajte u videu ispod kako se sistematski rušio Nintendo u Americi.
E sad nema veze što su imali samo 39 minuta za ovu priču, morao je neki SJW momenat i ovde da se prilepi. Gospodin Gordon Bellamy predstavljen je kao gej crnac koji je uprkos boji kože i tome što je gej uspeo da se zasposli u EA, postane član razvojnog tima za Madden NFL i radi na tome da crnački sportisti budu zastupljeni u igrama (gejeve u sportu valjda nije mogao da nađe?). Svakako čovek niti je prvi crnac niti prvi gej u gaming industriji, niti je ikada falilo crnih sportista u igrama (bukvalno prvi NBA koji je izašao i godinu dana pre Maddena imao je crnce na coveru, no big deal) ali nešto su morali da smandrljaju ovde da se ispuni zakonom propisana inkluzivna SJW bingo kvota. Nije li inkluzivnije i normalnije ne praviti big deal oko boje kože i seksualne orijentacije, nego naglašavati uporno da je čovek gej crnac koji se zalagao za crnce i hvaliti EA kao velike dobrodušnike koji su mu dali šansu. Ljudi, to su bile 1990. godine a ne Severna Karolina za vreme građanskog rata, o čemu pričamo? Čovek je bio out of the closet ceo život, bio uspešan sportista, pozavršavao škole, bavio se naukom, radio u EA, i svašta još posle. Netflix gledalac bi nakon ove epizode pomislio da su ga dovezli brodom iz Afrike pa zatim u EA skinuli lance.
Ocena: 8 zastava konfederacije od 10
Epizoda 5 – Fight!
Sledi obligatorna epizoda o nasilju u video igrama, američkom kongresu koji se skandalizovao kada je video Mortal Kombat i Night Trap, uvođenju ESRB ratinga u Americi… you know the drill. E sad pored tih uobičajenih sadržaja tu je nov intervju sa John Tobiasom gde čovek priča o svojoj ljubavi prema kung fu filmovima i štap i kanap metodama koje su koristi da naprave Mortal Kombat. Dobar deo epizode posvećen je i nastanku Street Fightera, što je lepo, međutim autorka spinuje priču o dve najpoznatije borilačke igre u … nastanak modernog eSporta? Okej. Kapiram da je eSport stajao na tabli zaokružen kao jedna od bitnih tema koja mora nekako negde da se uguzi u priču o klasičnom gamingu a ovo je bila dobra prilika. Posle malo googlanja pronašli su da japanac koji je osvojio neko random SFII Turbo takmičenje 1993. godine u Japanu, danas drži neki eSports team. Okej. Ta veza deluje malo nespretno, ali šta je tu je. Pošto nema baš nikakvih SJW prilika u ovoj tematici, baca se blaga #MeToo pričica vezana za nasilje nad ženama u Night Trapu ali i to je dosta smotano izloženo i bez nekog konkretnog zaključka. Stari privilegovani belac nešto lupeta o budalaštini koju je napravio. Nemojte mu zameriti. Nije on kriv, krivi su drugi matori korporativni beli privilegovani muškarci iz senke koji su mu raznim glupim zabranama upropastili igru, a on je dobar jer je došao da nam da intervju i šali se na svoj račun. Pa onda kao nešto šatro osuđuju to, pa ipak ne… vidite Nintendo je izdao Night Trap remaster nedavno… Zaključka i poruke bez. Tako nekakav površan i zbunjen utisak generalno ceo ovaj serijal i ostavlja kad bolje razmislim, kao što rekoše kolege sa fakenews sajta “In general, High Score has a hard time deciding what it wants to be”.
Ocena: 78 ćopavih vampira od 100
Epizoda 6 – Level Up
Prelazak igara sa 2D na 3D označava da treba brže bolje da se završava ova retro priča, stvari postaju previše komplikovane pa hajde da smotamo neki kraj na vreme, rekla je France verovatno svojoj ekipi. Autorka se do sada nije bavila ovom epohom pa je i jasno zašto je ovo ubedljivo najslabija epizoda u seriji. O ovom periodu ali i samom nastanku 3D grafike i 3D igara mogla bi da se posveti jedna čitava sezona doku-serijala, ali ne… Zašto pričati o eksperimentima sa poligonalnom grafikom na 70s superkompjuterima, 80s vaporwave testovima i ludilima, pa zatim pionirskom primenom toga u video igrama preko SEGA 3D arkada (Model 1) koje su prvi put predstavile igračima taj tip grafike još ranih 90ih godina. Nah… to je previse in depth, hajde da uopšte ne spomenemo to. Ko je još u devedesetim 3D grafiku u igrama prvi put video u arkadnom salonu, Virtua Fighteru i Virtua Racingu? Možda da se popriča malo sa Yu Suzukijem čovekom koji je definisao 3D gaming? Koješta. Lakše je sklepati priču kako su neki GameBoy hakeri sa zapada pozvani u Nintendo da naprave FX čip i pomognu oko Star Foxa 1993. Igre koja je jedva radila u 20fps sa ultra prostom 3D grafikom. Dont get me wrong, Star Fox je odlična igra i sjajan eksperiment, ali nije baš najbolji primer za temu ove epizode. Ipak naša režiserka kaže – vidite dragi gledaoci to vam je japanski, konzolni 3D u to vreme, tako kaže Wikipedija. Nema veze što je 1992. godine SEGA imala na arkadama hit 3D poligonalne igre sa visokim frame rate-om, arkade nije tražila. Ovo je sada očigledno dokumentarac isključivo o kućnim igračkim mašinama? Arkade smo spomenuli u vreme PONG-a samo u prvoj epizodi i to je to, šta sad ima da to mešamo u priču ponovo? Ne komplikuj! Kao što rekoh ranije, šizofrena režija i odluke. Nedostatak ideje šta zapravo žele da ovaj dokumentarac bude ili mooooožda slabije poznavanje materije koje je ovde došlo na videlo.
