Never Alone je indie puzzle-platformer i predstavnik takozvanog edutainment podžanra koji za cilj ima ne samo da zabavi, već i da edukuje svoje igrače. Nastao je kao plod saradnje Upper One Games-a i neprofitne organizacije Cook Inlet Tribal Council koja radi sa starosedeocima Aljaske. Takođe poznat i kao Kisima Inŋitchuŋa (bukvalni prevod: Nisam Sama), Never Alone je adaptacija tradicionalne eskimske priče zvane Kunuuksaayuka (boga pitaj kako se to izgovara). Dugoročni fokus Upper One Games-a je upravo dočaravanje lokalne kulture, istorije, vrednosti, i nepresušne gladi za životom i ličnom nezavisnošću koja karakteriše eskimska plemena. Ako je suditi po njihovom prvencu, Never Alone-u, to će im itekako poći za rukom.

Radnja igre počinje sa snežnom olujom kakva se retko viđa. Pod njenim udarom, malo eskimsko pleme primorano je da se povuče u svoje igloe, gde ubrzo biva zavejano. Kako se kijamet nastavlja sa natprirodnim intenzitetom i zalihe hrane postaju sve manje i manje, jedna hrabra devojčica-lovac (lovčica?) po imenu Nuna kreće u potragu za uzrokom oluje ne bi li spasila svoju porodicu. Stvari izmiču kontroli kada se Nuna prvo izgubi u snegu, a onda i naleti na belog medveda kome nevreme ni malo nije smanjilo apetit. Tu na scenu stupa misteriozna bela lisica. Ona spašava devojčicu i postaje njen konstantni pratilac i prijatelj. Zajedno, njih dvoje kreću u avanturu koja će ih prevesti preko ledenih mora, zavejanih sela, smrznutih pećina i mnogih drugih egzotičnih lokacija koje odišu duhom Aljaske i Grenlanda.

image_gallery_21

Gameplay Never Alone-a neće iznenaditi nikog ko je igrao puzzle-platformer klasike poput Trine-a i Lost Vikings-a. Nuna i lisica imaju različite sposobnosti koje često moraju biti korišćene u tandemu da bi se prošle prepreke. Devojčica može da se penje uz merdevine i konopce, te da pomera kutije i razbija ledene zidove. Lisica može da skače sa zida na zid, provlači se kroz uske prolaze, i komunicira sa dobrim duhovima bez čije pomoći napredak nije moguć. Klasičan health bar ne postoji. Padovi u provalije, skakanja u vatru ili na šiljke, bliski susreti medveđe vrste i slično, dovode do automatske smrti jednog ili oba lika i vraćaju igrača na prošli checkpoint. Srećom, checkpointi su veoma česti, te backtrackinga maltene i nema. I pored toga, poslednjih par nivoa sadrže nimalo naivne jumping puzzlese koji zahtevaju hladnu glavu i sposobnost da se memoriše više istovremenih paterna kretanja terena i protivnika.

Kao što je uobičajeno za novije naslove ove vrste, Never Alone nudi opciju lokalnog multiplayera. Jedan igrač kontroliše devojčicu, a drugi lisicu. Glavna priča može se preći za oko 3-4 sata. To vam može delovati razočaravajuće kratko, ali je zapravo idealno za couch gaming, jer dva igrača naoružana pićem i grickalicama mogu bez problema da je završe za jedno veče. Sama tematika i izgled igre – mitovi i legende, simpatični likovi, atmosferičan snežni ambijent, proste komande koje se brzo uče – čine je veoma prijemčivom ljudima koji inače ne igraju igre ili ih doživljavaju kao nešto nasilno i prekomplikovano. Tako da, ako imate decu ili lepšu polovinu koje želite da lagano uvedete u svet gejminga, Never Alone je više nego dobra odskočna daska. Drugim rečima, ovo parče softvera je poput starih Diznijevih dugometražnih crtaća – zabava za celu porodicu u kojoj može da uživa svako od 7 do 77.

unnamed

Grafika je više nego adekvatna za ovaj tip igre. Okolina izgleda prelepo, a karakteristično stilizovani modeli ljudi i životinja su taman dovoljno udaljeni od kamere da se bilo kakvi nedostaci uopšte ne primećuju. Detalji su namerno svedeni na minimum da bi se što bolje dočarala jeziva jednoličnost snežnih pustoši i okeanskih dubina. No, to nikako ne umanjuje lepotu Never Alone-a. Upravo ti minimalistični okoliši igraju veliku ulogu u uspostavljanju atmosfere. Dodajte na to konstantnan huk vetra i krckanje snega, i osetićete se kao da vas je neko preneo u taj ledeni svet dalekog severa.

Veliki faktor u dizajnu Never Alone-a je i gorepomenuti fokus na edukovanje publike. Naime, svaki od 8 chaptera koji sačinjavaju osnovnu igru počinje sa kratkim introm urađenim u stilu prastarih skrimshaw nacrta kakve su eskimska plemena urezivala u kosti kitova ili oslikavala na pergamentima. Stari narator i ujedno jedina osoba koja zapravo govori u toku igre, opisuje događaje u potpunosti na jeziku starosedeoca. To može delovati čudno u početku, ali vrlo brzo počne da prirodaje autentičnoj atmosferi. Konačno, Never Alone često nagrađuje igračev progres kratkim edukativnim videima koji se bave temama lokalnih plemena, njihovim životom, legendama, jezikom i istorijom. Ljubav koju su developeri imali prema svojoj kulturi ogleda se u svakom frejmu, i što je još važnije, čini da se i sam igrač dodatno zainteresuje i oseti kao njen sastavni deo.

image

Never Alone je nedavno dobio i svoj prvi DLC, nazvan Foxtales, koji obrađuje drugu legendu, ali sa istim protagonistima. Ovaj put, Nuna i lisica plove kanuom preko ledenog mora u potrazi za prijateljem koji je u nevolji. DLC pruža oko sat vremena gameplaya i uključuje novih 5 informativnih videa koji se mogu unlockovati.

Kada se svi utisci saberu, Never Alone je divna mala indie igra koja vas uvodi u svet kakav je malo ko od nas iskusio. Osim što obezbeđuje odlično co op multiplayer iskustvo, njeni edukativni elementi vrlo lako mogu da učine da, pošto je završite, provedete sate i sate na internetu istražujući istoriju i mitove starosedeoca Aljaske. Video igre vrlo retko obrađuju ovaj deo sveta (jedino slično čega mogu odmah da se setim su eskimski ljudi-morževi iz World of WarCraft-a), te je utisak utoliko jači, a atmosfera autentičnija. Topla preporuka.