Bethesda u proteklih nekoliko meseci izbacuje poprilično očekivane i ni malo loše naslove, koji, na žalost, nemaju baš veliki komercijalni uspeh. Prey, Dishonored 2, Dishonored Death of the Oudsider i još par naslova su zaista odlične igre čija prodaja nije ispunila očekivanja. Nekako nam se čini da njihov pristup u promociji igara nije baš najbolji, možda i tajming izbacivanja tih naslova, a sigurno i targetiranje pogrešne publike. Zbog toga, Bethesda naslovi često ostaju nadomak pravih fanova, ali ipak nedostaje taj poslednji push koji bi ih lansirao u ruke onih koji ih najviše očekuje.

Pre par godina je situacija bila drugačija, ili možemo primetiti da to zavisi od određenih franšiza. Ne zaboravimo da se Skyrim prodao u ogromnom broju kao i reboot Wolfenstein i DOOM franšize. Nakon tih naslova, nekako se stvari ne odvijaju kako bi oni najviše želeli. Sa povratkom Shinji Mikamia u The Evil Within igri, mnogi su se ponadali da ćemo napokon dobiti ono šta survival horror fanovi igara očekuju već dugi niz godina. Ne možemo da kažemo da većinu tih stvari nismo ni dobili, ali TEW je imao svoje očigledne mane, na koje su svi žmurili najviše zbog Mikamijevog povratka režiranju jedne igre, kao i ruku na srce, odličnih scena i atmosfere u pomenutoj igri.

b1264e4e-0971-4ad1-9bf3-6bd0cfadd935

Pored očiglednih mana, The Evil Within je dobio armiju fanova koji su željno očekivali i drugi deo ovog naslova. Dok se sve kuvalo u Bethesda studijima, zanimljive priče su počele da kruže kako će TEW2 biti komercijalni uspeh, jer se fokusiraju na malo drugačiju publiku. Kako će ovo pre svega, biti igra za sve, a ne samo za okorele fanove Survival Horror igara. Posle mnogo meseci čekanja, The Evil Within 2 je napokon izašao, a da li nas je razočarao ili ispunio svaka očekivanja fanova, pročitajte u nastavku teksta.

Radnja u The Evil Within 2 se dešava samo nekoliko godina posle radnje u kecu. Sebastian, glavni lik iz prvog dela i povratnik u drugom,  poprilično se raspada u svakom pogledu. Posle saznanja o smrti svoje ćerke i gubitka svoje žene Mire, nije mu mnogo toga ostalo kao razlog da nastavi sa životom, zbog čega je odgovore na neka pitanja počeo da traži na dnu flaše. Kako to obično biva, dobija viziju a kasnije i potvrdu da je njegova ćerka ipak živa i da je uzeta kao zamorče za testiranje još jedne ”noćne more” preko sprave jako slične iz prvog dela. Sebastian se još jednom odlučuje da uđe u još jedan bolestan um i pokuša da spase svoju, naizgled izgubljenu ćerku.

Kao što je i moglo da se očekuje, Sebastian se vratio STEM mašini i ulazi u još jednu noćnu moru, ovog puta koja se manifestuje kao jedan poprilično lep, detaljan i prostoran open world svet, Union. Gradić koji podseća na klasična generička američka nasilja je sve samo ne baš klasičan dosadni grad. Apokalipsa je blizu, a on je ispunjen svakakvim čudovištima iz najgorih noćnih mora koji su tu kako bi onesposobili vaš napredak ka cilju i pronalaženju Sebastianove ćerke. Prva novina je poprilično očigledna. Od potpunog linearnog očekivanja iz keca, dvojka je dočekana sa totalno drugačijom izvedbom, zbog koje odmah na početku morate da priđete igri na različit način u odnosu na keca.