Meanwhile, dve američke neoprane konzolaške metalike iz podruma, u pauzama od slušanja mjetala, klanjanja Sotoni i opsesivnog igranja Nintendo igara (šta je veći greh u očima PCjaša pišite u komentarima) uspele su da naprave bootleg Mario klona sa smooth scrollingom na PC-u i tako su single handedly “validirali PC kao gaming mašinu“ (Romerov citat iz epizode). Da, dok je SEGA imala poligonalne 3D igre u 60fps na arkadama, a konzolaška konkurencija brza 2D izdanja kao što su Sonic i Mario World, oni su uspeli da učine da 2D grafika na PC-u može glatko da se skroluje, kao na NES-u. Velik uspeh! Onda su iskoristili tu tehnologiju da naprave 3D lavirint i eto ga Wolfenstein, pa eto ga DOOM! BOOM! Jedna rečenica o death match multiplayeru i to je sve što treba da znate o 3D ekspanziji igara. SEGA 3D arkade, PlayStation, Saturn, Nintendo 64 šta? Nikad čuli, ne smaraj brate više puštaj montažu za kraj ubaci malo Zeldu, pa malo Witchera prošaraj da se prikaže dok narator govori “Danas svako može da pravi igre” i to je to, to su vam video igre danas, ne zaboravite ja sam žena režiser pohvalite me, laku noć i prijatno!
Ocena: Jedna ipo omoćena režiserka od devet
Prosečan gledalac Netflixa će izbindžovati svih 6 epizoda između druga dva bindža i neće se mnogo ni sećati sutra šta je pogledao, biće mu lepo što je sve bilo šareno i veselo sa retro bleep bloop muzikom, prepoznaće igru dve što je igrao ranije i yey nostalgija. Ipak vi čitaoci EmuGlx-a zaslužujete bolje. High Score vredi pogledati samo zbog novih intervjua snimljenih sa nekim od stvarno ključnih ličnosti iz tog perioda koje su pristale da učestvuju ovde, sve ostalo verovatno znate od ranije ili je neka SJW budalaština nezgrapno ubačena da se ispuni norma. Kad se sve sabere i oduzme pored tih intervjua, par smešnih anegdota i animacija, High Score je na nivou gamerskog obrazovanja za vašu progresivnu tetku ili strinu kojoj ste namestili Netflix.
Console Wars je već dosta ozbiljnije štivo, koje i može da nosi EmuGlx Seal of Approval, iako je totalno biased prema SEGA of America što ja lično 100% podržavam. Da vas podsetim, čitate moj Lični Ugao i dalje ako ste zaboravili. Ovaj dokumentarac je u formatu od sat ipo vremena i nije na Netflixu pa verovatno neće imati baš toliku publiku, ali definitivno je vredniji vašeg vremena.
E da, prošlog meseca izašao je takođe i tročasovni From Bedrooms to Billions: The Playstation Revolution dokumentarac posvećen priči PlayStation konzola. Priča je totalno iz UK ugla, sa prvih sat ipo vremena posvećenih prvoj konzoli, da bi kasnije zbrljali ostatak preskočivši skoro kompletno PlayStation 3, the shame… Tako da ako ga ugasite na pola dobićete skroz ok britansku amigašku priču o rejvu, drogama i PlayStationu. A tu su i Mark Cerny i Kojima!
Svakako lepo je videti ovoliko različitih retro sadržaja odjednom u mainstreamu, kakvi god da su. Da li je u pitanju bila slučajnost da ova tri projekta budu objavljena u ovako kratkom roku (sve je izašlo avgust-septembar 2020) ili nas očekuje još ovakvih sadržaja po drugim streaming servisima ostaje da se vidi, kao i kako će sve to uticati na kolektivnu svest kada je loženje na retro igre u pitanju.
Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.
No Comment