Sećate se onih napetih trenutaka u kecu dok se šunjate, pokušavajući da tražite taj još jedan metak koji bi vam olakšao prelazak instance u kojoj se nalazite? Zamislite sve to, samo u otvorenom izdanju prigradskog naselja. Atmosfera koja je mešavina Silent Hill, TEW keca kao i donekle Alan Wake igara je i više nego odlična i u skoro svakom trenutku pogađa suštinu Survival Horror igara. Težina na početku je i više nego izazovna, iako su neke stvari doživele male promene i unapređenja. Stealth sistem, zbog prirode izvođenja drugih igara je unapređen, time i mehanika kretanja Sebastiena koja je bila poprilično kruta i nekada nejasna u kecu. Municija se, na žalost, respawnuje na određenim mestima na mapi, tako da možete praviti krugove kako biste sakupili sve od potrepština dok se ne odlučite da nastavite sa napredovanjem. Sa druge strane, invertar je smanjen, čime vam igra nameće da pametnije razmišljate i zadržavate ono što vam je bitno. Dobra stvar u open world svetu je to što možete praktično da ”grindujete” poene za nadogradnju kako biste u sledeću instancu ušli što spremniji.

Prvi deo ovog sada već odličnog naslova bio je poprilično direktan po pitanju naracije i izvođenja. Odmah na početku, Sebastian je stavljen u nezgodnu situaciju, ludnicu iz koje je morao da pobegne, ili bolje rečeno, u kojoj se stalno vraćao. Akcija i napetost su bukvalno tu od prvog trenutka. U drugom delu, ne možemo reći da je isti slučaj. Prva polovina igre je podosta mlaka i spora. Možda zbog navikavanja na open world izvedbu, ili se Bethesda iz nekog drugog razloga odlučila da tako ”raspodeli” ovaj naslov, ali prava igra počinje tek u drugoj polovini. Bolje rečeno, u nekim trenucima nam deluje da je druga polovina totalno nova igra, kako po pitanju horora tako i po dešavanjima koja se odigravaju u igri. Malo je tužno jer će neko, ko očekuje dinamiku prvog dela, biti malo razočaran početkom, ali oni koji izdrže će biće i više nego nagrađeni u drugoj polovini igre.

87299112-f0da-4165-85a1-5e2aa9ac3f08

Time dolazimo do našeg sledećeg zapažanja. Igra možda ima malo manje mesta u invertaru, ali je znatno lakša od prvog dela. U nekim trenucima izgleda kao da nemamo izazov, pogotovo kada dođu Boss borbe koje se praktično svode na bežanje u krug, stajanje i pucanje u glavu protivnika. Nekako svi bossovi su tu kako bi ispunili celinu, a ne kako bi bili dodatni izazov kako bi nastavili sa napretkom u igri. Jednostavno, borba i pobeda nad njima nije toliko ”rewarding” kao što se očekuje. Tome možemo zahvaliti mehanici koja je zategnutija, nišanjenju koje je poprilično lakše, ali i razvojnom timu koji je ipak odlučio da igra bude više mainstream od keca, kako bi bila prihvaćena kod što više igrača.

Grafika je znatno bolja od prvog dela. Dok se početak ove franšize više fokusirao na horror elemente, manje-više ne pazeći na grafiku koju nam dostavlja, drugi deo izgleda dosta ispeglanije, a više boljih efekata doprinose toj horror atmosferi koju svi volimo. Naravno, tu je i zvuk koji je ”on pair” sa grafikom u apsolutno svakom pogledu. Od početka do kraja, igra neće prestati da vas oduševljava na ovom polju. Generalno gledano, The Evil Within 2 je pravi nastavak keca, možda čak i više od nastavka ako gledamo ubacivanje nove mehanike i izvođenja u odnosu na prvi deo.

The Evil Within 2 je, i pored očiglednih mana, jedan od najboljih horora koji je izašao do sada. Prebacivanje na open-world jeste bio mač sa dve oštrice, ali izgleda da je Bethesda uspela da izvuče najbolje iz svega toga. Druga polovina igre je za svaku pohvalu dok to ne možemo reći i za početak, ali ako ste pravi fan survival horror igara i Sinji Mikamija, ovo je naslov koji jednostavno morate odigrati.